ИН4С

ИН4С портал

Куда иду „Вијести“ и „Побједа“: Браћа по антисрпству

1 min read
Када у „Побједи“ читате и неки текст о изливању фекалија у једном од подгоричких насеља долазите до закључка да је и за то крив београдски, а не подгорички Водовод

Цвјета неслобода медија

Пише: Иван Милошевић

Да се нешто лоше спрема Србима у Црној Гори јасно ми је након неколико задњих бројева „Вијести“ и „Побједе“. Ови први  имају добре безе са безбједоносним службама црногорског режима, а ови  други дежурају у кабинету актуелног премијера, па су њихове информације из тих извора прилично поуздане и мало пажљивијим читаоцима доста говоре.

Те двије новине формално имају различите уређивачке политике,али када је у питању антисрпство онда се налазе на истој страни. По Србима „пуцају“ заједнички и  обраћају се истој групи читалаца. Истина, „Вијести“ су више окренуте образованијим читаоцима са факултетским дипломама, док је „Побједа“ намијењена основцима и средњошколцима. Жеља им је иста, односно да читаоце који већином долазе из армије бирача ДПС-а и националних мањина задрже на окупу, хегемонизују их до тачке кључања и припреме за одбрану будућих антисрпских одлука режима.

„Вијести“ ро раде на први поглед отменије. За то је највише заслужан уредник њихове културне рубрике који сваке суботе одапиње скривене антисрпске поруке. Оне се већином налазе између редова, сажете су у пар ријечи, али се ипак отворено нуде на тацни образованијем читаоцу.Пошто је њихов аутор изузетно писмен и образован, то му није тешко да изведе и да створи привид тобожње објективне, али у суштини, антисрпске анализе.

У његовим текстовима најчешће суштина долази на крају и налази се у једној ријечи. У задњој колумни поводом доласка Бећковића у Будву та ријеч је „изанђали“, а односи се на биграфију и поетску личност српског пјесника. Пошто је и сам аутор писац њему су добро познате умјетничке вриједности Бећковића, па он не ступа у отворени рат са њиме и не оптужује га за ударе на темеље државе, али за њега каже да је „изанђао“. Онима који прате његове текстове то је довољно да никад више у животу не прочитају ни слово које је написао Бећковић, а пошто Бећковић широм српства важи као један од најдубљих и највећих живих пјесника нашега народа, кога изузетно поштују скоро сви српски писци, оно „изанђали“ важи и за њих. Тако је колумниста „Вијести“, као да неће и као да му није била намјера, своје читаоце умотао у изанђале јастуке антисрпског црногорског литерарног сна. Због тога ће они листом и у свом приватном животу прихватити његове колумнистичке аксиоме као своје и већином ће их слиједити.

На другој страни се налази „Побједа“. То нормалан Србин и нормалан читалац не може да прочита, а да му се стомак не покрене. У данашњем броју на ударној страници је примитивна анитисрпска колумна главног уредника, који за разлику од брата по антисрпству у „Вијестима“, скоро сваку ријеч користи и тако је обоји да читаоца позива на одбрану Црне Горе од великосрпства, србијанских министара, писаца, бизнисмена… То је толико неукусно, па и за укусе основаца, али он за то не мари.

И то није све. Како преврћете листове не знате који је текст гори од којег. Ипак, заједнички им је да су окренути против мрског непријатеља, односно Србије и Срба у Црној Гори. Као аргументи се наводе комити из Роваца, односно дио присталица краља Николе након Првог свјетског рата, који није прихватио уједињење са Србијом, а након тог текста слиједи фељтон о Подгоричкој скупштини и њеним тобожњим великосрпским аспирацијама и злочинима. Да све буде комплетно антсрпски ту је и четник као из Булајевићевих филмова!

И у осталим текстовима слична је атмосфера. Када у „Побједи“ читате и неки текст о изливању фекалија у једном од подгоричких насеља долазите до закључка да је и за то крив београдски, а не подгорички Водовод. Све је то толико неукусно и сирово да не би заслуживало ни коментар да није оног става са почетка овог текста.

Најжалосније у свему овоме је што Срби у Црној Гори немају медијски одговор на ову антисрпску хајку поменутих новина. Насупрот добро финансијски поткованим „Вијестима“ и великодушно подржаном  од државних пара „Побједом“, медијски не стоји нико. Како је кренуло од предстојећих медијских и режимских напада нећемо имати чиме да се одбранимо, мислим на штампу, што је још једна одтежавајућа околност и за онако тежак и понижавајући положај Срба у Црној Гори.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

6 thoughts on “Куда иду „Вијести“ и „Побједа“: Браћа по антисрпству

  1. … Hiljadu ti problema u glavi imaš, hiljade ti stranica istinitih pomoglo ne bi, MicHEEL, zauvijek si ti izgubljena duša.
    Njegova.
    p.s. Zakleo bih se, osim rijetkih, da na ovom portalu i nema onih koji sebe drže ( pogrješno) za samo Crnogorce … Samo mi Srbi, i samo oni bivši, koji su sebe pronašli u nekakvim fantomskih Bošnjacima … Oni što najkrupnije lažu!
    Zato predlažem da se svima nama, i njima, ni njima lako nije – da nam se svima nama prizna benificirani blogerski staž.
    Izginusmo, oni u lažavini epskih razmjera, mi u konzumaciji svakojakih njinih bedastoća.
    Obraza mi, ništa uštivniji nijesmo od njih.
    Ako su oni fakat bolesni, jesmo li mi zdravi?

  2. Zamislite strasnog gnusnog antisrpstva : Izndjali (Beckovic). I to je dovoljno da se nazove antisrpskom histerijom.
    O Pobjedi nesto vise: Pisu o srpskim zlocinima u Rovcima i o takozvanoj podgorickoj skupstini.
    Dje vam je tu antisrpstvo? Beckovic jeste izandjali i izlapela budaletina koja bezocnim doskocicam blati Crnu Goru i sve crnogorsko. Ako ikome treba zavranit ulazak u Crnu Goru onda je to Beckovic. Nije moguce vrijedjati toliko jedan narod koji je u stvari njegov jer je Beckovic Crnogorac; rinegat ali to na njegov obraz.
    U Rovcima su pocinjeni strasni zlocini kao u ostalom po citavoj Crnoj Gori kad je porobljena od Srbije 1918. Da spomenemo spaljivanje sestoclane porodice Petra Zvicra u Rokocima. Zivi su spaljeni a baba vezan ispred kuce da gleda. Sijaset drugih zlocina za koje treba hiljade stranica. Danas kad Srbi krvavo provociraju i hoce da slave datum porobljavanja Crnogoraca 1918. to se naziva antisrpstvom. Ne postoji nikakvo antisrpstvo u Crnoj Gori vec iskljucivo orkestrirana besomucna anticrnogorska histerija sa pokusajima izazivanja oruzanih pobuna i stvaranja onoga sto se dogodilo u Hrvatskoj i Bosni samo sto bi to bilo jos krvavije. Sa vama bi trebali da se zabave svi evropski forumi jer vi hocete rat u Crnoj Gori kako bi kompezivali sve izgubljene bitke i kako bi Srbija izasla na more. Ne prizivajte krv jer: Krv je ljudska rana naooaka…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net