Нова провокација: Застава Албаније на брду Дечић крај Подгорице (ВИДЕО)
Фото: Malesia.org
Чланови навијачке групе која је у жижу јавности доспјела због прославе прекида утакмице Србија – Албанија, развили су албанску заставу на брду Дечић, крај Подгорице.
Како се наводи на сајту Malesia.org, застава је развијена у поводом 107. годишњице Малесијског устанка против Турака, што је, како наводе био почетак стварања Албаније.
Подсјетимо, 14. октобра 2014. године прекинута је фудбалска утакмица између Србије и Албаније у Београду, након што је на стадион улетио мали дрон на коме је била застава Велике Албаније. Овај догађај, а у знак подршке репрезентацији Албаније, прославили су становници Улциња, Плава и Тузи, тј. и чланови навијачке групе која је данас развила албанску заставу на Дечићу.
„Одали смо почаст нашим прецима који су ратовали и историју писали крвљу, постављајући 1911. године темеље Албаније која је крунисана годину касније у Валони”, наводи се на сајту Malesia.org.
Ово није први пут да се истиче албанска застава. Чланови Планинарског друштва „Румија“ из Улциња оскрнавили су 2014. године цркву Свете Тројице на планини Румији изнад Бара. Они су поставили заставу Албаније, а исти барјаци у рукама чланова и активиста албанских политичких партија из Црне Горе вијорили су се у читавом окружењу светиње. Црква је још једном оскрнављена 2017. године, само пар дана након што се већа група Албанаца, међу којима је било и оних у маскирним униформама и са наоружањем, окупила у својеврсни војни камп на врху планине Румије 21. маја када је званична Црна Гора обиљежавала Дан независности.
Албанску заставу је пронио и учесник маратона у Улцињу, у новембру прошле године, пролазећи кроз циљ.
Данашњи догађај још један је доказ да је у Црној Гори на снази селективна правда и даље на снази у Црној Гори. Све дозвољено владајућој црногорско-бошњачко-албанској коалицији, а „снага државе“ демонстрира се селективно, односно искључиво над припадницима српског народа у Црној Гори, којима се ускраћују основна људска права, и који немају право да своју заставу истакну чак ни на свадбама.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
šta kažu Dritan i Aleksa na ovo ?
Sramno, ovo je zestoka bruka!!! Crnogorci ima li vas idje, kako vi trpite ovakvo zatidje?
Niš mi je pomalo i žao što Šiptari hoće da ga okupiraju, ali Beograd, Podgoricu i Cetinje nimalo!
… Svaki takav postupak ih ubrzava i bliži kraju!
Neće biti dobro, dobro biti neće!
Zaboravili su ko smo mi …
Kako smo i mi sami zaboravili kismo! Zaboravili da smo baš mi oni Srbi, oni iz one srpske Crne Gore, koji smo Crnogorci!
Kada jednom, daće Bog, prisjetimo sebe, kada se vrnemo u sebe, dobroj biti neće …
Nikome dobro, ni jednome koji nam je zabijao prst u oko dok smo mi spavali mrtvijem snom!
… Kukuj njima kad probudimo, ne bio im u koži!!!
Nema nas ,sprdaju se s nama…
Nema. Nas……..samo bla bla,sprdaju nam se
Viju se viju,u okolini Podgorice gde se rodi Nemanja osnivač srpske drzave,,viju se viju u Skoplju Cara Dusana gradu,viju se viju sred Prizrena Carskog,viju se viju sred Kosova ravna,viju se viju sred Metohije pred Patrijarsiskim tronom,viju se viju na jugu Srbije,viju se viju u Brislu,Vasingtonu,Berlinu,Parizu…Nisu bili u prilici da izgube trecinu ljudstva zarad stvaranja Jugoslavije kao Srbi,da u drugom ratu pođu u bratoubilački rat opet radi Titove Jugoslavije.Nisu bili u prilici da se izmedju sebe bore za vlast samo ,kao Srbi.Vec da se bore za teritorije.Kod njih je ono ostvareno Samo Sloga Shqipniju Spasava.Ako ovako nastavimo zaprcace nam crnog orla po sred Cetinja,Beograda,Niš su vec markirali do pred prag.
Milova braća, могу шта год оће, кад год оће, колико год оће и ђе год оће !
Provokacija bi bila Srpska zastava ovo je samo zastava glasača DPS-a.
Bravo
Mislijo sam bravo anonimno za odgovor
SASVIM NORMALNO DA ALBANCI NOSE I POSTAVLJAJU SVOJU ZASTAVU.ONI SU ZAJEDNO SA MONTENEGRISTIMA STVARALI MAFIJASKU PRIVATNU DRZAVU MILOGORU.
Џрна Гора и Албанија су НАТО државе и савезници.
Ђе је спор?
Potpuno je pravedno i prirodno da se velikoalbanski barjak vijori Montenegrom!
Neovisni Montenegro kako je to lijepo napisano.Znamo da nije tako ,i vidmo kao se to radi.
Zasto ovi ,cudim se da nije to uradjeno u petak nego dans to je neka nepoznaica drugo je jasno.
Vlast je naravno dovedena sa strane ,ali i opozicja pogotovo ova gradjansak.
Ako nije tako kao je moguce savez izmedju Demokrta i Ure,a Demokrate imaju bar vise pet puta galsaca od Ure,ko je to naredio ovaj savez i kako je moguce da Demokrate pristaju na takvu koaliciju da Abazovic bude gopspodar Becicu,vjerovatno im je isti gospodar ,a on se odlucio za Becica.
Kada se zavrse izbori u nedelju vidjecmo svu bijedu ovih igara,i gdje mi stojimao kao Srbi
i sta nam je raditi poslije tih izbora,uglavnom galsamo svakoga samo ne Srbe.Siptari rade sto im je receno,i netreba se na ovo mnogo obazirati!
Спрдња.
што рекла стара Вукмановића „куку мене свакако“…
Камен-брдо, Јелена Јергић
Када је подигао прву каменицу, није могао ни претпоставити какву ће лавину она покренути. Звук њеног пада, истина, пригушила је мекоћа земље, али је вест о томе стравично одјекнула. Онај, који је каменицу дигао, покушавао је, бежећи, да јој стане на пут; али што је он више бежао и од ње се скривао, то се вест, пратећи га, све више разносила. И као да ни то није било довољно: не само да она није никог, у сусрету, плашила, већ је из дана у дан добијала све више поклоника.
Тако је, врло брзо, на месту оне једне каменице, почело да израста читаво брдо. А што је оно више с временом расло, то је сећање на прву каменицу постајало све незнатније.
Но, оно што се није дало зубу времена јесте – да се пракса подизања и низања каменица настављала из дана у дан; најпре стидљиво, али касније све јаче и учесталије. Јачи су учили слабије, док слабији нису научили како да узврате. Само ретки су неким чудом успевали да се том учењу одупру. У почетку су их чак поштовали због тога, али су они врло брзо почели да сметају. Кренуше и подсмеси а затим их стадоше прозивати најболеснијим речима, те им, и против њихове воље – послаше каменице.
Ретки се још једном осуше: они слабији нису одолели да узврате даривање, док је шака њих и даље наставила да пружа отпор, без освртања.
А онда је и последњи бунтовник нестао. Остала је само маса у којој је у свакој руци лежала каменица.
Ускоро, свако је под својом остао да лежи…
Тада је онај, који је дигао прву каменицу, провирио.
Брдо је било толико велико, да му је заклањало светло. Немајући другог излаза, он поче обема рукама да скида и премешта камење. Радио је, не марећи за одмор, осећајући као да му сав живот од тога зависи. Тражио је ону давно подигнуту каменицу, како би јој затро корен, да брдо више никад не израсте. Није осећао ни бол ни умор, само страх да га сунце у гневу не затекне.
Најзад, ко пред вечност, стиже и до ње! Стајала је баш као оног дана када ју је подигао а она пала и вриснула.
Пришавши јој полако, подиже је уз опрез. Као и онда, поново је зачуо иза себе:
– Где ти је брат Авељ?
И, уместо да бежи, Каин зарида горко.
https://glassacera.wordpress.com/2011/12/03/page/2/
sta je tu sporno? montenegru takva zastava i prilici.