Ради пара позови НАТО

Ко се највише обрадовао оснивању „Покрета за неутралност” у Подгорици

Не знам како да помогнем мом другу Марку Милачићу, једном од најбољих новинара у Црној Гори. Он је заједно са још неколицином других ентузијаста недавно основао невладину организацију „Покрет за неутралност”, име НВО говори све. Наиме, у Црној Гори је више од 60 одсто народа против уласка земље у НАТО, али су скоро сви политичари, па и они из опозиције, за НАТО. Но кога брине то шта народ мисли, кад народ лако може да промени мишљење. Штавише, неки из опозиције жестоко критикују господина Мила Ђукановића што Црна Гора не иде бржим корацима у НАТО. Да што више помогне у том правцу, то од америчке администрације тражи и 40 конгресмена, а први потписани на челу црногорског кокуса јесте Мајк Тарнер, републиканац, а заредом већ две године проглашен најкорумпиранијим политичарем у Вашингтону.

Мој друг Марко је страшно забринут због тих конгресмена. Ја му кажем да не брине много, они ће се заложити и за права пингвина на Антарктику ако им то неко плати. Ко им је сада платио, то када је улазак Црне Горе у НАТО у питању није тешко закључити. Лобирање за све и свашта нормална је појава у америчком политичком животу, а најисплативија делатност у Вашингтону јесте политика.

Ипак, оснивању „Покрета за неутралност” највише су се обрадовали господин Саво Кентера из „Атлантског савета” у Подгорици и, нешто мање, господин Александар Дедовић из „Алфа центра” у Никшићу, тако ми бар рече Марко. Јер, сада ће господин Кентера из фондова НАТО добијати још веће паре, а господин Дедовић нешто мање, јер не може ни да стигне до благајне од Кентере. Сходно томе, Марко пита мене где да они из „Покрета за неутралност” нађу неке парице. Онако ситно, за кафу и новине. Кажем му нека слободно тражи паре од Кентере, „Атлантски савет” биће сада још моћније финансиран, јер, ето, добили су противника. Било би фер да део пара онда пребаце и „Покрету за неутралност” – што јачи тај покрет, то више пара за „Атлантски савет”! Када је ЦИА могла годинама да финансира лист америчке комунистичке партије „Морнинг лајт” да би видела ко се тамо све окупља и ко купује тај лист, као резервну варијанту финансирања, ја не бих одбацио ни НАТО. Лепо, позовете праве људе у Монсу, кажете им шта сте основали, и упитате их да ли би вам они мало и финансијски помогли. Барем у почетку, онако због демократије, да се чује и другачије мишљење. Ја не бих ни крио у Подгорици да сам се у име „Покрета за неутралност” обратио и фондовима НАТО-а. Кад могу други, што не може и „Покрет за неутралност”. Све је јавно, што би рекли транспарентно. И одмах сте уважена институција у Подгорици.

„’Ајде ти се шалиш, него, би ли Руси ту мало финансијски помогли”, пита ме Марко.

„Од Руса паре не очекуј за такве ствари, они сматрају да се Црногорци и Руси воле онако исконски од памтивека и да би било јадно сада ту љубав и финансијски подржавати. Као муж и жена у браку. А када је НАТО у питању, код вас је све шала. Ево видим да је ваш министар спољних послова господин Игор Лукшић изјавио како је ’НАТО рационалније решење од неутралности’. Како он то може да зна, када је војску Србије и Црне Горе служио без оружја у основној школи ’Југославија’ у Бару (цивилно служење). Брисао је табле и доносио учитељима и ђацима креде. И сада је одједном стручњак за НАТО. То са основном школом, кредама и таблом још бих му и опростио, јер и они који су војску служили с оружјем нису аутоматски постали стручњаци за НАТО, али ипак, где су ту стручни радови, стручни текстови, где је ту минули рад да би неко могао да тврди да је ’НАТО рационалније решење од неутралности’. Ко је то и када израчунао, где су егзактни подаци о томе? Или, када председник парламента Црне Горе господин Ранко Кривокапић каже како је ’НАТО коначница црногорске независности’. Одмах сам се забринуо је ли та ’коначница’, заправо, крај независности Црне Горе, или је господин Кривокапић мислио да је то коначан циљ црногорске независности? Биће да је ово друго. Биће и да је господин Кривокапић нови црногорски Фукујама у војном контексту. Ионако су Црна Гора и Јапан били у рату”.

Да се разумемо, све ово важи и за Србију. Ми смо већ скоро на ивици да наша званична војна неутралност буде пука фраза. Недостаје још само један мали корак. Од набавке нових борбених авиона, ракета за ПВО, радара и хеликоптера из Русије за наше ваздухопловство и ПВО у догледно време изгледа да нема ништа. Када смо коначно с Русима дефинисали шта то ми желимо, а шта они могу да нам продају, када су Руси ствар пребацили у њихово министарство финансија да нам се одобри кредит, онда се установило да у нашем пројектованом буџету уопште и нема ставке за отплату тог кредита. Ко је то блокирао? ММФ? Свакодневно читамо колике су силне паре у овој земљи покрадене, а за војску бедни војни буџет…

Мирослав Лазански

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: