Мехмед-паша Соколовић сазидао цркву на мајчином гробу

Многобројни житељи Прибоја верују да је Мехмед-паша Соколовић у Поблаћу сазидао цркву на гробу мајке. Наводно, њено гробно место је код улаза у цркву која има много трагова исламске архитектуре.

Намере проте Стевана Гагића из Даласа да обнови цркву Мехмед-пашиној мајци у Соколовићима код Рудог, о којој смо писали у претходном броју, подстакла је многобројне житеље Прибоја и околине да се јаве нашој редакцији са занимљивом причом о Цркви Светог архангела Михаила у Поблаћу.

Читалац „Новости“ из Крајчиновића близу Поблаћа, који нам се у среду јавио, каже да народ с колена на колено преноси и занимљиву причу о икони „Јерусалим вишних“, која је била у поблаћкој цркви, а сада је изложена у Ризници манастира Милешеве, односно Епархијском музеју.

Он тврди да му је деда причао како је икона урађена по аманету Мехмед-паше Соколовића, али да је у храм донета много година после пашине смрти.
Од историчара уметности, пак, сазнајемо да је заиста реч о вредној и препознатљивој икони односно триптиху.

По очуваном народном предању, цркву је у овом прибојском селу, на гробу мајке за коју тврде да се звала Анђелија, подигао Бајица Бајо Ненадић у време када је био велики везир Отоманског царства.

Истовремено је, кажу, у Соколовићима подигао џамију оцу Димитрију, који је прешао у ислам, пошто су Бајицу одвели као данак у крви.

– Нигде не постоји писани траг да је Мехмед-паша Соколовић ктитор цркве у Поблаћу, али житељи овог краја дубоко верују у предање да јесте и да је гробно место његове мајке десно од улаза у цркву – каже за „Новости“ Саво Дерикоњић, директор Завичајног музеја у Прибоју.

– Као главни аргумент обично истичу мноштво трагова исламске архитектуре око свих прозора и врата, као и у унутрашњости цркве. Чак и лаици одмах примете такозване сараценске лукове типичне за исламску архитектуру.

Поуздано знамо да је око ове светиње велика средњовековна некропола и да је после првобитне градње црква у неком периоду страдала, а обновљена је 1833. године.

Необичност цркве у Поблаћу, по речима нашег саговорника, јесте и зидани иконостас, што је у овим крајевима реткост, а вероватно је изграђен када и црква. Осим тога, уместо уобичајена три, на иконостасу су само два потковичаста улаза у олтар, што је, такође, још једна енигма.

– Једина фрескосликана површина у цркви управо је зидани иконостас, на којем су приказана попрсја апостола и Христа, необична завеса односно драперија са орнаментима, као и представе херувима унутар олтарских пролаза.

Особене стилске одлике фресака тешко је поуздано датирати, па се процене осликавања крећу од првих деценија до седамдесетих година 16. века – каже Дерикоњић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: