ИН4С

ИН4С портал

После Варварина ученици оживјели и скоро заборављени Делиградски бој (ВИДЕО)

1 min read
После оживљавања Варваринске битке, ученици из Ниша снимили су још један документарни филм који осликава битке из Првог српског устанка, у питању је Делиградска битка, и ова битка је скоро заборављена, циљ је био исти, да оживимо и отргнемо од заборава ову јуначку битку, која се десила прије тачно 212 година, прича професор историје Ђорђе Бојанић.

После оживљавања Варваринске битке, ученици из Ниша снимили су још један документарни филм који осликава битке из Првог српског устанка, у питању је Делиградска битка, и ова битка је скоро заборављена, циљ је био исти, да оживимо и отргнемо од заборава ову јуначку битку, која се десила прије тачно 212 година, прича професор историје Ђорђе Бојанић.

Филм је рађен у корелацији предмета, историја, вјеронаука и географија, а реализатори филма су ученици осмог разреда и њихови професори Ђорђе Бојанић, професор историје, вероучитељ ђакон Дејан Јовановић и професорка географије Александра Цолић.

Бој на Делиграду у Првом српском устанку одиграо се 3. септембра 1806. године. Сукобиле су се српска војска под вођством Карађорђа и турска војска коју је предводио Ибрахим паша, о овом боју детаљније можете да се упознате гледајући филм преко јутјуба, каже Ђорђе Бојанић.

Делиградско утврђење, мјесто гдје смо снимили филм налази се на пола пута између Алексинца и Ражња, на улазу у Ђуниски тијеснац, између Дреновачког потока и Мораве, куда је пролазио Цариградски друм, прича Александра Цолић.

Пошто Делиград никада није пао, управо зато, првобитно је био назван Делишанац или Делилогор, а касније и данас та српска тврђава назива се српско-турским именом Делиград или Јуначки град, каже Ђорђе Бојанић.

Данас се на Делиграду, мјесту где су шанчеви, налази црква Св. Архангела Михаила и Гаврила, а у њој спомен-костурница изграђена 1930. године на Крстовдан, и освећена је од стране тадашњег нишког владике Доситеја Васића, а освештана је пет година касније. На иницијативу пододбора патриотског удружења „Кнегиња Љубица“ из Алексинца, 1926. године покренута је идеја о изградњи мјеста на коме би почивале кости свих српских јунака не само са Делиграду, већ и из каснијих Српско-турских ратова 1876-1878. године, каже Ђорђе Бојанић.

Делиградска битка скоро заборављена

Данас је Делиградска битка скоро заборављена. Мали број удружења и покрета његује сјећање на ову велику битку и славну епопеју Карађорђа и његових јунака, то нам је и била идеја да ову битку на овај начин оживимо и отргнемо од заборава, овим нашим кратким видео записом.

Пошто јунацима са Делиградског поља много дугујемо, они су нам показали како се треба борити за част Отаџбине са много јачим и надмоћнијим освајачем и агресором, ови дивови показали су истрајност, јединство и јунаштво које ми не смемо заборавити, већ тиме се морамо поносити, прича Ђорђе Бојанић.

Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака“ су ријечи које можда најбоље описују оне дивове који су бранили Делиград.

У току снимања посјетили смо манастир Свети Роман, гдје нас је срдачно дочекао игуман архимандрит Дамаскин и протојереј ставрофор Влајко Грабеж, прича Ђорђе Бојанић.

Том приликом отац Влајко је одржао пригодну бесjеду у којој је напоменуо да иако у рату буде и појаве девијација и дезертера, ми се нећемо угледати на њих, већ на витезове који су остварили велике победе кроз свакодневну борбу.

На крају смо се сви заједно, ученици и професори са оцем Влајком помолили испред моштију светог Романа, нагласио је Бојанић.

Дио филма снимљен је у Команди Копнене војске Србије у Нишу, у ком се обједињују сви страдали витезови за вјеру и отачаство, почевши од Светог цара Лазара и косовских јунака па до витезова из наших дана. Наиме, полажући своје животе као темељ слободе отаџбине, знани и незнани јунаци, су испунили ријечи Господа Исуса Христа да „од ове љубави нико нема веће, него да ко живот свој положи за пријатеље своје“.

Несебично жртвујући себе, да бисмо ми, њихови потомци данас живјели у слободи и миру, они су се винули на Небеса међу свете заједно са Светим царем Лазарем и Косовским јунацима, прича вјероучитељ ђакон Дејан Јовановић.

„Захвални смо генералу Милосаву Симовићу што је дозволио снимање у простору за Богослужење гдје смо сви заједно упутили заједничке молитве Богу за све пострадале Србе у свим ратовима и за спасење и светлију будућност Отаџбине, филм се завршава тропаром светим новомученицима. Велико хвала и Његовом Преосвештенству Епископу Нишком Господину Арсенију, што нам је дао благослов за снимање овог филма у порти храма светих архангела Михаила и Гаврила у Делиграду“.

Ова школа је већ препознатљива по оваквим документарним амбијенталним кратким филмовима са аутентичних мјеста. Кроз овакве видео записе наш циљ је да се ученици широм Србије упознају са одређеним историјским темама са лица мјеста, прича Ђорђе Бојанић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net