Форбс: Константа америчке политике на Балкану јесте да Срби увек губе

Политика Вашингтона према Балкану никада није имала смисла јер су САД желеле да очувају неке нације у заједништву, друге да раздвоје, док су истовремено неке случајеве етничког чишћења осуђивали, а неке игнорисали, пише Форбс.

Даг Бандоу, спољнополитички коментатор Форбса, написао је у свом ауторском тексту да је једина заједничка ствар која је константна последица америчке политике, та да Срби увек губе.

Како је навео, Из Приштине и Београда допиру непријатељски тонови и претње, због чега је време да САД и ЕУ поново умешају прсте и „овога пута учине праву ствар“, наводи он, а преноси Хафингтон пост.

Он у свом чланку помиње да је Југославија била вештачка творевина Версајског споразума, која је након Другог светског рата преживела захваљујући „диктатури Јосипа Броза Тита и страху од совјетске инвазије“, али да је Титова смрт разбила „јединство“ које је на окупу држало неколико нација.

Како се наводи, након тога је створен политички вакуум који су искористили националисти, и Балкан је експлодирао.

Прва Бушова администрација признавала је суверенитет Југославије, али пошто су Немци подржали независну Словенију, започео је серијски распад, током којег су САД и Европа подржале стварање БиХ и Хрватске.

Након што су подржали распад СФРЈ, америчко-европски савезници су изненада почели да се противе подели и сецесији етничких Хрвата и Срба из Босне, али и Срба из Хрватске, наводи лист и додаје да су тада злочини које су чинили Срби разглашавани на сва звона, а да су муслимански и хрватски прећуткивани.

„Вашингтон и Брисел су очекивали да српска мањина ћути и пристојно пати и трпи репресију осталих, већинских група, чак и онда када је суочена са етничким чишћењем. Упркос свему томе, Вашингтон је одбио не само да призна те злочине, него се оградио сваке критике тог безумног етничког чишћења“, наводи лист и додаје да је таква политика Вашингтона на снази и данас.

Као најновију балканску кризу лист наводи Косово, где су се крајем деведесетих појавиле оружане албанске групе, које је Вашингтон првобитно ословљавао као терористичке организације. Међутим, убрзо се ситуација мења, а Албанци добијају сву подршку светских медија.

Аутор наводи да се тада срео са првим косовским председником Ибрахимом Руговом, који му је казао да је Албанцима очајнички потребна „помоћ америчке војске и Си-Ен-Ена“.

Након што је НАТО успео да протера српску војску, Албанци су почели да чине најстрашније злочине и етничко чишћење над Србима, протеравши најмање четврт милиона Срба, Рома и осталог неалбанског становништва, као и да су амерички и европски војници, упркос томе што су окупирали територију, урадили јако мало да то зауставе.

Приштина је тада постала град „којим руководе мафијаши и ратни злочинци“, а Косово „полигон на којем Саудијска Арабија регрутује и радикализује иначе секуларне муслимане“, а једно истраживање показало је да се „злочини над неалбанским становништвом на Косову готово не процесуирају“, да не постоји слобода штампе и да су политичари и судови огрезли у криминал и корупцију, као и трговину органима.

Форбс наводи и да људи са севера Косова желе да буду део Србије, али да систематска неправда према Србима са Косова ствара нове могућности за конфликт.

Како се наводи, потребни су нови преговори, али они у којима САД и ЕУ неће бити на страни Албанаца, већ на страни Срба, а једино решење је оно у коме ће и Приштина и Београд бити задовољни.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: