Како смо заборавили српску револуцију
Пише: Бошко Козарски
На данашњи дан, на велики јубилеј 170. годишњице од Мајске скупштине, од формализовања идеје слободе српског народа на територији данашње Војводине, ретко ко у Србији уме да именује велике револуционаре нашег рода.
Памтимо ли Ђорђа Стратимировића и Александра Костића? Добро режирана полемика митрополита Јосифа Рајачића, протосинђела Сергија Каћанског и Никанора Грујића са друге стране, могла би се назвати оновременим државотворним унутрашњим дијалогом.
На Мајској скупштини одржаној на данашњи дан пре тачно 170 година српски народ је проглашен за „политично слободан и независан под Домом аустријским и обштом круном угарском”, граничарски пуковник огулинске регименте, Стеван Шупљикац је проглашен за војводу Српске Војводине. Карловачка митрополија је уздигнута на ранг патријаршије, а митрополит карловачки Јосиф Рајачић је проглашен за српског патријарха. Какав васкрс српског народа! Нисте чули за ове догађаје?
Изгуглате, сазнајте, утемељите своје идеје! А тек кад сазнате за резултате револуције! Побуњени и уједињени народ је збацио са власти кнезове, пандуре, бележнике, чиновнике и у романтичарском заносу почео да ствара Српско Војводство на чијим темељима би изграђена данашња аутономна покрајна Војводина – производ државотворности и слободољубља Срба.
Одлуке Мајске скупштине су, и поред каснијег гушења револуције, биле основа наступајућим генерацијама у њиховој борби за уједињењем, која се завршила уласком Војводине у састав Србије после Првог светског рата. Данас као да копни тај слободарски дух, јер ево заборависмо на велики јубилеј, заборависмо на великане револуције, заборависмо да се слобода не чека, да се за њу бори заједништвом.
Срећан ти рођендан, Војводино! Иако те у медијима данас нема, ми памтимо!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Dje se djede Baranja, jer se i ona PISAJEDINILA SA SREMOM, BANATOM I BACKOM.
Поклонио је Ђилас усташама!