Земљо отвори се: Ђукановић добио медаљу за слободу!

Пише: Никола Васојевић

До сада је предсједник Црне Горе дијелио медаље, а ево данас дође и он на ред да закачи нешто на груди. Румунски пјесник Јон Деаконеску, предсједник Интернационалне академије „Михаил Еминеску“, уручио је црногорском предсјенику златну медаљу за „унапређење слободе стваралаштва и подршку развоју културе и умјетности“,

Уколико се не варам ово је прва медаља коју је предсједник добио од када је засео у фотељу првог човјека Црне Горе. И ред је да је добије од пјесника, јер су они по дефиницији тотално аполитични или антиполитични и политика их интересује као лањски снијег. Истина, има и оних којима политика није страна, али овај Румун ми не изгледа као такав, напротив. Он таман одговара профилу међународног наивка који нити зна гдје је дошао и са киме разговара, али зна да треба да дијели медаље. Уосталом то му је и обавеза јер је Подгорица домаћин Свјетског фестивала поезије који расправља о теми „Еминеску-Његош“. 

Да се румунски пјесник мало распитао, барем на интернету, гдје је дошао, сумњам да би се упутио са медаљом код предсједника Црне Горе. Наш предсједник на власти је већ 30 година, што је довољан податак да свако разуман посумња у његове узлете слободе, па и у областу умјетности, посебно поезији. Било би лијепо да је Деаконеску о томе гдје долази приупитао неког српског пјесника у Црној Гори. Они су већ годинама на културним маргинама овдашњег режима и скоро се не памти када је о трошку држве штампана нека њихова књига. Није важно да ли је она добра или не, важно је да је на ћирилици да је пишу Срби, па да овај систем на челу са предсједником, прескочи та дјела. Гдје је ту онда слобода стваралашта, када се већ деценијама спроводи прогон ћирилице и свих оних који пишу матичним писмом Црне Горе?

Уз то могао је и да их пита како се предсједник и његови министри понашају према Његошу, јер поменути фестивал је баш њему посвећен? Онда би сазнао да су коалициони партнери предсједника Црне Горе Његоша прогласили геноцидним, а да Ђукановић и његова свита нијесу то нешто преозбиљно схватили, него су благонаклоно преко свега тога прошли? Сазнао би и да се под окриљем Министарства кулгуре одржавају изложбе о Његошу у социјалистичкој Црној Гори, а да нико и не помене да је у том времену срушена његова капела на Ловћену. Сазнао би и да у Црној Гори постоје умјетници над умјетницима којима полази за руком да сатима рецитују Његоша, а да прескоче сваку ријеч „Срби“ или „Српство“!

Колико је све то у складу са слободом стваралаштва велико је питање, а можда и није, али је сигурно да је румунска медаља залутала на груди предсједника и да је он на зачељу листе појединаца у Црној Гори који би могли да се похвале да су омогућили било какву слободу, па и ону пјесничку. 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: