Скупоцјени бранитељи

Опет црно-бијелу јавност ови из – назови – партије СД уче како се то бране насушни интереси Црне Горе, како се према томе чувају необурдиви темељи њене независности које, ипак – гле сад – каткад могу уздрмати Матијини стихови као и сама његова појава на неком од овдашњих књижевних фестивала, као што је, како данима пратимо, дрма двадесетогодишњакиња именом Сара Видак, као и „државни удар“, те сваки Србин на свој начин, и све док то не увидимо, поштовани публикуме, и ми ћемо радити против исте државе, а то нимало није лијепо – да не напишем нешто ружније – и по свему представља велеиздају.

Тако научавају „великоцрногорски“, скупоцјени бранитељи њене незавиности, која не зна одакле више да исцрпи финансије које убризгава у њихово безусловно служење њеној вјечности.

Међутим, који су то, заиста, стварни проблеми Црне нам Горе, и ако је то, дакле, поетика поменутог пјесника, дјевојка Сара енд „државни удар“, као и Србин устоличен на маргину маргине, онда ова држава итекако још има шанси радити на бољој будућности, јер су јој проблеми мањи од оних са којим се, понекад, ето, и швајцарци морају суочити, а обично се ради о оним бизарним који теже успоставити тоталну либерализацију на свим пољима, што једноставно, са своје стране, стварност не може подржати.

Али, таква је демократија, шта да јој радиш.

Него, чаршијом се ту-и-тамо прочаврља како је премијер Душко отишао у (званичну!) посјету најмоћнијој бакици у Европи, канцеларки Меркел – познатој по посткомунистичким одјевним комплетима – како би од ње затражио топли савјет шта нам је чинити са лабавим границама на које су једно око „бацили“ назасити шиптароси, који се, ваистину, шире као каква епидемија, док предано раде на пројекту којег одавно (во времје оно) зацрташе, а та мапа је кост у грлу и нама, који, дабоме, ономад прихватисмо тзв. државу Косово, али то их не спријечи да једног дана који је све ближи не почну радити и `противу` нас…

Јебаји га, таква је превртљива политика, оно што се данас чини исплативим, већ ујутру паклено доставља свој рачун.
И тако ти, заклети чувари независности – или ће пак прије бити тридесетогодишње власти?! – никако да грађанима предоче који су стварни проблеми овог друштва и државе, да ли је то криминал и корупција, одлазак младих, непостојање владавине институција, мрачни деспот у лику ДПС-а, или је то пјесник и академик из Роваца, једна дјевојка, медијски докраја потрошени и исто толико монтирани „држави удар“ са све Алан Форд извођачима, као и сваки онај који се осјећа србином, дакле православцем, који пише ћирилицом и који више вјерује у матушку Русију него у великог полицајца у униформи Америка.
Неко је знао рећи: све док не знаш који су твоји стварни проблеми, сам себи испадаш највећи проблем. Утрошио дио викенда у размишљању о овоме.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: