О православним црквама и духовном животу на Антарктику

Пише: Александар Раковић

На Антарктику дјелује око седамдесет научно-истраживачких база и станица многих земаља: Сједињених Америчких Држава, Русије, Велике Британије, скандинавских земаља, других западноевропских држава, латиноамеричких држава, Кине, Јапана, Индије и тако даље.

На подантарктичком простору најстарију протестантску цркву подигли су Норвежани 1913. године. Ријеч је о лутеранској цркви у Јужној Џорџији која је служила ловцима на китове.

Такође, на подантарктичком простору Французи су током педесетих година 20. вијека подигли римокатоличку цркву Нотр Дам Ветрова, на простору званом Француска јужна и антарктичка острва.

Када је ријеч о црквама и капелама на антарктичком континенту, које служе духовном животу у научно-истраживачким базама, приче о њима још су интересантније.

Сједињене Америчке Државе су 1966. у Макмурдо станици подигли Снијежну капелу у којој служе протестанти и римокатолици. Америчке ваздухопловне снаге шаљу једног од својих протестантских капелана, а с друге стране Надбискупија римокатоличке цркве у Велингтону (Нови Зеланд) одређује своје свештенике за службу у Снијежној капели. Свештена лица се ротирају током „љетњег периода“ на Јужном полу.

Аргентина је 1976. подигла прву римокатоличку капелу на антарктичком континенту. Ријеч је о капели Светог Фрање Асишког у научно-истраживачкој бази Есперанца. Аргентинци су подигли још двије римокатоличке капеле на Антарктику од који је она у Белграно 2 бази најјужније црквено здање на свијету.

Посебно је лијепо што можемо да поменемо да на Антарктику постоје и три православна духовна здања: параклис Светог Јована Рилског Бугарске православне цркве, црква Свете Тројице Руске православне цркве и православна капела Светог кнеза Владимира Украјинске православне цркве Московске патријаршије.

Параклис Светог Јована Рилског налази се у бугарској научно-истраживачкој бази Свети Климент Охридски на Јужним шетландским острвима. Ова база подигнута је 1988. године. Камен темељац за параклис поставио је 2001. протођакон Љубомир Братоев, а параклис је освештан 2003. године. Предсједник Бугарске, Георги Парванов, посјетио је 2005. параклис Светог Јована Рилског и помолио се Богу.

Амбициозније планове на Антарктику има Руска православна црква. Током деведесетих година 20. вијека родила се идеја о оснивању руског православног манастира на Антарктику. Идеју о оснивању манастира и подизању православне цркве у једној од руских научно-истраживачких база благословио је Патријарх московски и све Русије, Његова Светост, Алексеј II. Стога је спроведен конкурс на којем је побиједио архитектонски пројекат на челу са Петром Ивановичем Аниситоровим, потпредсједником Савеза архитеката Русије.

На дан Светог Јована, 20. јануара 2002, освештано је мјесто за храм Руске православне цркве на Антарктику, у руској научно-истраживачкој бази Белингсхаузен (основаној 1968. у совјетско вријеме) на Јужним шетландским острвима. Црква је изграђена од сибирске кедровине у традиционалном руском стилу, висока је петнаест метара и може да прими тридесет вјерника. Изграђена је у Русији, а потом из Калињинграда бродом транспортована на Антарктик.

Цркву Свете Тројице на Антарктику, Руске православне цркве, освештао је на Сретење Господње 15. фебруара 2004. владика Теогност, игуман манастира Тројице-Сергијева лавра у Сергијеву Посаду. За старјешину цркве Свете Тројице на Антарктику одређен је јеромонах Калистрат (Романенко), сабрат манастира Тројице-Сергијева лавра. Калистрат је, дакле, био први руски свештеник на Антарктику. Јеромонаху Калистрату ово није била прва духовна дужност у хладним земљама, јер је претходно служио у руском Подарктику.

Иако је одређено да се јеромонаси манастира Тројице-Сергијева лавра једном годишње замјењују у духовној служби на Антарктику, било је примјера да јеромонаси добровољно, с благословом, продужују боравак у цркви Свете Тројице у научно-истраживачкој бази Белингсхаузен на Антарктику. Такав примјер давао је и јеромонах Калистрат. Он је, иначе, у октобру 2013. изабран за горњоалтајског епископа Руске православне цркве.

У руској православној цркви Свете Тројице на Антарктику служи се на руском, а повремено и на шпанском језику. Посебно је интересантно да је 2007. у тој цркви обављено вјенчање члана чилеанске научно-истраживачке експедиције и његове руске изабранице.

Такође, и украјинска научно-истраживачка станица Академик Вернандсиј добила је 2011. православну капелу коју је освештао архиепископ Августин Украјинске православне цркве Московске патријаршије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: