Раковић: Заштити православне Србе од напада конвертита
Александар Раковић
Пише: др Александар Раковић
Идентитетска конверзија најчешће и код појединаца и код група ствара велике душевне ломове. Посебно на постјугословенском простору где су конверзије тако дубоке, а чак ни стари начини однарођавања нису данас напуштени.
Таква идентитетска конверзија итекако је још присутна на постјугословенском простору, највише у Хрватској и Црној Гори, где процеси трају. Притом су носиоци нових идентитета – очито свјесни да су они сами или њихови преци напустили српску националност и светосавску вјеру – нарочито имали потребу да буду брутални према идентитету из ког су потекли. Имају ту потребу и данас.
Славко Гавриловић пише да је тешко одредити колико је Срба покатоличено и поунијаћено у Хрватској, Славонији и Далмацији од почетка 16. вијека до данас, али је извјесно да није ријеч о малом броју, а такав нови човјек „похрваћен, постајао (је) најљући непријатељ вјерске и етничке средине из којих је потекао“. Никола Жутић сматра да чак око 75% данашњих Хрвата има српске корјене. Упркос томе, упркос геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској, упркос протјеривању Срба из Републике Хрватске током Грађанског рата (1991–1995), као да код дијела нашег тамошњег народа постоји стокхолмски синдром. Наиме, на посљедњем попису у Републици Хрватској (2011) чак 16.647 грађана се изјаснило да су Хрвати православне вјере.
Процес налик том се догађа у Црној Гори, некада националној држави српског народа а данас антидржави чији конвертитски режим прогони православне Србе и заузима непријатељски став према Српској православној цркви. Нација црногорских сепаратиста у савременом виду попримила је бизаран карактер.
Историчар Предраг Вукић, један од ријетких Цетињана који је до данас остао вјеран српском идентитету некадашње престонице јужног српства, писао је да је по повратку са студија из Београда (1989) затекао сасвим ново Цетиње, град у којем је зацарила србофобија. Вукић се доста бавио вјерском и националном конверзијом у Црној Гори, али није имао коначне одговоре на питања како се радикално преумљење одиграло тако брзо, за само неколико година. Но, пуно тога важног – каткад пресудног – носе карактери појединаца и група који утичу на њихове одлуке.
Истраживачко утврђивање карактеролошких врлина и мана – а сви их имамо – разних група српског народа од суштинске је важности за стабилизовање нашег вјерског и националног идентитета на угроженим просторима. С том свијешћу бисмо добили прилику да врлине појачавамо, а мане савладавамо.
Стратегија очувања српског идентитета у Црној Гори – који сада у националном смислу чини трећина становника Црне Горе, а у језичком смислу половина становника Црне Горе – требало би да се утврди како би здраво језгро нашег народа покренуло и оне који оклијевају. Врло је важно то што је већина у Црној Гори под духовним окриљем Српске православне цркве јер то чини да и они с најколебљивијом природом – којих није мало – пронађу спону са идентитетом предака. Њихово утврђивање у светосавском идентитету није мали подухват, тражи вријеме, суштинско стрпљење и бескрајно разумијевање за карактеролошке мане које могу бити исправљене ако се правилно спознају.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
https://srbin.info/2017/10/07/nase-devojke-su-velikim-delom-na-strani-neprijatelja-srpstva-i-pravoslavlja/
Svi smo mi konvertiti i odavno već nismo Srbi a najmanje pravoslavni hrišćani.
… Priznajem, zadrt sam.
Ne volim da nijesam u pravu i to mi je jedna od lošijih osobina.
Iz tog i ko zna kog drugog razloga sjetih se jednog Izveštaja iz 1759. g. , đe Pučkov koga u Crnu Goru šilje ruski dvor, između ostalog piše : “ narod je divalj, živi bez reda, glave padaju zbog sitnice, sveštenstvo grabljivo, crkve zapuštene i prazne … “
Pa, onda?
… Da se mi lažemo, kako će to da popravi stvar!
Kamo lijepe sreće da je bilo, kako nije bilo : da nam cvijeta duhovni život, hrišćanski, pravoslavnih i svetosavski … Da su nam crkve pune, a parohije berićetne i bogate!
U onu Staru Crnu Goru đe žive zavjetni Srbi kojima je pamet samo na jednu vodu : da prežive do dana kada će oružano da se vrću u svoju, kako su u to slijepo vjerovali, postojbinu … Da se vrnu na Kosovo, da ga osvjete i da ga Srbinu povrate!
Sve drugo je jeftino kvaziistorijsko političarenje!
Jeftino.
Još i štetno.
Da ne bude zabune, u ponečemu, u mnogo čemu drugom se s tobom slažem, Anonimni.
Svetosavci ,pokrstili Slovene u Srbe u ime Vizantije kao vazala radi zastite zapadnih granica i ovaj fasista sad nesto popuje tude.
Objavite mi komentar ,ne vrijedjam nikoga ,šosto prosli niste objavili…
Po rakovicu sve sto dise na kugli zemaljskoj je srbin pa i sam bog je srbin kakve su ovo gluposti
bolje bi bilo rakovicu da se bavi rokenrolom u jugoslaviji jer je na tome doktorirao a ne da zamajava
narod.
Више него јасно је да ти, Београџанине српског имена, више нијеси Србин, него другозербијанер,неомађарон, неоарнауташ, разсрпска екумењара, брозоморна комуњара, Евроатлантоид или Марсовац, шта ли си већ изабрао, са те једне те исте и вечите стране острашћеног превјеричког србомрзаштва. Појма о своме поријеклу и своме насљеђу немаш и само умијеш да се ругаш неистомишљеницима, без обзира на њихове аргументе, поготову када непомјериве аргументе имају а ти само ђавољу ругалицу…А ти, Ђикане, не паметуј много о светосављу,да не испадне да се сматраш мудријим од светог Јустина Ћелијског и његовог ”Светосавља као философије живота”- Јустиновско и николајевско светосавље одавно су почели да заборављају и многи православни црногорски црквари у наше вријеме, па не смију ријеч ”светосавље” и ”светосавски” ни изустити, да иг оксфордско-истамбулска масончина Зизјулас случајно попријеко не погледа и не омете им красну васељенску каријеру која им се смијеши у његовом ”васељенском” Њу ејџу Православљу. ”Православљу” по укусу Новог Синедриона и римског папе које пријети да прогута сваку црквену помјесност православних народа и избрише њихову хришћанску историју, замјењујући је својим ”теолошким” симулакрима.
Tek sada pročitah … Pametovati je stari srpski grijeh! Nikome se toliko zamjeriti nećeš, već ako, ne daj Bože, pametuješ! Nedopustivo je !
… Sve će ti Srbi oprostiti, sve … Samo pametovanje neće!
Samo mrtvima je dozvoljeno da pametuju.Pa ako se to kome anonimnom ne svidi, ovaj im, mrtav ovaj, makar im ne može odgovoriti!
Nego, kada se potežu sveci kao “ vrhovna i neupitna pamet“, kako oni nijesu zbog toga sveti, da se onda i ja pozovem na onog rijetkog, da se pozovem na sveca za života … Imao sam izuzetnu privilegiju da nekolika puta, kako je to odveć malo i za nekog ko zna koliko je i to dovoljno, dakle, slučajem i bez ikakve zasluge, imao sam sreću da čujem živu riječ Patrijarha Pavla. Da ne dužim, manisao je svako “ korisno prećerivanje „, prezirao laž i licemerje. Govorio da je čovjek najbliži i sebi i Bogu ako živi u istini i ljubavi sa sobom i drugima!
… Dakle u istini!
Onda, da ja ne “ pametujem “ : Nije istina da je svetosavlje u Staroj Crnoj Gori bitno, čak ni u bilo kojoj drugoj značajnijoj mjeri, uticalo na primarni identitet Srba iz Crne Gore, Crnogorcaca!
… Najkraće i bez pametovanja.
Još je i neupitno da je svetosavlje izvorna i životna filozofija!
Da je svetosavlje ustrojavalo duhovni život Srba i amo i tamo, najmanje u Staroj Crnoj Gori!
Kao tu za dugo živi ratničko pleme netrpeljivo na svaki spoljni uticaj! Zatvoreni u svoj mitski svijet. (G. Dankovski, 1828.g.)
I da završim, dešavalo se da kroz one četri nahije zaluta kakav kaluđer, pa ga domaći “ uhapse „, drže ga danima u kakvoj boljoj kući, paze ga i dobro hrane – pa im ovaj crni kukavac povazdan čita kakvu knjigu koja mu se našla! Čita, ne daju mu oka sklopit sve dok ne ogrkavi!!!
Pušćaj se ti Anonimni “ filosofije života „, ona putem, ćovjek drumom – kako je “ tamo “ među naše pređe jedina filozofija bila da fizički prežive dok ne svane onaj dan, dan kada će da se vrću na svijeto Kosovo, da ga svjete i Srbinu povrate!
Kako je njima sva identiteska afirmacija stajala u samo jednu riječ : Ja sam Srbin!
Poslijen će M.Miljanov da svima pokaže da im se i ona prva, elementarna afiracija “ Ja sam čovjek „, ja sam prije svega čovjek , skoro, pa podrazumjevala! … I bila na cijeni!
A ti Anonimni ne prodaj, makar meni ne prodaj maglu, kako te to neće nikog, pa ni tebe upisati u pobolje, najbolje Srbe.
… Još i ljubavi malo unesi u polemčki žar, zaprlji ga malko … Da nikog protivnog ne ožariš … I unesi u sebe makar trunku ljubavi o kojoj je govorio za života svetac.
… Mogao bih ja o ovome do sjutra, kako to neće, vidim, biti od nikakve pomoći!
Možda, da se ja onda pozovem na nesporni autoritet, ako Srbi uopšte priznaju autoritet znanja, na velikog Čajkanovića …
Pa on recimo eksplicitno tvrdi da Srbi, cijelinom Srbi, do njegovog vremena nose bagaž paganizma i slovenskog višebožja!Da uz sve napore Crkve nije zaživjelo potpuno i neupitno “ predavanje “ vjeri i njenim strogim kanonima! … Još bi svetostavlje valjalo razumjeti samo kao jednan specifični format pravoslavlja lokalizacijsvog karaktera, kao šti je npr. rusko“ staroverje „! I ništa više od toga!
Uostalom, zađite vi Dakoviću u prvu crkvu, pa će vam, pa bi vam sve moralo biti jasno!
Još mi nećete valjda ulaziti u “ materiju “ i objašnjavati u šta su zapravo vjerovali naše pređe, kako je to posredno, ali neupitno, razjasnio za sva vremena neuporedivi Mirče Elijada!!!
Kao i svaki drugi ratnički narod i Srbi iz Crne Gore, Crnogorci besuslovno i temeljno su vjerovali jedino u bjesmrtnost, što je skoro u potpunosti omeđilo njihovu animističku prirodu!
Ne sporim ja, naprotiv, ni hrišćansko pravoslavlje, čak ni svetosavlje, kako ono svakako nije tipično za Staru Crnu Goru, kako jeste, recimo, za Hercegovinu.
Da je kojim slučajem svetosavlje bilo od bilo kakvog većeg značaja za Srbe iz Stare Crne Gore, valjda bi to ponajpre zapazio i na tome gradio svoju planinsku i nebesku kosmogoniju neprevaziđeni pjesnik, ali i vladika, P.P. Njegoš!
Elem, identitet Srba iz Crne Gore, Crnogoraca počiva na mitu, na afirmaciji kosovskog mita i njihovom intuitivnom razumjevanju života, tako kako u smrt nijesu vjerovali sve do u moderno vrijeme!
Mit i njihovo vjerovanje u amortalnu prirodu sebe, nasleđena od naših najstarijih tračkih predaka, formirali su jedan posve specifičan socio -psihološki tip koji pandana ima samo u predhrišćanskoj kulturi Jelade i Balkana!
Još ja nemam ništa protiv svetosavlja koje je odigralo izvanrednu istorijsku ulogu razvoju i očuvanju srpskog korpusa, ali imam protiv svake improvizacije! Protiv svega što voluntarno tumači fakcititet i stvarnu prirodu istorijskih i društvenih procesa.
U zbog toga nijesam manje Srbin iz Crne Gore, Crnogorac lokalizacijski.
Kako ovo “ Srbin “ u potpunosti, i više nego dovoljno svjedoči naš suštinski i jedan jedini identitet, ako izuzmemo onu prvu afirmaciju da smo prije svega ljudi!
… Kako bi i to u nekim drugim okolnostima bilo dovoljno!!!
Svakom, pa i nama, dovoljno.
Srbi iz srpske Crne Gore , Crnogorci nemaju posebno izražen svetodavski identitet niti su ga ikad imali!
Razumijem Rakovićeve porive koji su svakako dobronamjerni, ali ta njegova opservakcija je posve pogrješna i nema uporište u fakcititetu i iskustvu!
Naime, Srbi iz Crne Gore su specifično utemeljeni u kosovskom mitu, prevashodno, i u hrišćanstvu, odnosno pravoslavlju. Duhovni i vjerski život ovdašnjih Srba temelji u više lokalnoj svetačkoj identifikaciji, nego u svetosavlju.
Sveukupnu svijest ovdašnjeg čovjeka u najvećoj je mjeri oblikovalo istorijsko sjećanje na staru, predkosovsku “ srpsku slavu „, i uvjerenje da su baš oni, Srbi iz Crne Gore, Crnogorci njeni baštinici! U tom pravcu se odvijala vjekovna primarna, korjenska identifikacija i izgradnja kompleksnog identiteta tzv.“ posebnih Srba „, zavjetnika – osvjetnike, kojima je palo u zadatak da osvjete Kosovo i povrate staru slavu i srpske zemlje!!! (Svesrpska ideološka i istorijska matrica posebno je obilježila Srbe u Crnoj Gori. )
Takva, u popriličnoj mjeri mitologizovana svijest Srba iz Crne Gore našla se na početku 20. vijeka na bespoštednom udaru različitih ideologija, posebno izolacionističkog i separatističkog “ crnogorstvo “ i komunizma.
Oba ova “ akcidenta “ bitno su uticali na složenu identitetsku strukturu crnogorskih Srba. Čitav jedan vijek traje proces sveprisutnog urušavanja identitetske i memorijske matrice koji za posljedicu ima kolaps istorijskog sjećanja sa nesagledivim posljedicama na socio- psihološki život ovdašnjeg čovjeka. Koji je ranjiv, bezmalo nemoćan da se odupre i zaštiti od fokusiranog i brutalnog procesa konverzije!
Neko bi rekao, dobro smo i živi … Srbi iz Crne Gore, Crnogorci!
„Sveukupnu svijest ovdašnjeg čovjeka u najvećoj je mjeri oblikovalo istorijsko sjećanje na staru, predkosovsku “ srpsku slavu „, i uvjerenje da su baš oni, Srbi iz Crne Gore, Crnogorci njeni baštinici!“
Шта је ово ако није светосавски идентитет? Јер, која је то „стара, предкосовска српска слава, ако није немањићка, тј светосавска?
Колико је само Сава у историји Приморја, Цг, Брда, Зете и Херц св Саве?