На инсистирање Запада: Костић смијењен због доласка Поклонске
Посланик Двери Иван Костић смијењен је са мјеста предсједника Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, а Двери разлог за то виде у томе што је Костић у Скупштину позвао посланицу из Русије Наталију Поклонску, због чега су представнике власти наводно критиковали западни званичници.
Умјесто Костића је на ту дужност изабран досадашњи замјеник предсједника тог одбора Миодраг Линта из посланичке групе Српске напредне странке.
Лидер Двери Бошко Обрадовић је на конференцији за новинаре истакао да је начин рада Костића примјер како ће Двери водити државу, када се буду питале, „надстраначки, у интересу државе и професионално“ и да је он поносан на то.
По његовом мишљењу, о томе говори и чињеница да чак ни они који га смјењују Костића нијесу имали ниједну ружну ријеч да кажу и нијесу имали ниједан разлог да изнесу на овој сједници.
„Из свега тога се може закључити да разлога за смјену нема. Ја могу да понудим два рационална образложења. Први је тај што је он био добар домаћин Наталији Поклонској, депутату руске Думе са Крима, па се то није допало западним партнерима наше власти„, рекао је Обрадовић и додао да је друго образложење досадашњи рад Костића, на који нико није имао примједбу па им је засметало да неко из опозиције тако добро ради и да то јавност види.
Костић је говорио о двогодишњем раду на челу Одбора и проблемима са којима се суочавао као једини опозициони предсједник једног скупштинског одбора, попут неодобравања путовања у иностранство, недоласка чланова Одбора из владајуће већине на сједнице Одбора, одбијања представника Владе да учествују на сједници са студентима из дијаспоре итд.
„У добру се не узвиси, у злу се не понизи“, рекао је Костић и истакао да се нада да ће нови предсједник Одбора радити са истим вољом и трудом, као и он, и да ће наставити да даје допринос раду овог одбора, на пројектима који су започети – упознавање јавности са геноцидом у Јасеновцу, поправљање положаја Срба у региону, побољшање положаја студената из региона и рјешавање радних виза за српске раднике у Русији, без обзира на то што је смијењен.
У саопштењу се наводи да је СНС очигледно под притиском западних амбасада одлучио да, без икаквог ваљаног разлога, смијени јединог опозиционог предсједника неког скупштинског одбора и на тај начин потпуно обесмисли све што је овај одбор урадио за двије године.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
– Stari Anđelko je bio jedina žrtva Vučića tokom rata, ali ni on nije stradao od ustaša. Naime, deda Aleksandra Vučića preminuo je od zadobijenih povreda posle jedne kafanske tuče u Banjaluci. On se bavio trgovinom, odnosno švercom. Pošto je bio u stalnim dugovima, osnovano se sumnja da je u pitanju osveta za nenaplaćena potraživanja – napisao je Petković, uz napomenu da je posle te tragedije udovica Dragica, Aleksandrova baba, s decom pobegla u Srbiju.
Najstariji Anđelkov sin, Antonije, zvani Braco, bio je oženjen divom iz bugojanske porodice Tomas. Poznato je da je Ljubo Tomas bio jedan od zloglasnih ustaških krvnika.
Ma koliko se trudio da falsifikuje detalje iz porodične istorije, Aleksandar Vučić nema sreće. Uvek se nađe neka činjenica koja raskrinka njegove laži. Taj usud nije mimoišao ni romansiranu biografiju dede Anđelka.
Krajem 2008, čim je postao zamenik predsednika Srpske napredne stranke, da bi lakoverne simpatizere uverio da se ne odriče radikalskog nacionalizma, Vučić je otišao na turneju po Hrvatskoj. Uz nekoliko srpskih naselja u Lici i na Kordunu, posetio je i Memorijalni centar Jasenovac. Pred novinarima Hrvatske televizije optužio je Franju Tuđmana i njegove naslednike da prikazuju umanjeni broj srpskih žrtava.
– U Jasenovcu su ubijena 24 člana porodice Vučić, a nijednog imena nema u registru – rekao je skrušeni Vučić.
Međutim, nedavno je u zvanični popis ubačeno ime dede Anđelka. No, ni to nije urađeno kako treba, pa je kao ime njegovog oca navedeno – Antonije, a i sam Aleksandar je govorio da mu se pradeda zvao Rade. Omaška, verovatno napravljena u brzini, upućuje na to da je aktuelni predsednik Srbije iskoristio kontakte s hrvatskim vlastima da ih zamoli da ubace ime njegovog dede na spisak ubijenih Srba, kako bi podržali teoriju o stradalaštvu porodice Vučić.
Kakva god bila istina, Aleksandar Vučić je javno, zarad vlastitog političkog marketinga, posramio pokojnog dedu. Ako je Anđelko zaista podlegao povredama zadobijenim u kafanskoj tuči, normalan čovek, makar iz elementarnog pijeteta, ne bi ga predstavljao kao nevinu žrtvu ustaškog terora. Niko pri zdravoj svesti ne bi to radio ni zbog pravih jasenovačkih stradalnika, da ne kalja uspomenu na njih. S istim motivom, niko moralan ne bi paradirao sa slikom dede-švercera uz junake iz ruskog Besmrtnog puka.
S druge strane, ako je Adžija Anđelko bio onoliki srpski patriota kao što ga se danas predstavlja, opet je posramljeno sećanje na njega, s obzirom da ga njegov unuk bruka politikom koju vodi. Istovremeno dok dedu prikazuje kao velikog pravoslavca, Aleksandar zagovara protestantizam i priznaje da mu je od Svetog vladike Nikolaja bliži i draži Martin Luter. Deda je, kažu, bio protivnik saradnje s Nemačkom, a unuk se zaklinje u Angelu Merkel.
Uslovljen mentalnim poremećajima, Aleksandar Vučić ovom i ovakvim pričama nanosi sramotu celoj Srbiji, pa i najbližim članovima svoje porodice. Žalosno je što ni njegovi roditelji ne mogu ili ne žele da ga spreče da vodi ovakve propagandne kampanje. Naprotiv, Anđelko i Angelina učestvuju u kreiranju bolesnih igrokaza. Oboje su sedeli u televizijskom studiju i klimali glavom dok je njihov sin pričao kako su ustaški teroristi u leto 1972, u okviru „Operacije Feniks“, upali u njihovu kuću u Čipuljićima i tražili baš njega, bebu Aleka, da ga ubiju u kolevci. Na sreću, baba ga je prekrila ćebetom, pa ga Ludvig Pavlović i Stipe Ljubas nisu pronašli.
Neumeren u svemu, Vučić je izgubio kontrolu i nad bajkama koje izmišlja. I naprednjački fanatici sa stidom su dočekali priču o dedi-heroju, a normalni ljudi su je na društvenim mrežama izvrgli ruglu. Preko fotografije pokojnog Anđelka, koju je nosio Vučić, montirali su slike Vojislava Šešelja, pa čak i Adema Jašarija. Duhoviti kritizeri šalili su se tvrdnjom da su poslednje Hitlerove reči bile: „Da li ste uhvatili Anđelka“…
Da nije opasan, Aleksandar Vučić bi bio samo smešan. Ovako, kad shvati da mu se bliži pad s vlasti, preći će s laganja na nasilje. Sad s marketinškim trikovima zloupotrebljava i svog pokojnog dedu, sutra ga ništa neće sprečiti da primeni otvoreni teror nad živim političkim protivnicima. Iako je očigledno da nije pri zdravoj svesti, to neće biti dovoljno jak alibi za sve što radi. Kao što nije izgovor za sve normalne građane, koji ne uspevaju da ga pošalju u prošlost, gde mu je mesto.
http://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=415&cl=04
Jedan u Srbiji odlucuje i to samo jedan kao i u Montengru.Vucic je bolestan i patoloski lazov,bio u Rusiji sta mu je tamo receno tesko da se njemu ista moze vjerovati,a taj tip Vuci je sve falsifikova do te mjere da je i svog djeda proglasio zrtvom NDH iako se zna da su Vucici pod pritiskom presli na rimokatolicanstvo da bi se spasili.medjuti Aleksu to nije bilo dovoljno nego je sliku svoga djeda nasio u stroju sa Putinom ,covjek koji je poginuo ili bolje reci strado u kafanskoj tuci marsira kao pali bprac o fasita-ustasa i zrtva genocida,dotle taj falsifiktaor ide !
Vucica su svi otpisali,aon pokusava parama od droge sebe da spase,ali nema prodju,njegov boravak u Rusiji je vapaj lazova za pomoc!
Vucic sa slikom svoga djeda?
https://www.google.de/search?q=Vucic+u+smrtnom+marsu&rlz=1C1ZMDB_enDE506DE510&tbm=isch&source=iu&ictx=1&fir=qylaQN-zbVdCjM%253A%252CrDFY78AFNz0C5M%252C_&usg=__t2Z10ZpB_6cZN1MHMDnKE4gJBbE%3D&sa=X&ved=0ahUKEwi4pPCz5Y7bAhVCsKQ