Чуровић за ИН4С: Његош би у данашњој Црној Гори био највећи домаћи непријатељ

Глумац Славиша Чуровић оцијенио је, у интервјуу за портал ИН4С, да је Црна Гора, умјесто да остане оно што јесте – српска Спарта, постала Монтенегро, без историје, ратника и Његоша.

Једино је, сматра он, добра вијест да још нема енклава за Србе у Црној Гори.

Чуровић је казао да је признање лажне државе Косово* мрљу коју Црна Гора никад неће спрати.

–Тад је и сломљена кичма Црној Гори. И више нема тог љекара који ће је саставити. Али, можемо ми и горе од тога, вјерујте ми. Само се први пут изда, после је лако, сваки следећи пут је лакше. Можемо ми и пушкама на Москву, ако нам нареде, као некад комшије на Стаљинград, навео је он.

Колико политика утиче на културну сцену постјугословенског простора?

-Изненадићете се одговором. Не претјерано, што се тиче Србије, јер овдје се еснаф „држи“ и чува. У Црној Гори не можеш бити шофер ако нијеси за власт или ако не ћутиш макар, а камоли се озбиљно бавити културом.

Мада, што се тиче филма, телевизије и позоришта у Црној Гори ни нема озбиљних ствари. Можда спорадично, али их нема. Македонци муче своје муке око идентитета и национализама који су дијаметрално супротни. Босна није ни држава, у правом смислу, па је све тамо ништа, сем Република Српска која квалитетно прави покоји филм и серију…Чланице ЕУ су чланице ЕУ…Тамо је, ипак другачије…Умивеније, да кажем.

Шта је теже у данашњој Црној Гори – мислити, писати, глумити или говорити на српском  језику?

–Да ме је неко питао прије 24 године, кад сам постао студент на ФДУ-у, да ће ми неко некад поставити ово питање – рекао бих му да је луд. Али, ето, лудило је побиједило, па је данас најлакше причати на српском. Остало српско углавном, креативним ситно-сопственичким провинцијализмом, гуше и проглашавају своје биједне побједе, ти назови патриоте, иако би се преци њих стидјели, а њихови потомци ће плаћати страховиту цијену будалаштине предака. Но, пошто је језик у Црној Гори и даље српски, а ове незналице га зову црногорским, макар још можемо причати. Док га не укину. Остало је пред укидањем. Или се самоукида. Транспарентно.

Монтенегро изнад свега

Имамо ли данас Монтенегро или Црну Гору на дјелу? Живи ли Његош више у срцима Црногораца?

-Немамо Црну Гору, а за Монтенегро не знам, бојим се да прве нема, а друга је вјештачка. Треба још само да Његоша сахране и хипотетички, али и у сандуку (а богме и још једном да президају оно неокомунистичко ругло на Ловћену као доказ свог лудила) као што су у Никшићу сахрањивали Бога, ономад или играли као што су на Грахову синови који су уцмекали татицу као кулака играли коло око њега. И постали народни хероји касније се самоубијајући.

Јер, пазите, и да ревидира став Његош би им опет био домаћи непријатељ. А знате како у Црној Гори воле да своје све што имају униште или затрпају. Тако да је Црна Гора затрпана, а Монтенегро тражи свој пут, без јасног циља, са само једним задатком-заборавити и искривити славну прошлост.

С обзиром на редефинисање историје и промјену садржаја уџбеника у Црној Гори – да ли треба да будемо дебело забринути или можемо очекивати свијетлу будућност?

-Треба побјећи док смо на вријеме. Ово савјетујем сваком младом човјеку. Јер, побиједити не можемо, циљ је постигнут. Македонизација Црне Горе је успјела и ми Срби морамо да бјежимо. Јер, у случају каквог рата, а на Балкану је то док удариш дланом од длан, сви ћемо завршити као они на Зиданом мосту или ови моји на Голом отоку. Поломиће кичме и овом малом броју бораца против тога, а сасвим сигурно ће то учинити њиховом потомству. Јер, индоктринација новоцрногорске табуле разе са шареном лажом почиње у вртићу. Па онда школа, па средња, па факултет…И ето новог клона Словеније и Македоније…Монтенегра. И то све Запад и хоће и може. Зато, бјежати. Нека то буде последња сеоба Срба. А последњи нека угаси свјетло над славном и дивном нам земљом. Коју смо добили на нож, а изгубили је гузицом. Јер, образа ни нема одавно.

„Србе на врбе“ у ЦНП

Да ли Вас је изненадило колико је Црна Гора обољела од пошасти промјене идентитета?

-Није. Јер, кад је све тако почело 1991-ве…а имао сам 14 година, слушао сам оца како псује четнике, усташе и власт, у кући смо сви били и остали борци за Југославију. Али, Срби, наравно. Е, тако вам и изгледа Црна Гора од тада, од псовки мога оца. Онда смо као држава постали мали просрпски националисти у Црној Гори, па потом вјешти еквилибристи на жици југословенства, па сад новоцрногорска мукотрпност доказивања оно чега нема – слична усташтву, сјутра можемо бити било шта. И онда да се чудим?

Па ја сам доживио да ми кажу „Србе на врбе“ у сред Црногорског народног позоришта? Фалус су ми нацртали у гардероби. Струју пустили на туш. Два пута ме опљачкали док сам глумио на сцени. Први пут то јавно кажем. Срећом сам све документовао и имам свједоке. То све 2017-18? И да се чудим? Чуди ме како нас још трпе, последње Србе на репертоару.

Ово је година обиљежавања вијека уједињења. Како гледате на 1918.годину – као на испуњење вјековног сна предака или као на „окупацију“ Црне Горе од стране Србије?

-Ма будимо озбиљни. Један народ Срби, које ми зовемо Србијанци и Црногорци, по мјесту одакле су, тежи да се уједини од 1389. Уједини се 529 година касније, траје 90 година, а онда се то уништи за 20 ?!?! Па гдје то има на свијету? Италија? Њемачка? Све се то ујединило мало прије нас. И шта су очекивали? Да Црна Гора то води? Прије уједињења она нема Универзитет, нема слободне изборе, нема ништа што је препоручује за вођење једног народа, али је била највећа Бановина у тој „трулој држави“. И све нам је мало било…Има историју, Његоша и ратнике! Па је ли мало? Српска Спарта. И умјесто да то и останемо, постали смо Монтенегро. Без историје, ратника и Његоша. Нема српске Спарте, али има Делта ситија, Сити кварта, кабриолета и џипова (по могућству црних) за провинцијалке напуњених уста и „кафа је у Будв“у“, скијање је „НАЖАБЉАК“…И свима добро.

Енклаве за Србе у Црној Гори

Да ли дијелите задовољство представника власти  у Подгорици због чланства Црне Горе у НАТО?

-Знам да ће ме сад одмах каменовати опозиционо настројени бирач. Али, ако се ја нисам доказао као опозиционар у Црној Гори онда…Мислим да је то једини прави потез ове власти, у мору будалаштина. Јер, макар су нам, на неко вријеме границе мирне и неће их дирати. Иначе, гласао бих за „НЕ“ да је било референдума око НАТО пакта…Али није НАТО последица било чега, већ је последица разбијања СРЈ. Истина, мене више не занима политика и халабукање било чим.

Побјегао сам у задњем моменту за Београд. Долазим само као туриста и да одиграм понеку представу. И да одржавам двориште, кућу, видим брата и његову дивну породицу и пријатеље. Знам да је то предаја, али ако јесте, ето предао сам се. Јер, ми је све постало јасно. Нећу да учествујем у рату у коме побиједити не могу. А борио сам се колико сам могао, више не бих. И нећу.

Такође, како вријеме протиче да ли препознајете исправност одлуке Црне Горе да призна независност Косова?

–Ту мрљу никад нећемо спрати. Тад је и сломљена кичма Црној Гори. И више нема тог љекара који ће је саставити. Али, можемо ми и горе од тога, вјерујте ми. Само се први пут изда, после је лако, сваки следећи пут је лакше. Можемо ми и пушкама на Москву, ако нам нареде, као некад комшије на Стаљинград. Мада, сјећате се како су прошли? Тако ће бити и са нама. Ако се не деси какав велеобрт, за који је потребан народ и неко да га води.А ко? Нема тога више. Плата је редовна, има се за гориво, супу и стан у Сити кварту или „око Храма“, у који не улазе. Кога брига за Косово? То је далеко…Има пар метара од Црне Горе. И тамо и даље Црногорци и Србијанци, па и Хрвати, живе у енклавама – за Србе. За нас. То је модерно достигнуће Европе, НАТО пакта и Црне Горе. Једино је добро да још нема енклава за Србе у Црној Гори. Ако Црна Гора већ није постала то, сама по себи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: