Монтенегро на дјелу: Протјерују ћирилицу из школа

Основци и средњошколци свједочанства, по аутоматизму, добијају исписана на латиничном писму, уколико тај докумет желе на ћирилици потребно је да поднесу захтјев. И то није једини проблем, већ се дјеци ускраћује и право да се настава изводи на српском језику као њиховом матерњем, што је Уставом гарантовано право.

– Ово је грађанска држава, сви смо грађани, равноправни и по питању права и по питању обавеза. Ако једном грађанину Црне Горе који говори албанским језиком дозволите да се настава у школи коју похађа његово дијете изводи на његовом матерњем језику, који је албански, а исто то право ускратите дјетету чији је матерњи језик српски, и не дозволите да се настава изводи на српском језику, онда је то кршење члана 8 Устава Црне Горе, који каже да је забрањена дискриминација по било којем основу, посредна или непосредна. И једно и друго су грађани, при чему оба језика су у службеној употреби, и некоме дозволите да се настава може изводити на језику који је у службеној употреби, а другима не дозвољавате то право, то је класична дискриминација, каже предсједник Мјесне заједнице “Кртоли” у Тивту, Иван Старчевић.

У Основној школи “Бранко Бринић” немају проблема са свједочанствима на ћирилици. Ако родитељ искаже интересовање добиће свједочанство на том писму. Ипак, разлика је у томе, да онај ко жели на латиници, не мора да затражи да документ буде на том писму, већ ће по аутоматизму добити исписан латиницом. Старчевић истиче и да је Савјет родитеља 2011. године најављивао бојкот наставе, јер њиховој дјеци није било омогућено да уче на српском језику. Они сматрају да је то основ како би очували свој језик, културу и традицију. Успјели су да се договоре се школом.

– Наша школа је покретала и питање бојкота наставе због дискриминације српског језика. Сви родитељи који изразе жељу да им дјеца добију свједочанство на ћирилици и српском језику, немају никакав проблем, имамо сасвим коректну сарадњу са школом. Успоставили смо то као став Савјета родитеља и школског одбора, и са директором школе постигнут је договор. То је све у складу са Уставом Црне Горе и у складу са важећом законском регулативом, објашњава Старчевић.

И у Херцег Новом слична је ситуација. Ученик који жели свједочанство на ћирилици мора да се обрати разредном и да затражи, што је дискриминација, јер они који желе на латиници не морају да посебно поносе захтјев нити да се обраћају разредном.

– Током прошле и ове школске године, један дио родитеља и ученика, исказали су захтјев да им се свједочанства издају на ћириличном писму. Пракса школе је да ученик о томе обавијести одјељенског старјешину, а искуство је и да неки од родитеља подносе писани захтјев што се може посматрати као појединачни случај. Број захтјева је веома мали и своди се на 1-2 % укупне ученичке популације, каже директор Средње мјешовите школе “Иван Горан Ковачић” Момир Драгићевић.

Новљанин Небојша Рашо каже да је одговорност и на родитељима, који не траже Уставом гарантовано право. И он истиче да се свједочанство на ћирилици мора затражити.

– Неиформисаност и незаинтересованост родитеља је разлог за то. Да би добили свједочанство на ћирилици морали су поднијети захтјев. Иначе по аутоматизму су дјеца добијала свједочанство на латиници, каже Рашо.

Ни у подгоричкој Основној школи “Радојица Перовић” не анкетирају ученике, него они који желе документ на ћирилици морају то да нагласе. Директорица те школе каже да су од Завода за школство добили довољно свједочанстава на оба писма.

– Имамо сасвим довољно и ћириличних и латиничних свједочанстава, да изађемо у сусрет свим родитељима који су тражили да се на ћирилици издају свједочанства. Не радимо анкете, него су родитељи сами бирали да њихова дјеца добију свједочанства на ћирилици и ми смо им изашли у сусрет, каже директорица Мирјана Бошковић.

Претходни министар просвјете Предраг Бошковић најављивао је да ће сви ученици морати да се изјасне на којем писму желе свједочанства, садашњи Дамир Шеховић каже да нема дискриминације. Ипак, родитељи тврде да се не анкетирају сва дјеца, и да у колико дијете или родитељ не каже разредном или не поднесе писмени захтјев, свједочанство ће добити на латиници.

Изборили се за ћирилицу у именима насеља

Мјесна заједница „Кртоли“ у Тивту морала се борити за равноправност писама и када је у питању обиљежавање насеља и имена улица.

– Став Мјесне заједнице “Кртоли”, од када смо формирани, још из 1995. године када смо званично направили мјесну заједницу, је једноставан, да сва документа треба да буду на ћириличном писму, што је највећим дијелом и испоштовано, можда се понекад направи изузетак у обраћању неким страним инвеститорима и слично, али генерално немамо проблема са тим. Ми смо заузели став да је ћирилица наше писмо и тај став слиједимо. Секретаријату за стамбено комуналне послове смо се обраћали, као некоме ко је надлежан за улице, називе насеља и неких топонима, и тражили смо да ти називи буду прво на ћирилици, па на латиници. Дјелимично је испоштовано јер ниједан назив није прво на ћирилици, па на латиници, већ обрнуто, прво на латиници, па на ћирилици. Али зато су нам за скретања и неке путоказе казали да варијанта на оба писма не може, да по неким међународним правилима, то мора бити исписано латиницом. Ја мислим да нема разлога да и то не буде исписано на оба писма, истиче Старчевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: