Дош’о ђаво по своје

Пише: Бећир Вуковић

Освануо 1. мај 1982. године. Још су тињале ватре по околним главицама, а на мосту на Тари, на улазу у Мојковац, осванула и застава Албаније.

Копље жицом завезано за ограду. Како ме пут нанио, пришао сам – непрописно близу – кордону милиције окупљене око заставе. Питао сам шта се дешава. Милицајци су гранали, и одбијали ме назад. Ја, и неколицина, (са Данилом Раденовићем), били смо упорни да се што више приближимо, али и милицајци су бивали све нервознији.

Тешко су скидали заставу, јер бијаше читав котур жице уплетен око копља и ограде моста, још жице у мртве чворове, и клијештима затонтана. Било како било, милицајци су некако скинули двоглавог црног орла, али није се стало на томе.

Наредних дана, ДБ, (једног по једног), позивао нас је у станицу милиције на разговор. Не можете ни слутити какво је било ислеђивање, какво је то глупо одзвањало, и камуфлирано, и лажима умотано, па глуматање, и сл. Огавно. Елем, чувало се братство и јединство.

Чувао се Устав из `74. Чувала се лаж. На моју примедбу да имам право да знам о чему се ради, јер сам се заклео да ћу и живот дати за државу, начелник ДБ-а, нешто је промрморио, како сам ја, свеједно проблематичан, и да се на овоме разминемо, али и паметан сам момак, ето, да останемо на овоме.

Кроз неколико дана објавио сам текст у „Побједи“ под насловом „Ко то сеже до Мојковца“, и, то је био нови проблем за лицемере који су се једино заклињали у лаж.

У том смислу, исто лицемерство сеже и до наших дана, налази се у промету подржавањем лажне државе Косово. Како онда, тако и данас. Подавно, један човек, на тераси Могрена, рекао је, како ће се ова балканска ђаволова прича завршити тек у Црној Гори. Знао сам да је рекао истину. Овдје се лицемерство и лаж одомаћило. Овдје је лаж – жанр. Политичака, па и свака друга, што рекли Грци. Још филована распадом демократско-либералног ђубрета.

Елита албански политичари из Тузи (да ли је могућа и таква стварност), тражи разграничење са општином Подгорица, бившом општином Титоград. Некако, звучи паралелно оном разграничењу на Косову и Метохији. Али, у другој равни, и једно и друго разграничење паралелно теку и са референдумом во Маћедонији.

Кад поменусмо паралеле, да кажемо како се Албанци не баве наивном геометријом, него цртањем мапе тзв. Велике Албаније. Успут, и питамо: зашто Албанци не подижу споменик Титу у Тузима. Ради „Цијевнакомерц“, неколико мјешалица бетона, котур арматуре, мало штица, одливака има по подрумима, и поперити Тита уврх Шипчаника.
Што се тиче Тузи, та то је и вранама, и црним орловима јасно, да су то Албанци купили још на оном тзв. референдуму 2006. Елем, ми ћемо вама, монтенегринима, помоћи да склепате какву такву приватну државу, а ви ћете нама вратити општину, али по новим границама.

И, сад, кад је дош’о ђаво по своје, власт – ћути. Још су Тито и Енвер Хоџа нешто слично планирали, па би ваљало, кажем, да се гласне и какав дукљански повјесничар о овом албанском науму.

Али, не само да ћуте црногорски националисти (читај: шовинисти), него ћуте и тзв. интелектуалци, и, ни а. Ћић. Ћуте и црногорски академици ко труње… Ћуте и свакодневне покликуше – аналитичарке из сорошевског сектора, ћуте колумнисти-скрибомани.

Ћуте и девственици из тзв. црногорске цркве-секте. Ћути и тзв. опозиција. Било би занимљиво чути и ондулираног Дритана. Шта та глава мисли о захтјеву колега му политичара из Тузи. Шта мисле црвенокраваташи из било којег кварта. Уопште, шта мисле искомплексирани црногорци, скоројевићи, и нарциси, рецимо.

Границе Црне Горе нацртане су крвљу, и о њима се не може ћутати. Ако не знате којим језиком говорите, и у коју цркву идете, јер сте, забога, млади, онда, по истом принципу, не знате ни шта се преко Малесије ваља. Нико, баш нико, не може са овим питањем у фиоку.

Не можете бити политичарем, и, истивремено очишћени од најкрупнијих проблема нацоналних, правних, религиозних, овостраних, и иних. Ако ни о овоме немате какву такву ријеч, онда се к`о она немотивисана луда. Онда вас из историје, и са двора, избаце с ноге на ногу.

Ближи се 31. децембар, када ће Албанци раширити мапу преко тавулина, па овуда, и овуда, и још около, и овуда… Демократски Фронт је отворио врата овом питању. Врло учтиво – изволите..!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: