НАТО зацементирао Милову власт и пробушио џеп грађана Црне Горе
1 min read
Славка у штабу ДПС
Година је од одлуке Скупштине Црне Горе о уласку у НАТО војни савез, а већина опозиционих странака и политички аналитичари сматрају да тај чин није донио никакве бенефите нашој земљи, већ представља једну од најтамнијих страница у њеној историји.
Такође, у воду су пале прогнозе, прије свих, Социјалдемократске партије и Грађанског покрета УРА да ће улазак у НАТО убрзати смјену ДПС-а са власти.
Подсјећемо, парламент је, на сједници на Цетињу, одлуком 46 посланика, изгласао одлуку о уласку Црне Горе у НАТО. За одлуку су гласали посланици ДПС, Бошњачке странке, Социјалдемократа, Хрватске грађанске иницијативе, Албанци одлучно, Либералне партије и СДП.
Сједници су, између осталих, присуствовали лидер ДПС-а, Мило Ђукановић, предсједница Врховног суда Весна Меденица, специјални тужилац Миливоје Катнић, врховни државни тужилац Ивица Станковић, гувернер Централне банке Радоје Жугић.
Уочи сједнице, одржан је протестни скуп Демократског фронта и организација које се противе уласку у НАТО.
Ковачевић: Унијатске струје у опозицији
Портпарол Нове српске демократије Марко Ковачевић сматра да учлањење у НАТО није донијело ништа добро Црној Гори.
– Демаркација с лажном државом Косово* у којој се губи материјално, опипљиво, дио територије, хапшења и суђења представницима бирача опозиције, дакле грађана који носе дио суверенитета земље, захуктали обрачуни мафијашких кланова и опстанак на власти Мила Ђукановића уз снажну и свесрдну подршку Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја су конкретни резултати прве године чланства Црне Горе у НАТО, казао је Ковачевић за “Слободу”.
Антисрпска хистерија, навео је он, која се посебно манифестује ових дана поводом догађаја у Будви у вези са прославом побједе коју је српски народ остварио са осталим савезницима у Првом свјетском рату, охрабрена је и логистички подупрта управо од стране НАТО структура.
– Те структуре желе да оперу своју савјест због бомбардовања и убијања наше дјеце тако што ће кроз ново унијаћење Срба, који се попут Алексе Бечића претварају у грађанске политичаре, извршити удар на све национално свјесне Србе који не желе да забораве њихове злочине, али ни своју славну историју. Зато унијатске струје у Црној Гори, попут Бечићеве, имају задатак да нам непрестано мељу мозгове изјавама како из односа према НАТО-у треба искључити емоције. Зашто? Зато да би тако временом народ Црне Горе, као европски свједок злочина НАТО-а, амнестирао злочинце и историјски оправдао убиства наших грађана у бомбардовању наше земље 1999. године, казао је Ковачевић.
Према његовим ријечима, ДПС је испунио свој задатак увођења Црне Горе као државе у формално чланство у НАТО.
– Унијатске струје у опозицији, на челу са Демократама, имају задатак да промијене свијест грађана и на антисрпској хистерији, попут оне у какву су, по наредби Душка Марковића, кренули Рудовић, Краповић, Јелушић, Бечић и остали који цркву на Румији сматрају опасношћу по мултиетнички и мултирелигијски склад у Црној Гори, уведу наше грађане у тај савез и душом, а не само тијелом. Ако је ДПС-СД коалиција заједно са мањинским странкама администрација НАТО-а у Црној Гори, Демократе, УРА, СДП и Демос јесу њихово свештенство које Србе и остале грађане Црне Горе који се противе чланству у НАТО треба да крсти и уведе у нову вјеру, по НАТО стандардима, навео је Ковачевић.
Како је казао, иако је наш народ знао да буде под окупацијом много пута у историји и да изгуби на државном и војном плану своје битке, духовној окупацији смо се увијек одупирали успјешно и излазили као побједници и кроз ту духовну побједу касније и материјално враћали све што нам припада. – Тако ће бити и са Црном Гором, закључио је Ковачевић.
Зоговић: Морално посрнуће
Фукционер ДНП Милун Зоговић сматра да “срамна одлука угуравања Црне Горе у НАТО није имала никакве бенефите за грађане”.
– Та одлука је, поред моралног посрнућа коју сама по себи носи и гура Црну Гору као најобичније оружје империјалистичких војних сила у антируски савез, донијела и велика економска и финансијска оптерећења држави Црној Гори и пореским обвезницима. То се најбоље види кроз одлуку о повећању ПДВ-а на 21 одсто, као и одлуке које ће се на терет грађана морати донијети да би се достигао НАТО стандард који ће Црна Гора, као чланица, у перспективи морати да задовољава и испуњава, казао је Зоговић за “Слободу”.
Он додаје да прије уласка у НАТО Црна Гора није имала отворених питања територијалног интегритета и суверенитета осим границе са Хрватском.
– Након чланства, интензивиран је проблем демаркације са Косовом* и Црној Гори пријети опасност да без консултација са грађанима један њен дио буде уступљен лажној држави, навео је Зоговић.
Милачић: Никад горе са Русијом
Лидер Праве Црне Горе Марко Милачић сматра да смо НАТО демократију видјели на примјеру посљедњих предсједничких избора, када је тај војни савез, заједно са актуелном криминалном влашћу, зацементирао још један нови мандат.
Тиме се, како је навео, показало као потпуно нетачно оно што су нас убјеђивали из грађанске опозиције и дјелова невладиног сектора – да ћемо демократизовати друштво након што уђемо у НАТО.
– То је била једна озбиљна превара, јер се сад показало да је управо НАТО био гарант опстанка Ђукановића на власти, истакао је Милачић за “Слободу”.
Он је указао и да није дошло ни до најављиваних економских бенефита од чланства у НАТО.
– Сматрам да до тога никада неће ни доћи, јер то видимо из компаративне праксе да НАТО нема никакве везе, чак и када је чланство регуларно, са економским просперитетом. НАТО је доминантно војна организација и ми не само да нисмо имали бенефите, већ напротив, санкцијама које смо увели Русији, а то је директно повезано са нашим чланством у НАТО, ми смо заправо смањили тај економски стандард. То се види по низу економских показатеља, од директних страних инвестиција из Русије које су у задњих 10 година биле на нивоу од милијарду и 300 милиона, односно 30 одсто БДП-а су биле инвестиције из Русије, гдје је, у међувремену, забиљежен драстичан пад, навео је Милачић.
Такође, додао је он, прије 10 година имали смо 15 одсто запослених у фирмама чији су власници Руси, а сада их имамо два одсто.
– Ту је и порез који су они плаћали преко тих фирми, чега више нема. Све је то негативно утицало на животни стандард, а повезано је са тим атлантистичким духом и послушништвом према НАТО-у, казао је Милачић.
Станић: Има бенефита
Портпарол СДП Мирко Станић позитивним оцјењује одлуку о уласку Црне Горе у НАТО.
– Бенефити се осјећају, прије свега, у оном суштинском смислу због којег се СДП снажно залагао за улазак у скупину земаља које дијеле сличне демократске вриједности, кроз гаранцију суверенитета државе Црне Горе са свим њеним елементима, укључујући и одређена спорна гранична питања, али и помоћ у случају природних или других непогода. Обје ситуације смо, нажалост, имали у току протеклих годину дана и у обје су испуњена очекивања грађана Црне Горе кад је НАТО у питању – и при спору који је дио косовских политичара имао у односу на границу наше двије земље и у случају великих пожара на Црногорском приморју и у централној регији кад су авиони и хеликоптери из НАТО-а и партнерских земаља дошли на позив Црне Горе и помогли у спречавању већих материјалних штата или људских жртава, казао је Станић за “Слободу”.
Он се не слаже са оцјеном да су предсједнички избори потврдили да није исправна теза да ће улазак у НАТО убрзати пад ДПС-а.
– Предсједнички избори су довели до резултата који је продукт више ствари, укључујући и даље злоупотребе у оквиру самог изборног процеса, али и одређено неслагање дијела опозиционих лидера у току самог процеса. Што се нас тиче, јасно је да је кандидаткиња Драгиња Вуксановић добила значајно већи број гласова него што је снага СДП-а на парламентарним изборима, тако да је очигледно да је само кандидат који је био чврсто посвећен идеји евроатлантских интеграција могао бити алтернатива Ђукановићу на изборима, навео је Станић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovo su sve prodate duše koje rade za strance a ne za svoj narod sve pokradoše uništiše i obezbijediše đecu a nas napravite sirotinju no kada dođe vrijeme da ih nazivamo kulacima onda neka niko ne pita šta ovo bi.
NATO savez je nepremostiva barijera velikosrpskoj hegemonistickoj i asimilatorskoj politici , zato ste toliko zakoevitezali protiv NATO-a !
No , realnost je da će crnogorski narod , i svi patriotski nastrojeni građani naše nezavisne države , uvijek biti za NATO savez , i članstvom u njemu biti zaštićeni od varvarskih nasrtaja na našu drzavu , istoriju , kulturu , naciju …
A NATO će potrajati duuugo !!!
Nemas ti prsta obraza,ajde sto nemas empatiju za onu nasu djecu iz Murina ali da se odrices djeda koji je bio po sopstvenom priznanju srpske vjere zbog velikog americkog pendreka,to je stvarno bez obrazno.
Crna Gora je jedina zemlja u regionu koja nema registar korisnika psihoaktivnih supstanci.
Prema informacijama dobijenim od Instituta za javno zdravlje “najveći broj korisnika droga se zdravstvenim službama javlja usljed upotrebe opijata (najčešće heroina) 87 odsto, dok se 11,8 odsto javlja usljed kombinovane upotrebe više supstanci, a 7,4 odsto usljed zloupotrebe hipnotika i sedativa“.
Iz NVO “4Life” su ranije kazali da u Crnoj Gori živi između 10 i 15 hiljada zavisnika od narkotika.
Istraživanje sprovedeno 2013. i 2014. godine na teritoriji Crne Gore za potrebe Master rada Ide Kolinović na temu “Socijalni rad sa porodicom u prevenciji narkomanije u Crnoj Gori” pokazalo je da 18,5 odsto osoba koje su probale psihoaktivne supstance potiče iz jednoroditeljskih porodica, ali i da najveći broj zavisnika, čak 78,3 odsto, dolazi iz “potpunih” porodica.
Kolinovićeva je ocijenila da život sa oba roditelja ne podrazumijeva istovremeno kvalitetniji život za pojedinca u poređenju sa životom u jednoroditeljskoj porodici.
“Od ispitanih zavisnika 16,1 odsto dolazi iz porodica razvedenih roditelja”, kazala je ona, i dodala da uzorak obuhvata 168 zavisnika, dok je u kontrolnoj grupi bilo 188 osoba koje nikada nijesu konzumirale drogu.
Kao najčešće porodične probleme, 35,2 odsto zavisnika navodi da im “otac nije posvećivao dovoljno pažnje tokom odrastanja”, a 48,8 odsto majku opisuje kao “prezaštitujuću”.
Ovo su objavile novine Vijesti,slobodan sam da povjerujem nazalost da najmanje ima 20 000 maldih ljudi zavisnih od droge ,znate li vi kolika smo mi zemlja?Trujemo djecu da bi primili plate i penzije,zante li vi da to narod zan,jednako kao sto su sve babe u Grablj znale kad prodje sleper sa cigaretma devedesith a one govrile sjutra je znaci penzija!
Eto zato biramo ovu vlast,da bi mi zivjeli, a djeca umirala,mi smo jedina drzva gdje su penzioneri buducnost ?
Pentotal droga zvana serum istine :
SERUM ISTINE: MIT ILI STVARNOST
Indijska policija planira da pribegne upotrebi sodijum pentotala, takozvanog seruma istine, prilikom saslušanja jedinog uhvaćenog člana terorističke grupe koja je izvela napad na Mumbai. Nije tajna da su istražni organi u ovoj zemlji, navodno, i ranije koristili ovaj metod u ispitivanju osumnjičenih, prenosi BBC.
Sodijum pentotal, takođe poznat i kao tiopental, jeste barbiturat koji stimuliše receptore u mozgu i kičmenoj moždini. Psihijatri ga u Velikoj Britaniji prepisuju
acijentima koji pate od fobija, a usled anestetičkog dejstva, koristi se i kao deo smrtonosnog koktela kojim se u nekim od država u SAD izvršavaju smrtne kazne injekcijom. Efekat supstance je redukcija moždane aktivnosti, usled čega dolazi do umanjene inhibicije, a osoba postaje raspoložena za razgovor. Zagovornici upotrebe ovog seruma u islednim radnjama tvrde da on doprinosi opuštanju osobe koja se ispituje, koja pod dejstvom supstance teže laže nego što govori istinu.
„Laganje je težak posao i zahteva značajan mentalni napor. Sve što reducira kapacitet osobe da izvede ovaj mentalni napor može odati utisak da je reč o serumu istine. U nekim slučajevima, alkohol može dati rezultate. Pijanim ljudima je teže da lažu nego da govore istinu. Mnoge droge imaju sličan efekat”, kaže Majkl Enders, kriminolog i silednik specijalista iz Nju Saut Velsa u Australiji.
„Ako bi se, međutim, ustanovilo da postoji supstanca koja daje pouzdane rezultate u tom smislu, uz minimalan rizik za subjekta ispitivanja, bila bi u raširenoj upotrebi, posebno ako se u obzir uzmu sredstva kojima se pri ispitivanju služe SAD, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i druge države”, dodaje Enders.
Ipak, broj dvostrukih agenata koji nikad nisu uhvaćeni navodi na zaključak da tako puzdana supstanca još uvek nije otkrivena ili da ima ograničene efekte. Neka psihijatrijska ispitivanja utvrdila su da je moguće lagati pod dejstvom tiopentala, napominje Alison Rajt, stručnjak iz oblasti istorije moderne medicine sa Univerziteta u Čikagu.
„Ali, ustaljenije je mišljenje prema kojem pacijenti pod dejstvom ove droge imaju manju kontrolu nad onim što govore, pa nije toliko verovatno da mogu da skroje savršenu laž, kao što bi to bio slučaj da nisu pod uticajem suptance”, ističe Rajt, dodajući da, s druge, strane, informacije pribavljene na ovaj način nisu toliko pouzdane, jer osoba pod uticajem tiopentala lakše reaguje na podsticaje islednika. Otud, neko pod uticajem ove supstance može dati lažnu izjavu zato što reaguje na svestan ili nesvestan podsticaj osobe koja vrši saslušanje.
Uostalom, izjave uzete od osoba pod dejstvom seruma istine ne prihvataju se na sudovima u mnogim zemljama, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Indiju. Štaviše, samo upotreba igle šprica kojim bi se serum eventualno ubrizgao osumnjičenom u Ujedinjenom Kraljevstvu smatra se prekoračenjem ovlašćenja i podleže krivičnoj odgovornosti.
Tokom Drugog svetskog rata serum je korišćen u vojnoj medicini kao sredstvo kojim se pomagalo traumatizovanim vojnicima da artikulišu stresne događaje kroz koje su prošli. Tokom pedesetih i šezdesetih CIA je istraživala dejstvo sodijum pentotala u kontroverznom projektu MK-ULTRA, u okviru kojeg je ispitivano idejstvo LSD-ja. U tom periodu su dejstvima ovih supstanci nevoljno podrvgnute brojne osobe.
Vladan Jovanović, „Makedonski opijum: o finansijskim i političkim razmerama fenomena (1918-1941)“, Godišnjak za društvenu istoriju, XVI/3, Beograd 2009, str. 69-79.
30.06.2013.
https://youtu.be/Cc-Zuaq-K_U?t=2
Ma kako se nama to sve odjednom desi,ja nemogu da povjerujem,sto je govrio Mladen Delic. „ljudi moji pa je li to moguce“!
Bugarski opijum i VMRO
Kao što sam nagovestio na početku ovog teksta, opijumsko pitanje je bilo podjednako intrigantno i sa druge strane porozne jugoslovensko-bugarske granice. S obzirom da je VMRO sve do 1934. bio svojevrsna paradržavna tvorevina koja je na svom „budžetu“ imala hiljade ljudi, pomenuti francuski novinar i istraživač Alber Londr je zaključio kako je mehanizam finansiranja bio u neraskidivoj vezi sa krijumčarenjem droge i duvana.
Bugarska je označena kao centar krijumčarenja opijuma u izveštaju direktora Centralnog informacionog biroa za droge Rusel-paše što je bilo povod za seriju tekstova u jugoslovenskoj štampi kojima se likovalo nad oficijelnim razotkrivanjem „javne tajne“ – da je profitom od bugarskog opijuma finansirana kupovina oružja za VMRO, što je svojevremeno preneo i dopisnikNew York Times-a iz Sofije. Štaviše, na udaru javnosti našli su se srpski političari koji su održavali veze sa čelnicima VMRO, među kojima je bilo nekoliko zvučnih imena sa juga.
Inače, u Bugarskoj je radilo devet ilegalnih fabrika droge od kojih je najveća bila smeštena u Radomiru i bila vlasništvo Metodija Lazova. Za svega dva meseca od osnivanja (1932) ova fabrika prozaičnog naziva Balkanska proizvođačka kompanija je proizvela tonu i po heroina koji je potom u koferima švercovan preko najvećih evropskih luka u SAD. Otuda i pojačano interesovanje vodećih američkih listova za makedonsku gerilu i trgovinu opijatima. Plasiranjem sintagme „balkanska Kolumbija“, koja se odnosila na opijumsku zonu Vardarske i Pirinske Makedonije, američki dopisnici sa Balkana su skretali pažnju ravnodušnih evropskih zvaničnika na eskalaciju problema koji se itekako ticao Evrope.
Usled odugovlačenja sa pregovorima Konvencija o prodaji jugoslovenskog opijuma Turskoj, koja je imala čitav kartel fabrika za njegovu preradu, usvojena je u Narodnoj skupštini tek novembra 1932. Tom prilikom je bivši četnički vojvoda, a tada aktuelni narodni poslanik i duvanski magnat Vasilije Trbić podsetio da su Kina, Japan i Egipat bili protiv međunarodnih ograničenja, sugerišući time vladi istupanje iz Ženevske konvencije.
Dr Dragutin Kostić je na istom mestu izneo ideju da se i makedonski opijum poput turskog izvozi na Istok kao opijum za pušenje, uz “zanimljiv” trgovački rezon: “To, gospodo, ne znači da mi hoćemo našim opijumom ceo svet da otrujemo, već da samo želimo da ga naviknemo na njega!” Nedugo zatim, utvrđen je ključ za participiranje Jugoslavije u izvozu opijuma za pušenje na Daleki Istok, koji je iznosio 14:86 u korist turskih izvoznika.
Nije slučajno što su najžešće kritike ovakvog sporazuma stizale baš iz jugoslovenskog Senata. Pomenuti senator i trgovac Hadži Ristić je u svojim vatrenim govorima ponavljao kako je time naneta velika šteta proizvođačima u Vardarskoj banovini, te da je realno učešće Jugoslavije u zajedničkoj proizvodnji trebalo da bude 39%, imajući u vidu kvalitet opijuma. On je posebno bio iritiran basnoslovnim profitom švajcarskog industrijalca Hofmana Laroša koji je ostvario na preparatima spravljanim na bazi morfina.
Bez obzira na ove kritike, jugoslovensko-turska saradnja je krenula. U sastav mešovitog carigradskog Centralnog biroa za opijum ušla su dva turska i jedan jugoslovenski delegat, zbog čega je i tim povodom izražena sumnja u nepristrasnost budućih odluka. Osim toga, Turska je bila jedna od 14 zemalja koje nisu ratifikovale Ženevsku konvenciju pa bi i u tom faktu trebalo tražiti motive njenog ulaska u kooperaciju sa Jugoslavijom.
Početak rada Centralnog biroa tempiran je za januar 1934. kada se očekivao nagli skok cene opijuma. U međuvremenu, Turska je pod pritiskom nekoliko moćnih trgovaca i političara neoprezno izvezla sve stare zalihe, ali se ispostavilo da će upravo one biti na tržištu glavna konkurencija zvaničnom jugoslovensko-turskom opijumu! Ovaj propust ipak nije puno umanjio zajedničku zaradu koja je trebalo da bude iskorišćena za otkup nove berbe. Umesto toga, PRIZAD je makedonske proizvođače ponovo prepustio ljudima iz solunske kompanije Šaloma koji su opijum otkupljivali 70% ispod tržišne cene.
Podređeni položaj Jugoslavije u odnosu na Tursku, u kojoj su se nalazile sve fabrike za preradu opijuma, jugoslovensko Ministarstvo trgovine i industrije je rešilo da
popravi avgusta 1935. odobrivši podizanje fabrike za proizvodnju derivata opijuma kraj puta Skoplje-Veles. Ono što je iznenadilo stručnu javnost, bilo je to da je dozvolu dobilo preduzeće iz Galičnika koje se do tada bavilo proizvodnjom mlečnih proizvoda. Braća Ognjanović, vlasnici firme sa jakim političkim vezama, postala su legalni proizvođači opojnih droga, uključujući kokain i preparate od indijske konoplje, iako to nisu bili derivati opijuma. Uzaludni su bili protesti Hemijskog društva Kraljevine Jugoslavije što se takav posao poverava nestručnim ljudima, jer je već sredinom oktobra 1936. skopsku novu fabriku čiji je kapacitet iznosio 35 tona sirovog opijuma, ili polovinu celokupne jugoslovenske godišnje produkcije
izmišljenih količina opijuma kod filijale Državne hipotekarne banke u Skoplju uhapšen i Dimitrije Krajničanac. Predmet istrage bio je samo manjak od 32 tone, dok preostalih 150 tona nedostajućeg opijuma nije ni uzeto u razmatranje. Pošto je do suđenja pušten na slobodu, Krajničanac je sa porodicom preko Rima emigrirao u Sofiju.
Trgovački magnati u opijumskom poslu bili su izričito protiv monopolisanja izvoza. Među njima je prednjačila solunska firma Šaloma čiji su glavni nakupci bili Salvator Musafija, Menahem Levi i kontroverzni narodni poslanik Vlada Puzderlijević. Za ovog poslednjeg je komandant jugoslovenske žandarmerije V. Tomić raspolagao dokazima da je bio glavni naručilac ubistva generala Mihaila Kovačevića u Štipu 1928. godine. Kao veletrgovci opijumom pojavljuju se Sava Obradović i senator Spira Hadži Ristić, koga je krajem 1938. u Skoplju iz revolvera ubio jedan poverilac.
S obzirom da su profiti evropskih fabrika opojnih droga u kartelu premašivali 400% u odnosu na proizvodne troškove, u Turskoj su počeli da razblažuju zalihe i pretvaraju ih u opijum za pušenje koji je potom krijumčaren u Kinu. Viškovi makedonskog opijuma takođe su se kretali ilegalnim kanalima pa su jugoslovenski graničari plenili pasulj filovan opijumom, hlepčiće od afionske smole u ohridskim jeguljama i šarplaninskom kačkavalju i sl. Tokom zimskih meseci 1930-ih za krijumčarima opijuma i duvana bezuspešno su jurili žandarmi-smučari koji su obučavani na stazama Šar-planine i Kopaonika.
Jugoslavija i Turska udružuju snage
Najveći evropski proizvođači opijuma bili su Turska, Jugoslavija i Bugarska, dok su u Aziji dominirali Kina, Persija, Indija i Japan. S obzirom da je Ženevska konvencija prepolovila potrošnju opijuma u industrijski razvijenim zemljama, ali i smanjila prihode proizvođača na četvrtinu, rodila se ideja o jugoslovensko-turskoj opijumskoj saradnji. Pored toga, loša klima, slaba berba i katastrofalni pad cena ubrzali su realizaciju ideje.
Početkom aprila 1931. ideja o kartelu proizvođačkih zemalja je izložena turskom poslaniku u Beogradu, a realizovana već sredinom istog meseca u Ankari gde je potpisan preliminarni tekst sporazuma. Kamen spoticanja predstavljao je “ključ” učešća dva partnera. Jugoslovenski delegati su zahtevali četvrtinu, ali je kompromis pronađen tako što je jugoslovensko učešće u obrazovanju kontigenta sirovog opijuma bilo 22%, dok je u prihodima iznosilo 26%, s obzirom da je makedonski opijum bio kvalitetniji u pogledu sadržaja morfina.
1930. bili su sledeći: koka-lišće 30 kg ili 2,2 mg po stanovniku, indijska konoplja 14 kg (1 mg/st), medicinski opijum 143 kg (9,9 mg/st), morfin 67 kg (4,9 mg/st), heroin 2 kg (0,15 mg/st), eukodal 1 kg (0,07 mg/st) i kokain 25 kg (1,5 mg/st).
***
U Jugoslaviji je pristupanje Ženevskoj konvenciji primljeno sa opštim negodovanjem. Mihajlo Čučković je 1939. kritikovao „neetičke“ motive Konvencije, patetično sažaljevajući „znoj našeg vrednog zemljoradnika“ koji se slivao u trezore evropskog kartela opijata. Za njega je Južna Srbijabez opijuma bila isto što i Francuska bez vinograda, Brazil bez kaučuka, Amerika bez petroleja. Drugim rečima, „spasavanje Japanaca i Kineza od toksikomanije koja je vekovima kod njih vladala“ nije bilo vredno uništavanja čitave jedne pokrajine.
Ženevska konvencija je uticala da otkupne i prodajne cene budu u stalnom padu, kao i prihodi proizvođača. Zanimljivo je da drastični pad cene sirovog opijuma (sa 107 miliona 1928. na 4,5 miliona dinara 1932. godine) nije izazvao i pojeftinjenje finalnih proizvoda – naprotiv, njihova cena je utrostručena zbog kartela fabrika alkaloida.
Od jula 1931. u skopskoj opijumskoj zoni počelo je gomilanje neizvezenog opijuma, tako da je Jugoslavija krajem leta 1935. raspolagala izvoznim količinama opijuma za četiri naredne godine. Protiv pristupanja Jugoslavije Konvenciji se izjasnila i Kulturna liga u Skoplju na čelu sa univerzitetskim profesorom Milivojem Pavlovićem koji je smatrao da je opijumsko pitanje trebalo po svaku cenu rešiti u korist proizvođača. Viškovi sirovog opijuma su dostizali i 150 tona, budeći kod jugoslovenskih proizvođača želju da se Ženevska konvencija hitno otkaže. Uviđajući nerentabilnost poljoprivredne proizvodnje kolonisti iz Karađorđevca su pored maka počeli masovno sejati i indijsku konoplju, ali je već u vreme prve žetve njeno gajenje zabranjeno pomenutom konvencijom.
Malverzacije i krijumčarenje
U svim berbama makedonskog opijuma između 1920. i 1932. godine dobijeno je 1.029.000 kg čiste opijumske mase, dok je u istom periodu izvezeno 808.505 kg. Događaji iz marta 1933. kada se u pritvoru našlo pet članova Upravnog odbora Privredne banke za Južnu Srbiju mogu posredno ukazati na to šta se desilo sa ostatkom neizvezenog opijuma. U pritvoru je završio i direktor banke R. Lajtmanović jer je utvrđen manjak deponovanog afiona od 32 tone čime je Državna hipotekarna banka bila oštećena za 7,5 miliona dinara. Tokovi opijumske afere nisu mimoišli ni rukovodstva Veleške i Viničke banke, pa je tako zbog lombardovanja
Pored takvih mahinacija, svaki ekspert Društva je dobijao po 2% od prometa, uz platu i honorare. Na ove privilegovane položaje postavljani su ljudi odani Živojinu Laziću, banu Vardarske banovine i potonjem ministru unutrašnjih dela. Prema pisanju Makedonije, upravo je Lazić diktirao nepovoljne otkupne cene preko svojih ljudi u monopolskoj upravi.
Neposrednim proizvođačima i trgovcima opijumom nije odgovarao paušalni otkup, već plaćanje prema procentu morfina koji je sadržao. Umesto toga, PRIZAD je utvrdio fiksnu naknadu od 200 dinara po kilogramu što je štipske proizvođače primoralo da svoju robu prodaju na okolnim pijacama znatno ispod cene. Dolaskom Milana Stojadinovića na vlast, situacija se donekle promenila: proizvođačima je obećano 20 dinara po procentu morfina, ali im je istovremeno potcenjivan kvalitet opijuma. Čak je i nadaleko čuveni tikveški afion obezvređivan, pa je navodno imao svega 10% morfina. Glavni krivac za lažnu i “amatersku” procenu kvaliteta makedonskog opijuma bio je izvesni Raja Tucaković, član beogradske centrale PRIZAD-a.
Ženevska konvencija kao noćna mora
Na inicijativu Društva naroda za suzbijanje „opiomanije“ u Ženevi su potpisane međunarodne konvencije o opijumu (1925), ograničenju proizvodnje i uređenju podele opojnih droga (1931), kao i konvencija za suzbijanje nedozvoljene trgovine opojnim drogama (1936). Konvencija je stupila na snagu krajem septembra 1928. a Jugoslavija je bila među 36 zemalja-potpisnica, na opšte nezadovoljstvo proizvođača makedonskog opijuma. Istina, mnoge države su kršile njene odredbe sve do oktobra 1939. kada je na snagu stupila uredba koja je predviđala drakonske kazne za trgovce i posednike droge. Inače, od ukupne svetske proizvodnje samo je 42% išlo u medicinske svrhe, dok je ostatak konzumiran kao opijum za pušenje na Dalekom istoku i u Severnoj Americi.
Beogradska Stalna komisija za opojne droge je procenjivala da je čitava svetska industrija mogla apsorbovati 250 tona sirovog opijuma, a da je samo u Povardarju proizvođeno i do 70 tona. Prema tadašnjim statistikama, na jednog Kineza je u proseku dolazilo 50 grama opijuma, a na Evropljanina tek četvrtina grama. Jedni su opijum pušili, drugi pili, dok su ga neki unosili intravenski „smatrajući da je to otmenije i dostojnije bele rase“. Podaci Opijumske komisije o potrošnji droga u Jugoslaviji
Prvi statistički podaci govore da je 1880. u dolini Vardara proizvedeno 70 tona, da je samo 1893. preko solunske luke izvezeno 19 tona, a da je naredne godine proizvodnja dosegla 79 tona sirovog opijuma. U tadašnjoj Osmanskoj carevini samo je na prostoru Povardarja uzgajano 28% celokupne turske proizvodnje, mada je još tada zapažena navika proizvođača da težinu robe povećavaju raznim dodacima, dodavanjem prženog hleba, žumanceta, kuvanog skroba i slično.
Zona gajenja opijuma jugoslovenske kraljevine zahvatala je 14.000 hektara u 40 opština Povardarja. Makedonski opijum je zahvaljujući pogodnom tlu i rečnim nanosima bio među najkvalitetnijim u svetu jer je sadržao 14-16% morfina. Primera radi, kineski je imao svega 3-5% morfina. Francuski botaničar Emil Pero je prilikom svog boravka u Skoplju izjavio kako „mak iz Južne Srbije daje najbolji opijum“, pa nije čudo što je bio veoma tražen u Francuskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Najveći procenat morfina sadržao je opijum odgajen u okolini Kavadara, Strumice i Velesa, dok je nešto siromašniji bio u prilepskom i kočanskom kraju.
Pored opijuma, iz maka se dobijalo i šarlagansko jestivo ulje koje je činilo polovinu makovog semena. Kultura maka zahtevala je dobru pripremu zemljišta ali i precizan “tajming” i striktno pridržavanje rokova: od sejanja krajem avgusta, plevljenja i razređivanja početkom marta, do prašenja biljke krajem marta i zasecanja čaura početkom juna meseca. Proizvodni troškovi za kulturu maka iznosili su oko 5.000 dinara po hektaru sa koga se dobijalo 10-20 kg opijuma. Osim zakonskih ograničenja (o kojima će biti reči) prinosi makove smole su periodično izostajali i zbog loših klimatskih uslova, spiranja smole i najezde skakavaca.
Otkup u rukama političke elite
Opijumski odsek Privilegovanog izvoznog društva (PRIZAD) sa sedištem u Beogradu bio je zadužen za otkup opijuma od makedonskih proizvođača. Ekspertiza je u početku vršena u Beogradu, sve dok hemijska laboratorija pri skopskom Institutu za tropske bolesti nije osposobljena da izdaje validne izvozne sertifikate.
Prema tvrdnji sofijskog lista Makedonija, osnivanje pomenutog privilegovanog društva imalo je za cilj da sav izvoz poljoprivrednih proizvoda (uključujući i opijum) stavi u državne ruke. Na čelu njegove skopske filijale stajao je beogradski trgovac Davidović, a u upravi su sedeli ambiciozni kolonista i novopečeni industrijalac Boško Žerajić, kontroverzni direktor Saveza agrarnih zadruga Vaso Šaletić, trgovac i političar Milan Čemerikić i prizrenski “srboman” Patrnogić. Sektorom za opijum formalno je rukovodio Dimitrije Krajničanac ali su sve odluke donošene mimo njegovog znanja, pa i ona da se sav opijum tržišne vrednosti 80 miliona dinara otkupi od makedonskih proizvođača za svega dva miliona!
Zasto makedonji treba Nato paktu :
Makedonski opijum između dva svetska rata
Privodeći kraju istraživanja u Arhivu Jugoslavije naleteo sam na feljton „Rana Balkana“ francuskog publiciste Albera Londra iz 1931. koji je objavljen u vodećim pariskim listovima, a koji je, s obzirom na izrazito projugoslovenske stavove autora, prevela i tadašnja beogradska Politika. Radi se o tekstu zasnovanom na „terenskom istraživanju“ Londra koji je izvesno vreme proveo u Bugarskoj, u želji da otkrije mehanizme finansiranja VMRO. Jedan od njegovih glavnih zaključaka poslužio mi je kao motiv da istražim pitanje opijuma i u međuratnoj Jugoslaviji.
Nije mi bilo potrebno puno vremena da na osnovu dostupnih podataka o produkciji i izvozu izračunam kako su proizvođači opijuma u Povardarju između dva svetska rata zadovoljavali 43% potražnje legalne svetske prerađivačke industrije, dok je kasnija tursko-jugoslovenska kooperacija pokrivala čak 80% svetskih potreba! Ono što me je naročito interesovalo bio je politički kontekst u kome se odvijala proizvodnja i trgovina takvih razmera, tim pre što se radilo o najnerazvijenijem području Jugoslavije. O makedonskom opijumu i gajenju maka nema analitičkih radova u istoriografiji (ako izuzmemo uzgredne osvrte na monopolsku politiku) što je bio dodatni podsticaj.
Iz puščane cevi na tikvešku zemlju
Zahvaljujući geološkim predispozicijama makedonskog zemljišta i specifičnoj klimi gajenje maka je još početkom 19. veka postalo perspektivna delatnost u kojoj su Turci videli „prečicu“ za ekonomsko pokretanje Makedonije i povećanje rentabilnosti turskih poseda. Prvi mak je zasejan 1835. u okolini Štipa, a anegdota kaže da je makovo seme doneto u puščanoj cevi. Kao prvi uzgajivači maka se pominju kočanski barjaktar Abdul Hešan Halil i izvesni Ali Simon Zade koji je prvo seme zasejao u Kavadaru.
Osamdesetih godina 19. veka seljaci u štipskom kraju su prema instrukcijama solunskih trgovaca odnegovali biljku, pobrali katran i dobro ga unovčili. Vest o čudnoj biljci se brzo raširila, pa su se kotlina Tikveša i Rajac zabeleli od nepreglednih polja cvetova. S obzirom da je makedonska podvrsta maka nastala ukrštanjem belog i ljubičasto-sivog maka, mnogi zaključuju da je kod podizanja prvih eksperimentalnih polja aktivno učestvovao i neki stručnjak. Dobra strana gajenja maka ogledala se i u tome što se posle njegove žetve mogao zasejati još koji usev, pa da se iste godine sa istog prostora dobiju dve žetve.
Nasledje iz prosloti
У комунистичкој Југославији настављен је посао са дрогама, вођен са највишег места у држави.
Тајне службе су се тако финансирале, полиција је покривала дилере.
Уместо Македонаца и Турака српски дилери и произвођачи сарађивали су са Албанцима. Тако је остало и после распада СФРЈ. Дилери дроге и са српске и са албанске и са црногорске и са бошњачке и са хрватске стране сарађивали су и сарађују као да рата није било. Као и сви бивши удбаши.
Неке од највећих афера после 2000. повезане су са дилерима дроге и дрогом – од дроге нађене у сефу Комерцијалне банке до убиста председника владе од стране дилера дроге.
Наредне владе наставиле су посао са дрогом. Црногорско-албански клан купио је скоро целу српску политичку и естрадну елиту. Преко њих купили су пола Војводине.
Садашњи председник владе Србије и министар полиције сарадник је дилера дроге. Како су медији претходних година извештавали, најмоћнији албански нарко клан под својом контролом држи министре полиције у Србији и Хрватској. Познато је да су на власти у Црној Гори припадници црногорског нарко картела, доказани криминалци. Слично је и у федерацији БиХ. Македонија је под контролом Албанаца. Хероин и даље долази преко Турске.
Једина разлика у односу на време Краљевине јесте што данас балкански наркодилери раде и са кокаином, који бродовима стиже из Јужне Америке у Европу (највише у Албанију и Црну Гору, али и Хрватску, Грчку, Шпанију, Италију Холандију… тамо где постоје морске луке).
Данас се турбо-фолкери далеко више дрогирају од рокера. Највеће естрадне звезде, миљенице српских политичара, а ови су миљеници већине српских владика, навучене су на кокаин.
После сваке велике рације, и хапшења некох нарко картела, дрога је у Србији јефтинија и све је више има.
Јасно је да се највећи послови са дрогом воде на највишим местима у држави и да то не би било могуће да у тим пословима не учествују генерали војске и полиције, припадници српских тајних служби.
А сви они су и сарадници окупатора, укључујући председника државе, председника владе који је и министар полиције и другог председника владе који је и министар одбране и шеф свих тајних служби. Када би неко од њих сада рекао “не“ издаји Косова и Метохије, одмах би на телевизији гледали неког од њих како седи са дилером дроге који је на потерници. Или би црногорски нарко клан, чији је шеф на челу државе, одмах тражио назад свој новац, који су уложили у српске издајнике да дођу на власт. Не можеш од непријатеља Србије да узмеш новац да би издао Србију а после да кажеш да то више не важи. Један српски политичар је то покушао после 2000. и одмах је убијен. Затим би окупатор на њихово место довео другог сарадника.
Година је од одлуке Скупштине Црне Горе о уласку у НАТО војни савез, а већина опозиционих странака и политички аналитичари сматрају да тај чин није донио никакве бенефите нашој земљи, већ представља једну од најтамнијих страница у њеној историји.
Benefit,koja crna korist ,ko je u to mogao vjerovati,koja zemlja ima od toga koristi,koja neka nabroje ,sem par bogatsa koi pokusavaju pomocu Nato i USA odrzati svoj krvlju steceni kapital.
Mozda Montengro ima koristi i u njemu pojedinci,ali ta korist se svodi na trnsport droge koja se transportuje ,pored Nato doge iz Avganistana,pa se tako digne vika povika na sve moguce droge sem na heroin.da li je neko cu da se na nekom granicnom prelazu uhvatila posljka heroina,ja nijesam ,a zasto nije ? To je USA doga, i oni njome raspolazu i prave biznis,i Siptari i Albanci i nasi koriste polozaj i situaciju, ili im je to zadata da sve druge droge svercuju i tako se skrene paznj sa heroina.Kokain je bio veliki zalogaj a i konkurencija ,jer nasi kad preceraju neznaju stati,zato su sto se kaze pali,pa nece USA da je zafrkava neki Saric ili ko drug,sve oni znaju,ko slusa njemu se i dozvoljava.Albanji je dans jedna od najvecih proizvodjaca marihuane i svega drugoga,zato je i dosao novi sef Tajne sluzbe iz Amerike ,ostaje pitanje zasto,da li da dovede neke stvari u red ili da pohapsi neposlune odbjege lidere kao Ramu ,koji nece da slusa,isto kao Erdogan ,koji hoce da Turska izadje iz Nato pakta.
Montengro je kombinacija pranja novca od droge i trasportna iste preko nase teritorije,gdje se pored toga rade i druge stvari sa cigaretma,vjerovatno dil sa drzvom da zatvori oci na transport USA droge,a drzav da svercuije i dalje cigaretama?
To je ta korist,dobili smo evro kao platezno sredstvo zasto,da se obuzda uzavrela ekonomija koja je eksplodirala inovacijam i izvozom,ili lakse pranja novca na licu mjesta.Porto ovaj porto onaj,koje gluposti,placamo kazu da nam Grci i Italijani cuvaju nebo,uredu,a sto ne zstitimo obalu a brodovi propadaju vezani za obalu .neki i tonu,a jahte od Ulcinja do H Novoga u svakoj uvali,bez kontrole bilo Obalske straze i carine,zar smo toliko slijepi da vjerujemo da nema benefita,ima ima ima,ali zlo su ovi benfiti,svi znaju,Eu zna ,a najvise znaju oni koji se parve da ne znaju Njemci,najkoruptniji politicar,kada mi neko kaze da Njemci nijesu koruptni doje mi da poludim,itekao,najkoruptnije bio Sreder i njegova DPS banda Fiser,i ova sadasnja ima puter na glavi,itekao.
Sada pozivaju Makedoniju da se prikljuci Nato paktu,ekspresno ,zasto,zar smo zaboravili ,pa da se posjetimo zasto je Makedonija vazna,jer pitanje je koliko ce Avganistan trajati i polja maka tamo.Grci odjednom pristaju kao i Makedonci,zaborvili Filipa i jedni i drugi ,Stoltenberg kaze reit cemo proble s imenom,nasi kazu da smo strteski vazni,u sveri ratovanj gdje Rusi imaju raketu sa 9000kmh,interesantno.Jos da neko i povjeruje,a ima ih koji kazu da je tako,i koji grade svoju neku teoriju i vjerovatno ce brzo i da doktriraju na tu temu,ili prepisu od nekoga,kao program za skole iz Hrvatske,a ovamo Becic pokrao neku „naucnu misao“!
Beno -ludo feet-stopalo,benefit,ludo stopalo,doslovno,aiko nije!
Усташтво је међу националним Црногорцима из домена политике прешло у домен идеологије јер потпуно је небитно којем дијелу политичког спектра припадају – сви су антисрби и антируси.
Подршка за Марка Милачића,право је освјежење на учмалој опозиционој сцени.
Срби,свога посла!