Сличномишљеници
Пише: свештеник Ненад Илић
„Сличномишљеници“ – појам који није до сада претерано коришћен код нас у свакодневном говору. А то нам је појам пресудне важности.
Језик озбиљно одређује и наше мишљење и наше деловање. „Истомишљеници“ нам очигледно прави велики проблем.
Тешко је ако не и немогуће бити с неким баш истомишљеник. А код нас то очас доведе до цепања по најситнијим разликама, управо онда кад треба да постигнемо неки веома важан циљ. Па и кад се говори о пуком опстанку, ако нас неко не бомбардује, нисмо у стању да постигнемо ни минималну сагласност како да не упаднемо у провалију која нас чека.
Ако ми Срби останемо заробљени између „истомишљеника“ и „противника“, спаса нам нема.
Где год погледамо можемо да видимо погубност појма „истомишљеници“ за нас Србе. У Цркви, у држави. Наивно поверење у „демократију“ а са предисторијом „самоуправљачког система“ и понуду лажне слободе прихвата с пуним поверењем. Сви имају право на све. И чим уочимо да са неким нисмо истомишљеници – поцепаћемо се на гомилу фракција. И осећаћемо се притом паметно и поштено. Ето – чињеница је да нисмо истомишљеници, а ја само то сведочим.
У Цркви ћемо да направимо расколе и расколчиће, у политици странке и странчице. Важно је да нађемо неки број истомишљеника и да са њима праведно наставимо даље.
Пошто је тешко, ако не и немогуће, пронаћи истомишљенике, онда се та груписања заснивају обично на најприземнијим скривеним рачуницама и јавном исказивању истомишљеништва. Лажемо једни друге, притом видимо себе као праведне и бескомпромисне.
Ако хоћемо да зауставимо пропадање, морамо да се узбиљимо, и да стрпљиво тражимо и удружујемо се са сличномишљеницима око појединих циљева, неодложних ствари које треба да урадимо да не бисмо пропали. Расправљање о нијансама, правди, квалитету – оставимо за касније.
У противном – служимо за спрдњу и онима међу нама који секташки злоупотребљавају немогуће истомишљеништво и онима са стране који се забављају нашим тумарањем у „страначкој демократији“ коју су нам убацили као вирус. А све са оправдањем наше памети и искуства, пошто знамо да су сви са којима треба да се удружимо лажни истомишљеници.
Пронађимо сличномишљенике и немојмо одмах да тражимо у чему се разликујемо, него пре свега који заједнички важан циљ можемо да нађемо и постигнемо га.
Иначе пред нама је само горда пропаст лажних праведника који знају да је истомишљеништво немогуће, али детињасто не пристају ни на шта мање него да „други мисли баш исто као ја“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
