Трг ћирилице у Херцег Новом: Симо Матавуљ писао и живео у Боки (ВИДЕО)
На херцегновском Тргу од ћирилице синоћ је обиљежена 110. годишњица од упокојења великог српског приповједача Сима Матавуља. На живот и дјело Матавуља који је о Херцег Новом, Боки и Црној Гори, као и родној Далмацији, писао с толико искрености и љубави,говорили су др Горан Максимовић и књижевници Оливера Доклестић и Будимир Дубак.
Горан Максимовић је истакао да је Матавуљ у имао своје четири књижевне етапе – далматинску, херцегновску (бокељску), црногорску и београдску.
– Млади Матавуљ је књижевно објединио те крајеве. Овдје у Боки нашао је извор најчистијег српског језика. Нигдје се у српској књижевности не појављује толико различитих ликова као у причи и приповиједању Сима Матавуља. То су приповједачки медаљони који су надживјели свог аутора и остали у аналима српске књижевности, којих се ваља присјети на манифестацијама као што је „Трг од ћирилице“ – казао је др Горан Максимовић.
Оливера Доклестић, осврнула се на богату библиографију о Матавуљу у Херцег Новом.
– Овај град је једној од најјачих фигура српске књижевности подарио и улицу и бисту, која је нажалост недавно „обезглављена“ – казала је Доклестић. Она је са својим сарадницима објавила књигу о Српској закладној поморској школи чији је наставник био и Сима Матавуљ.
Бесједећи на тему „Мемоарски роман Сима Матавуља“ Будимир Дубак подсјетио је да ниједан крај није био описиван и опјеван као Бока.
-Он је незамјењиви свједок прилика и времена владавине књаза Николе и портретиста менталитета Црногораца, посебно њиховог односа према власти. Та поданичка свијест и карактер у односу према ауторитету апсолутисте књаза Николе била је свеприсутна, а слично је и данас код нас – констатовао је Дубак.
Одломке из дјела Сима Матавуља читала је Драгана Влаовић, а у музичком програму су учествовали Наташа Миљевић из Смедеревске Паланке и хармоникаш Гаврило Кујунџић из „Косовских божура“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Поштовани Херцегновљани ,
свака част што сте добили улицу и бисту Симе Матавуња Србина из Сјеверне Далмације.
Било би похвално да то урадите још једном Србину из Далмације који је дао живот за ослобођење Херцег Новог од Туракка . Вјероватно највећем српском јунаку свих времена и мегданџији Стојану Јанковићу.
Он је погинуо у околини Ливна и Дувна јер је Млетачка стратегија била да нападом далматинских Срба на Ливно и Дувно ,пар хиљада коњаника и пјешака похарали су Ливно и Дувно , повуче Турску силу из источне Херцеговине , Херцег Новог и Црмнице.
То је омогућило Млетачкој војсци , у којој је такође пресудну улогу одиграла војска далматинских Срба , да
освоје Херцег Нови.
Већина данашњих старосједилаца Херцег Новог и околних села потомци су насељеника из Херцеговине , досељених у периду од ослобођења до 1692 г.
Између осталог и због јуначког подухвата и јуначке смрти Стојана Јанковића када је са десетак коњаника јурнуо на главнину Турске војске.