Приближава ли се дан кад ће Француска шокирати Приштину*

Пише: Никола Јоксимовић

Став Париза према косовској независности могуће је променити у перспективи, али док је на власти Емануел Макрон то је тешко изводљиво. У Европи расте незадовољство старим партијама и политикама и када нове снаге дођу на власт, доћи ће време када ће питање косовске независности бити преиспитано.

Лидер француске левице Жан Лик Меланшон појачао је свој, још у председничкој кампањи изнет став о Косову и Метохији. Према његовим речима, суверенитет Косова* је имагинаран.

„Деветнаест година касније, НАТО трупе су и даље масовно присутне на Косову* које у потпуности зависи од тог присуства. Лишено свих ресурса, наставља да тоне у сиромаштво, проценат незапослености младих досеже 60 одсто. Косово* не постоји. Том енклавом је немогуће владати. Неодржива је“, истакао је Меланшон и додао да је случај Косова један од примера на које начине САД, својим агресивним акцијама, дестабилизују међународни поредак.

„Када су бомбардовале СРЈ, САД су се прокламовале за браниоце мањина и правде, само да би оправдале војну интервенцију, као што ће то касније радити у случају Ирака. И као што то раде свугде. Као што то иначе раде да би преузеле одређену зону. Овде је реч о брисању Србије са карте политичког утицаја. Наравно, ради се пре свега о ратној пропаганди. Да би се то схватило, довољно је погледати последице њиховог бомбардовања“, каже Меланшон, истичући медијске манипулације да би се бомбардовање камуфлирало у хуманитарну операцију.

То није први Меланшонов иступ такве врсте. Левичарски лидер и посланик у Националној скупштини, који је на последњим председничким изборима у Француској у првом кругу освојио 19,54 одсто гласова и био четврти, испред свог некадашњег страначког друга из Социјалистичке партије Беноа Амона, и током председничке кампање износио је сличне ставове.

Тако је у априлу прошле године, на митингу у Марсеју, пред око 70.000 својих присталица говор почео питањем треба ли Французи да забораве да су машинеријом НАТО од Србије откинули Косово, а неколико дана касније, у интервјуу за београдске „Вечерње новости“, изјавио је да је Косово неправедно отето и да Србија свој суверенитет треба да брани достојанствено.

Ставове сличне Меланшоновим заступа и лидерка десничарског националног фронта Марин ле Пен. Она је, подсећамо, такође током председничке кампање најављивала да ће, уколико постане француска председница, повући признање независности Косова, уз речи да је на тај начин учињена неправда према Србима.

Ставови Меланшона и Ле Пенове указују на то да косовска независност ипак није непромењива категорија у Француској, како то у јавности покушавају да прикажу представници такозване мејнстрим политике.

Иако у опозицији, Меланшон и Ле Пенова су представници две најзначајније политичке групације које се противе политици актуелног председника Емануела Макрона, поготово када је реч о француској спољној политици.

Иако се налазе на различитим крајевима политичког спектра, Меланшон и Ле Пенова деле сличне ставове по питањима односа према америчкој спољној политици, улози Француске у НАТО-у, ЕУ, па и према западној политици према Балкану.

Политиколог Александар Павић каже да је могуће да се став Француске према косовској независности у перспективи промени. И не само Француске, додаје, уз подсећање и на друге европске државнике који деле слично мишљење.

„Испод површине и француске мејнстрим политичке и медијске сцене, као и Запада уопште, тиња велико незадовољство, и унутрашњом, и економском и спољном политиком која се води последњих 25 година. Није само реч о Француској. У Аустрији имамо Штрахеа. У Чешкој је чак и сам председник Милош Земан јавно говорио против признања независности лажне државе Косово. Тако да се на разним местима то јавља и јављаће се све више“, каже Павић.

За сада, противници независности Косова* налазе се у круговима противника глобализације и њених последица.

„Оно што држи статус кво је што либералне елите на Западу успевају да хомогенизују противнике ’популиста‘ чисто на основу гласања против. Али и томе ће доћи крај неком следећом кризом и онда ће бити маса преиспитивања не само признања Косова, него и много тога другог. И ратова који су вођени на Блиском истоку и политике која охрабрује масовне миграције у ЕУ. Дакле, признање Косова, то дивљачко признање те лажне државе, иде у пакету са свим тим западним политикама, па и француском, које су довеле до опште кризе која је завладала на Западу“, каже Павић.

Све док је Емануел Макрон председник Француске и све док је он тај који доноси најважније одлуке у француској политици, свака нада да ће се у Француској, не променити, него барем преиспитати став о косовској независности илузоран је, каже историчар Саша Адамовић.

„Емануел Макрон је представник глобалистичке струје у светској политици и та струја је управо она која је радила на независности Косова* и која данас, иако је тај поредак у великој мери уздрман, и даље наставља да подржава ту такозвану државу Косово. Било би много другачије да је на претходним председничким изборима у Француској победила Марин ле Пен зато што је она одлично показала да разуме проблем КиМ. Она је као права, истинска, традиционална Европљанка разумела да је независно Косово, не само антисрпски, већ и антиевропски пројекат“, каже Адамовић.

Ле Пенова би, са места председника Француске могла да покрене процес преиспитивања одлуке о признању независности Косова*, додаје он.

Са друге стране, унутар ЕУ расту оне снаге које разумеју шта се догађа на КиМ. Када би те снаге, каже Адамовић, дошле на власт у својим земљама, постојала би перспектива да се на проблем Косова* гледа на другачији начин него до сада.

И Адамовић помиње пример аустријског вицеканцелара Хајнца Кристијана Штрахеа, чија је изјава да је Косово* део Србије уздрмала глобалисте који и даље воде главну реч у ЕУ.

„Са Штрахеом у Аустрији, са Орбаном у Мађарској, са Качинским у Пољској, са растом Алтернативе за Немачку у Немачкој, ми бисмо, ако не на кратки, можда на средњи рок, могли да очекујемо да би могло да дође до промене европског става о Косову и да би, уместо само пет држава ЕУ које не признају Косово, можда могло да се деси да им се придружи још нека. Очито је да је досадашњи поредак који је извршио агресију на Србију и отео јој део територије у великој кризи и добро је уздрман, а то значи да у некаквој новој констелацији снага независност такозваног Косова итекако може да буде доведена у питање“, каже Адамовић.

А да је промена мишљења могућа показује и пример Јарослава Фолдина, посланика у Парламенту Чешке, који је током састанка са српским шефом дипломатије Ивицом Дачићем рекао да је чешка власт погрешила када је 2008. године признала једнострано проглашену независност Косова и да је тада било прекршено међународно право.

Косово* – привремено окупирана јужна српска покрајина

28

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: