ИН4С

ИН4С портал

Они о Вуку, – а истина на вратима!

1 min read
На данашњи дан, 6. новембра 1787. године рођен је Вук Стефановић Караџић српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог рјечника српског језика
Вук Стефановић Караџић

Вук Стефановић Караџић

На данашњи дан, 6. новембра 1787. године рођен је Вук Стефановић Караџић српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог рјечника српског језика.

Из Митрополије Црногорско-приморске и бројних НВО, више пута су напомињали, како је на Цетињу Вук Караџић остао без своје улице, и то је био један у низу доказа тоталне антисрпске политике црногорских властодржаца! Овдашњи локални ”аутошовинисти” вољели би да забораве на тај беспризорни културоцидни гест цетињских општинара, како би ”мирније савјести” могли да се окоме на Србе и њихове будванске билборде.

Јер, како друге оптужити за историјски плагијат и преиначавање сопствене историје, – ако је из ваше кухиње изашао такав измет као што је отимање улице једном од најпознатијих Срба у црногорској историји?

Ето на таквим су се ”мукама” нашли најагилнији кувари поменутог производа, Шуковић и Тодор, ономад у сједнику на Првој тв, па су покушали да се извуку тврдњом – ”Вук Караџић је крао и отимао црногорско културно благо”!!?? Овај задах су испустили из уста, без иједне потребе да кажу било какву другу напомену о Вуковој дјелатности у Црној Гори.

А шта мене тјера да изигравам водоинсталатера у овој њиховој канализацији? Па управо жеља да њихов говноток одвојим од извора црногорске слатке и питке воде. Остало је записано да је Вук Караџић, на самрти, својој кћери рекао како му се чини да би оздравио ако би узео само гутљај воде са Иванових Корита! Толико је волио Ловћен и своје биће везао за Црну Гору, – али не стаје његов однос према Црној Гори само у тај романтични призор са краја живота.

  • Хајде на трен да прескочимо колосалну чињеницу како савремени Црногорци имају захвалити труду Вука Караџића на сопственој писмености и изражајности ( па и на чињеници да, попут ове двојице могу јести ”производе сопствене кухиње” на чистом српском језику ), и да би, – да није било Вука, – и Шуковић и Тодор морали на часове црквенословенског језика код Високопреосвећеног Амфилохија, ако би жељели да читају и пишу. Пређимо на чисто и уско црногорске теме везане за Вука.
  • Вук Караџић је уз издашну институцијалну и персоналну помоћ Његошеву у штампарији Цетињског манастира 1836.г. штампао ”Српске народне пословице” Прије него што је ово капитално дјело угледало свјетлост дана ( ах како би поменута двојица продали све што имају, само да се то никад није догодило на Цетињу, али …авај! ), Његош је са својим сарадницима прикупио бар трећину његовог градива. Он је лично упознао Караџића са Тодором Иковим Пипером и Савом Матовим Мартиновићем познаваоцима епских црногорских пјесама, од којих је Вук сабрао преко 100 народних умјетничких креација ове врсте. ( О какве крађе! И каквога „насилног посрбљавања“ Црногораца…. какве великосрпске агресије од стране хромога српског путописца, на сред равног Цетиња !!!! )
  • Изучавајући Црну Гору, Вук Караџић је сабрао занимљив етногарфски материјал, који је објавио у Лајпцигу 1837.г. под насловом ”Црна Гора и Црногорци”. Ово дјело је приказало тадашњој Европи црногорску традицију, народне приче и обичаје ( нарочито обимно предање  везано за Иван бега Црнојевића ). Пљачка над пљачкама!!!
  • 1838.г., Вук је, заједно са Његошем, штампао „Српску граматику-састављену за црногорску младеж“! Да су којим случајем данас живи Вук и Његош, не би могли избјећи критику Шуковића и Тодора, – да су издајници, који раде против сопствене цркве, народа, државе….

Кaраџић је одржавао пријатељске односе како са Његошем, тако и са кнежевима Данилом и Николом. Он је био нека врста дипломатске споне између ових црногорских господара и династије Обреновића у Србији. Замислите, нико се, од ове тројице, не сјети да оптужи Вука за ”крађу црногорског блага”, – него ова двојица родољуба непостојеће, анти-српске Црне Горе!

Е сад, што се тиче оне приче да је Вук узимао нешто од манастирског црквеног балга из Црне Горе ( помињу се неке књиге и сл. ), и да је исто продавао и поклањао по европским градовима, – заиста би то требало испитати и доказати, само не таквим „истинољупцима” као што су Шуковић и Тодор, јер ови, – не трепнувши – доказани злочин Петровића у Кучима, аболираше борбом за државно устројство! Еј – па и за ово садашње мафиократско устројство, они су спремни да чине злочине.

А кад смо код недоказаног Вуковог изношења црквених предмета изван Црне Горе, и бриге „монтенегрина” у вези са тим, један пријатељ ми је изнио духовиту и працизну опаску:

„Па и ако је то урадио, – добро је учинио! Сад су те књиге сачуване, или у неком од европских музеја или у нечијој приватној збирци. Углавном – постоје. Овако, – постојала би основана опасност да их спале или разбуцају идеолошки (а можда и биолошки) преци Шуковића и Тодора, у налету револуционарног атеизма, када је утврђивана и стварана црногорска нација, а нестајале богослужбене црквене књиге”!

Мало о Вуку

Вук Стефановић Караџић је рођен у Тршићу близу Лознице, у породици у којој су дјеца умирала, па је по народном обичају, добио име Вук како му вјештице и духови не би наудили. Његова породица се доселила из Црне Горе, из Дробњака. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX вијека. Рођен у вријеме зло и мучно, у дане када се чињаше да је скоро угашен живот српског народа, Вук је стао на снагу у вријеме јуначко. Стекао је и неколико почасних доктората.

Учествовао је у Првом српском устанку а након слома устанка преселио се у Беч. Ту је упознао Јернеја Копитара, цензора словенских књига, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних пјесама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то вријеме био језик образованих људи. Уз Копитареву помоћ и савјете, Вук је почео са сакупљањем народних пјесама и са радом на граматици народног говора. У Бечу је објавио збирку народних пјесама коју је назвао „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“.

Исте године је Вук објавио „Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану“, прву граматику српског језика на народном говору. Идуће године је издао другу збирку народних пјесама под именом „Народна сербска пјеснарица“. У овој збирци су се нашле пјесме које су испјевали Тешан Подруговић и Филип Вишњић. Као година Вукове побједе узима се 1847. јер су те године објављена на народном језику дјела Ђуре Даничића „Рат за српски језик“, „Песме“ Бранка Радичевића, Његошев „Горски вијенац“ и Вуков превод Новог завјета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. године, четири године након његове смрти. Издавањем „Горског вијенца“, доказано је да се и највећа филозофска дјела могу писати чистим српским народним језиком. Његова граматика коју је назвао „Писменица сербскога језика по говору простога народа написана“  је, без обзира на несвршеност и непотпуност, дјело  значајно као прва граматика говора простога народа. Основна вриједност Писменице је било њено радикално упрошћавање азбуке и правописа. Вук је у њој примијенио принцип: „пиши као што говориш, а читај као што је написано“. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове, која су се писала иако нијесу имала својих гласова. Међу заинтересованим за српски језик нашли су се Јохан Волфганг Гете и браћа Грим.

Како је Вук у то вријеме боравио у Црној Гори, на Цетињу је 1836. године штампао „Народне српске пословице“ које је посветио владици Петру II Петровићу Његошу. Најистакнутије вође Првог српског устанка Вук је описао у неколико историјских монографија. Коначно, Вук је познатом њемачком историчару Леополду Ранкеу дао материјал о Првом српском устанку, према којој је Ранке касније написао своје дјело „Српска револуција“.

Вук је умро у Бечу 1864. године а посмртни остаци пренесени су у Београд 1897. године и уз велике почасти сахрањени у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића.

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

26 thoughts on “Они о Вуку, – а истина на вратима!

  1. „Da Mil je da se Napijem Vode sa Ivanovih Korita….
    Kao da Bih Namah Ozdravio“…. ~Vuk Karadzic~….
    Ozdravio si Vuce Nas…. Zamutili su Vodu Ivanovih Korita….
    Ma, Ostalo je ZIVO Nase i TVOJE SrBstvo u Crnoj Gori….

  2. Нажалост, ни српски језикословци у Црној Горне не признају колико је Вуков драстични, дивље копитарски раскид са вјековним језиком Српске Православне Цркве и њеним књижевним и језичким насљеђем, пројектован и милиметарски руковођен из папског Рима под будним оком аустроугарског дворског библиотекара, Јернеја Копитара, језуитског гојенца, заправо нанио штете Србима, припремајући терен Унији најпре језичко-писмовној, која је касније ћириличном српству успјешно наметнула латиницу као ново српско писмо, а у перспективи и вјековима жуђеној вјерској Унији православних Срба са Ватиканом која би их коначно подвластила папи римском!
    Богословски, па и филолошки необразовани Вук Караџић, раскрчмитељ и распродавац старих црквених књига и рукописа и неуки сљедбеник лукавих латиноунијатских „напутака“, је из употребе избацио, буквално ампутирао свеколику православно-богословску, језикословну, па и филозофску и сваку истанчанију терминологију, надомјештајући ненадокнадиву празнину не само мноштвом нововремских и старих туђица, него и морем најгрубљих псовки и опсцености које је уврстио у нови књижевни језик. Он је такође наметањем искључиво једног језичког норматива из својих биљежења апсолутно искључио говоре и нарпдно-књижевно насљеђе Срба Косова и Метохије и Македоније, тзв. Старе Србије – и раскинуо дијалектолошки богато језичко јединство српског језика, те говоре и свеколику писменост јужних Срба у потпуности препустио својатању бугарском и каснијем брозомакедонском.

    10
    7
    1. Како си успио да оволико будалаштина скупиш на једно мјесто?!

      3
      2
  3. I Hrvati su uzeli Vukov reformisani srpski jezik kao svoj jer su prije toga imali arhaicni cakavski i kajkavski a u knjizevnosti koristili latinski i madjarski ili njmeacki.
    Samo su Srbi katolici prije toga koristili stokavski slavenonosrpksi.

    Vuka je 1861 boravio prvi put u Zagrebu i postao pocasni gradjanin grada Zagreba i dobio povelju tadasnjeg Gradonacelnika Zagreba .Takodje tada je i Zagreb dobio ulicu po imenu Vuka Karadzica.
    Ulica sa njegovim imenom postojala je od 1861 do 1992 u znak zahvalnosti u stvaranju novog hrvatskog jezika koji je isti sa srpskim. Ime ulice Vuka Karadzica u Zagrebu ukinutu je 1992 od strane Tudjmanove HDZ.

    25
  4. Zaista se ne treba obazirati na gadosti koje izgovara ovaj Ćosja koji se lažno potpisuje kao Ćosović! Neka ide kod svojeg rođaka Redžepa u njima dragu „Kosovu“ da se i tamo proglasi za „lažnog akademika“! Jedino su u neopaganskom Montenegru i u narko-terorističkoj „Kosovi“ mogući ovakvi polupismeni „akademici“ sa argumentima „babe Smiljane“!

    17
      1. То је управо сам Вук радио – зарад аустроугарских и њемачких признања и одликовања, сирово и сурово је срамио своју Српску Цркву пред римокатоличким и протестантским свијетом, апсолутно послушан његовим савјетима и пун ниподаштавања и ината према српском просвјећеном и народољубивом епископату, који је увијек видио више од бунтовног, приученог, покондиреног и лаковјерног дијела своје пастве, лишеног не само знања него и способности разликовања духова, злих и лукавих од искрено добронамјерних, и понашао се према њеном свештеном насљеђу као слон у стакленој радњи…

        4
        1
  5. Odmah se palite na one dvije fukare.Ne treba im pridavati paznju.Od kad sam poceo da hodam,a zasao sam duboko u sedmu deceniju,slusao slusao sam od guslara o Vuku Karadzicu iz Drobnjaka i Njegosu sa Cetinja.Sad trebaju neke smrdibube da mi ispiraju mozak o tome.

    23
  6. Razmislite ljudi svojom glavom, nije Njegos lud bio pa Danila spremao za Knjaza, a ne za Vladiku. Mozemo mi biti i Srbi i Muslimani i Albanci ali je Crna Gora vazda postojala i treba da postoji. Petar prvi je Busatliji porucio. “ Udri ti po svome, a mi cemo branit nase pa ako i jedan Crnogorac pretekne on ce biti Crna Gora.

    1
    15
  7. Rekao sam odavno,najnovija montenegrinska sportska disciplina“silovanje istorije“ ili shvatanje iste na samo njima znan način.
    Ubeđivati njih u suprotno je uzaludan posao,oni su to što hoće da budu,izašli su iz srpstva svojom voljom kao uostalom i mnogi prije njih i to je verovatno završena tema.
    Jedno im se ipak nesmije dozvoliti-izvrtanje istorije,ako hoće istoriju moraju je nanovo stvarati,našu istoriju nesmiju krasti da bi je potom skrnavili i silovali.

    27
    1. Srbi iz Crne Gore ,Srbije,BiH ,Hrvatske i dje god se nalazili imaju Vuka Karadzica,a dio
      rasrbljenih Montenegrina iz CG imaju Cirgica pa neka izucavaju njega kad nemaju koga drugoga ,neka im on bude reformator crnogorskog jezika.

      20
  8. A što se ulice tiče, mogu samo da kažem, lako je nju ukinuti, svakome, pa i Vuku, lako! Lako je fukari … ništa lakše! Lako je, kako je još polakše jednom joj ponovo vrnuti ime.
    AlI kad sebe, kada sebe ukineš, onda je to zauvijek! ( Da se svi prisjetimo oca nacije komunocrnogorske, Đida. Za džaba se on poslije pokajao, potrčao da se vrne u sebe Srbina, pa mu se nije primilo!!!)
    … Da im u kožu nijesam : Nema grđeg kajanja od onog zaludnog!!!
    … Takvi i ne idu Bogu na ispovest. Mru, i tu im je tačka! Kraj.
    Zadžaba rađali …
    Svaki takav!

    25
  9. Vuk će njima biti vuk!
    Kako Vuk, prije ili kasnije, dođe po svoju ovcu!
    Koja ona, pripjelo joj se, u najljepšu Planinu glumi lažnog Vuka! … Pored svega drugog, lažnog!
    Opet, mene i se čini da se ovca montenegrinska, taj grozni klon, preračunala u vezi Vuka i svega drugog! … Misli ovca, e, je lako biti Vuk!?
    Nego, bez svega srpskog oni mogu, kao što vidimo, samo bez jezika ne mogu. Bez Vukovog onog pisma koje je on darivao Srbima, pa bi đavolji nakot da ga preimenuje, kao što i jeste, da ga još i nadomeste sa dva besmislena grafema, šti i jesu, da ga otmu, što ćemo tek da vidimo, kako je to svikli da otima, za cijenu ne pita!!!
    Ali ova, ova je otimačina bez presedana!
    Još čuo nijesam da neko otima od sebe svoje (!?) : sebe od sebe, pa onda i sve svoje od sebe, koje je u stvari tuđe, budući su oni sebi tuđi!????
    Pa sad ko se u ovome snađe neka mi se javi!
    Živo me interesuje da čujem što je to razumio što ja nijesam.
    Kako, moramo da priznam, i sam sebe nijesam baš najbolje razumio, u ovoj nadasve čudnoj, đavoljoj formuli “ svoje, a tuđe „!
    Shvatio ih možda i jesam, otimača bezmozgovna, razumio, e to valaj nijesam.
    Jadi ih njini znali, protivni svemu, sebi protivni!

    14
  10. Дакако за СРБСКИ ЈЕЗИК за РЈЕЧНИК..да није за цг језик? не купи кинеске ријечи за србски језик но србске…Пераст није ЦГ био па је ваљда из Приморсне нације и приморског јеика крао ријечи? Смијешно је и оно Х које је стрпао у ЦГ у кофер и украо, ваљда је зато Хаџић постао Аџић… Нису само Вуку укинули улицу на ЦТ но и Немањину обалу,риву,шеталиште.. која је ту од ЦГ ослобађања ПГ а не од 1918-1941.како Ћосовић тврди а демантује га Нешо Станић из 1912.у књизи Споменица сјени ПГ Срба као и кнез Никола у пјесми ПЈЕСНИК И ВИЛА: Na Ribnici samom uscu NEAMNJA JE DVOR DIZAO Pa otole zemlju Rasku, I sve srpstvo sabirao… А Ћосовић 2018. тврди: Između dva svjetska rata izmišljen je Nemanjin grad u Podgorici. http://portalanalitika.me/clanak/300080/budvanska-ploca-bilbordi-lazi-i-propaganda +++ НЕШО СТАНИЋ .СПРАМ НЕМАЊИНЕ РИВЕ…Нешо Станић, 1912.г. Споменица сјени ПГ Срба, стр. 41. NIKOLA PRVI> ПЈЕСНИК И ВИЛА: Na Ribnici samom uscu NEAMNJA JE DVOR DIZAO Pa otole zemlju Rasku, I sve srpstvo sabirao.

    12
  11. А добро Мирославе, јадан не био, па видиш ли да је неколико година послије, заједно са Његошем, штампао ”српски буквар” ”српску грамтику” и ”српске пословице”? Али ти имаш своје тумачење ријечи ”за” и ”у”….па што ће теби историја?

      1. Anonimni, vrlo ti zamjeram!
        Zar tako na naučenjaka montenegrinskog!? … Sjutra akademika dukljanskog, zar tako!
        … Koji je puška njiova, uzdanica.
        Kakva puška, isti takvi i oni junaci.
        Kad im ovo puška!?

        15
        1
        1. Нека што си неписмен него си и глуп. Коментар се односи на ову будалу од Ћосовића, али изгледа да ни ти нијеси далеко одмакао.

          4
          3
          1. Jesam, ma ti si šampion!
            … Pa ja u pasulj treba da gledam na koga se odnosi ispod mene komentar, Blesko!??
            A moglo je da glasi “ ne odnosi se na tebe“ … Moj bi odgovor bio primeren.
            Ovako, taman tako.
            Nepismeni …

            5
            1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *