Милутин ка фабрици

Пише: Сибин

Потпредсједник Владе Црне Горе и министар пољопривреде и руралног развоја, мр. Милутин С., на тв-у (у недељу вече, ако се не варам), сликом и приликом, дајући изјаву, између осталог казао да се једног лијепог дана (е, сад, није прецизирао којег у недељи), ето, у подужој шетњи обрео на локацији гдје се још увијек изводе радови на фабрици дувана (који су, новинари подсјећају, требали срећно да се привреду крају у фебруару мјесецу, etc.), и немајући куд, уљегне ти правац на градилиште, да ондје, на лицу мјеста, и сам се увјери како радови теку, плански чак и по невремену или, etc., и пошто обави краћу „анализу“ (цитирам мр. министра М. Симовића), утврди да све богуфала иде како требује, да ће, дакле, фабрика бити уредно подигнута на ноге по договору, и да, тим прије, нема разлога за евентуалном (напомиње) бригом…

Дакле, да унеколико сумирамо: горепоменути, мр. министар и штошта још, Милутин С., чак и шетњу посветио радним активностима, иако се, како сам каже (и понавља), на тој локацији обрео тек тако, као да га је, рекли бисмо, самô несвјесно у улози навигатора наводило на мјесто које иште његову, да, министарску посјету и анализу тренутног стања… Ето, кад човјек не бјежи од посла, посао га нађе и током необавезне шетње!

Међутим, потписник редова по природи је склон да ствари увијек већ помало погледа искоса, и зато, молићу лијепо да ми се, ако икако то може, допусти једно крајње безазлено питање, на које, је л` да, као грађанин (тако ме уче ови из Демоса, који су, њих саме њима самим да поновим, крајње еманципаторски настројени, и политички анганжман доживљавају као рад на – подизању културне свијести у политици као таквој!) имам, ваљада право, а најављено питање би гласило: дакле, шта је мр. министар М. Симовић, тога дана у том времену (узмимо да је у питању радни дан и да је тринаест часова по средњоевропском времену) имао да тражи на тој локацији, далеко изван града, сам, без пратње, и зар тада не би требало да је у канцеларији, или му је, можда, тајним каналима јављено да се у издању обичног шетача управо ту појави онако изнебуха, и радове још не приведене крају, уфати на дјелу…

Видите, кад као радник хоћу на паузу, то могу учинити тек у оно вријеме кад то следује и друге колеге, и та се пауза фино зове – пуш-пауза; петнаест минута предаха, etc. Кад бих, међутим, којим случајем, током радног дана, усред радног времена, затражио да ме пусте да се мало пролуфтирам, вјероватно да би ми следила шуткарта, са све, или без цигарете на коју имам тек четири пута право, током осам паклених сата, за јебених двеста евра. Тако то иде, а што је тако министар прошао током шетње, и што се несвјесно обрео управо тамо гдје је свакако требало да буде а потрефио се случајно, е о томе никад ништа нећемо знати, баш као и о његовој генијалној анализи у зони градилишта, уз помоћ које је закључио да радови теку по плану, и да ће већ једном бити приведени крају, ако не овог најкраћег мјесеца у години, а оно следећег стопосто…

(Благо непушачима, њима није потребна никаква пауза, а уз то им још и шетња лакше падне. Зато је мр. потпредсјеник Владе енд министар Милутин С., шетач ипо, и тешко радовима које он није до сада анализирао, макар и несвјесно…)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: