Петрова црква најстарији споменик међу Србима

Чувена Петрова Црква код данашњег Новог Пазара обилује богатом историјом.

Црква Светих Апостола Петра и Павла представља најстарији споменик црквене архитектуре међу Србима и првобитно је седиште Рашке епископије Цариградске патријаршије. По писаним изворима, Црква потиче из 8. века, али је засигурно старијег датума.

Чак постоји живо предање по коме је стари Рас и ово место обилазио Свети Апостол Павле који је, проповедајући веру у Васкрслог Христа, ишао чак до римског Илирика (Рим. 15, 19), у коме је успоставио стару Рашку епископију.

Данашњи облик Цркве највероватније потиче из 6. века, мада постоје трагови да се на том месту налазио и предхришћански римски пагански храм. Када је 927. године српски кнез Часлав Клонимировић (927–960) из династије Властимировића преузео власт над Расом, највероватније је предузео обнову овог храма. Ромејски цар Василије ИИ Бугароубица (976-1025) помиње у својој хрисовуљи издатој Охридској архиепископији 1020. године да је Рашка епископија, која је обухватала читаву Србију, имала седиште управо у овој Цркви.

На овом месту је по неким изворима Стефан Немања (1166-1196) поново крштен, а такође је ту сазвао државни сабор на коме је одлучено да се осуди Богумилска јерес која је пристигла из Бугарске.

Подсетимо, да по одлуци сабора и њеном извршењу ни један Богумил није платио својом главом, осим појединих њихових старешина којима су спаљене браде зато што су одбили да се врате у Православље. Већина Богумила је одлучила да се врате у Православље, а они који су то одбили имали су могућност да оду из Србије.

На овом месту је Стефан Немања такође сазвао сабор дана 25. марта 1196. године, на коме се окупила сва српска властела и Немања је баш ту предао престо своме сину Стефану Првовенчаном (1196–1227). У овој Цркви је такође рашки епископ тадашње Охридске архиепископије (која је била под Цариградском јурисдикцијом) замонашио српског Великог жупана Немању и његову жену Ану.

Након стицања аутокефалности Српске православне цркве 1219. године, Свети Сава оставља седиште Рашке епископије у Петровој Цркви. Међутим, подизањем велелепних црквених објеката у близини (Сопоћани, Ђурђеви ступови, Студеница итд.) Петрова Црква полако губи значај који је имала.

Након турске најезде, 1455. године, Петрова Црква је била седиште Рашке митрополије СПЦ, а помиње се и у 16. веку и током целог 17. века у време великог трговачког успона оближњег Новог Пазара. Црква је страдала током 1690. године, а митрополит рашки, а касније патријарх српски Арсеније ИВ је обнавља 1728. године.

Кроз читав 18. век црква је имала ранг митрополије, а након 1784. године, услед великих сеоба Срба, Рашка епархија је припојена Призренској епархији и створена је данашња Рашко-призренска епархија.

Током 19. века Петрову Цркву су Турци претворили у војни магацин, одузевши је СПЦ. Тек након Првог балканског рата 1912. овом изузетно вредном објекту поново је враћена њена намена и данас је то један јединствен и непроцењив сакрални објекат који сведочи историју српског народа и његове Цркве.

Извор: Фејсбук страница Историја Срба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: