Вирилио

Закривљено путовање које је достигло савршену (безбједну) брзину, кретање које не иде од тачке А до Б-е, већ се пролази у фиктивном међупростору, само себи бивајући сврха и циљ, неоорбитална путашествија, попут капитала који се умножава још једино кад се самоизмишља.

Искочивши из свог зглоба, свијет није друго до махнита честица, непредвидиво кретање које се непрестано безглаво лудира; брзина је стање свеприсуства, то је бијели траг у тренутку распрскавања.

Смрт има смисла тек уколико саму природу доводи у шкрипац… Као, између осталог, и војни теоретичар, Пол Вирилио нашу потоњу фасцинацију препознаје у – тоталном брисању, у смрти која наступа секундарно и нуклеарно!
И, заиста, идеологија Запада из себе изгони смрт, представљајући се њеним техничким господарем.

Потенцијал урбаног тестира се брзином која га трансформише; град је недефинисан простор који заводи тако што кретање супроставља њему самом; као вјечна опасност (естетика неизвјсног) која вреба иза сваког угла, град је празна, ментална пројекција, макета која се увијек већ ре-распоређује, склапа и расклапа.

„Са топографским памћењем могло би се говорити о генерацијама виђења.“ Пол Вирилио

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: