Марковићеве њујоршке фантазије: Трајемо 100 година и на то смо поносни
1 min read
Душко Марковић
Припремио: Иван Милошевић
Предсједник Владе Душко Марковић поручио је у Њујорку на састанку Социјалистичке интернационале да у Црној Гори већ више од двије деценије снажно побјеђује политика која је заснована на вриједностима социјалистичке интернационале – а то су вриједности мира, стабилности, суживота, солидарности и мултиетничког и мултивјерског склада. Далеко од Црне Горе Марковић је заборавио одакле је дошао, почео је да фантазира и у том стилу наставио:
„На томе је заснована наша дуговјечност и на то смо поносни“ рекао је предсједник Владе на састанку одржаном на маргинама 73. засиједања Генералне скупштине УН.
Премијер је рекао да је захваљујући тим вриједностима Црна Гора прошле године постала чланица НАТО-а и да шест година успјешно преговара са ЕУ о чланству.
Говорећи о глобалним темама премијер је рекао да је данас угрожен мултилатерализам и да су принципи солидарности и заједништва доведени у питање и да данас постпје покушаји да нација буде изнад заједничких вриједности.
„Ми мислимо да у мултилатерализму не мора долазити до сукоба нација и држва него до спајања вриједности и култура које нас повезују. Те вриједности и културе нам дају нови садржај и нове могућности за нас, више слободе за појединца и већу перспективу за наше државе. Зато овдје сапоштавам и потврђујем наше опредјељење да мултилатерализам нема алтернативу“, рекао је премијер Душко Марковић додајући да треба пуржити отпор свима који раде супротно и који желе да овај свијет и наше државе учине просторима у којима нема мултиетничкго и мултивјерског склада и заједништва и солидарности.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
{Предсједник Владе Душко Марковић поручио је у Њујорку на састанку Социјалистичке интернационале да у Црној Гори већ више од двије деценије снажно побјеђује политика која је заснована на вриједностима социјалистичке интернационале – а то су вриједности мира, стабилности, суживота, солидарности и мултиетничког и мултивјерског склада. Далеко од Црне Горе Марковић је заборавио одакле је дошао, почео је да фантазира и у том стилу наставио:
„На томе је заснована наша дуговјечност и на то смо поносни“ рекао је предсједник Владе на састанку одржаном на маргинама 73. засиједања Генералне скупштине УН.}
Zaboravio je da kaze da u CG vlada 30-godisnja DIKTATURA, da su u Skupstini i na ulicama skandirali „MILO LOPOVE“ i da se do danasnjeg dana diktator obracunava sa liderima tih demonstracija.
Preskocio je cinjenicu da je UCENJENI Diktator priznao nepostojecu drzavu „Kosovu“ i da na takvim stvarima zasniva svoj „multikulturizam“.
Zanemario je istinu da se konfrotirao sa svojom (SPC) tako sto je IZMISLIO RASPOPA DEDEICA i njegovu nepostojecu crkvu, da bi parirao svojoj SPC crkvi. Neka Markovic navede ijednu drugu zemlju, gde tako nesto ima.
Za mir on nije zasluzan, mir mu je silom nametnut, posle 3-mesecnog bombardovanja njegove zemlje. Kakve veze on ima sa takvim mirom. On je tu samo ucenjeni svercer duvana i bombarder Dubrovnika. On i mir!
U CG nema mira. Dva izmisljena mafijaska klana (Skaljarski i Kavacki) su u stvari deo njegove bezbednosne sluzbe, koje izmicu kontroli. Oni poseduju simbole zabave, najskuplje hotele, kockarnice, kontrolisu trafikiranje droge. Mislim da je u zadnje vreme bilo oko 30 likvidacija medju njima, a kao Milova sluzba ne moze da to rasvetli. Milo „mirovnjak“!
Sklad medju verama ne postoji u CG. Postoji povladjivanje protivnicima pravoslavlja, shikaniranje, izvrtanje ruglu njihovih velikodostojnika. Postoji poniznost/poslusnost Sili NATO-a. Zasto to nije pomenuo?
Iznad svega je trebalo da istakne da su uspeli da stvore najveci RAZDOR u narodu, da ga prepolove na pola, koristeci sve gore nabrojano. Njegovo „zajednistvo“ i „solidarnost“ je puka FANTAZIJA, kako je lepo zapazeno u gornjem clanku.
..
..
..
Jedna stvar pada u oci? Gde je Diktator Milo? Sto se on nije pojavio u NYC? Mislim da nam je ovde jako nedostajao? Propustio je sansu da se u hodniku UN zgrade sretne sa Pecolijem & Co. Mogao je sa njima da praktikuje onaj „multi-kulturizam“, zasnovan na sramnom priznanju lazne drzave, o kome Dushko prica. Mislim da im je strogo sugerisano da Milo ostane kod kuce, da se mnogo ne eksponira kao „mirovnjak“, „multikurista“.