ИН4С

ИН4С портал

То може само он, дефинисао сам себе: Државник или месија?

1 min read
Било је у историји и правих државника, који су имали таква сазнања и свој народ безболно провели кроз свјетске олује, али лидер ДПС-а са својом политичком превртљивом биографијом, тешко да може постати члан те листе

Мило Ђукановић

Пише: Иван Милошевић

Лидер ДПС-а постао је толико самозаљубљен да је данас сам себе прогласио државником. Такве политичке фатаморгане код политичара се већином јављају након крупних државних промашаја, па притијешњени негативним посљедицама својих одлука маштају и себе приказују као државнике, односно као људе који виде дубље од осталих и који имају сопствену визију будућности.

Истина, било је у историји и правих државника, који су имали таква сазнања и свој народ безболно провели кроз свјетске олује, али лидер ДПС-а са својом политичком превртљивом биографијом, тешко да може постати члан те листе. Прије бих рекао да се код њега ради о првом случају, односно да је толико окружен самим собом и омиљеним рукољупцима, да почиње да вјерује да је неки државни месија и пророк. Историја је пуна лажних пророка, па сам доста сигуран да је он прије на тој, него на листи свјетских државника.

А ево шта је лидер ДПС-а рекао о себи: „Политичар ће увијек слиједити јавно мњење и неће се конфронтирати са јавношћу, док ће државник донијети одлуке које можда већина у том тренутку не подржава и које ће разумјети тек за неколико година, али у које он вјерује“, дефинисао је лидер ДПС- државника у интервју за једну страну ТВ.

Подразумијева се лидер ДПС-а сврстава себе у ту категорију, иако је политичка пракса да се о државничким потезима политичара сачека неко вријеме, како би се његове визије потврдиле и издржале пробу времена. Овако, по лидеру ДПС-а, остаје само да вјерујемо да он види дубље нешто што то виде остали, па његово сазнање у том погледу више припада неком псеудорелигиозном покрету, него озбиљној политици. Истина, лидер ДПС-а јесте врховно божанство у својој странци, али то не значи да је такав и за друге, који сваки дан не устају са његовим иненом на уснама и не клањају се његовој слици и прилици.

Наш врли предсједник очигледно је своје државничко умијеће, по његовом суду, показао када је мимо воље народа увео Црну Гору у НАТО. Од тога насилног гурања народа Црне Горе у један војни савез, за сада користи виде само његова околина и он лично. Након уласка у Нато након двије године живимо горе него што смо живјели раније, економија скори и да не постоји, осим у билтенима ДПС-а и његових покровитеља у ЕУ, животна средина нам је очајнија него прије двије године и заслугом аутопута мијења се еколошки имиџ наше земље, а дугови се све више гомилају, а претпоставља се да ће бити и још већи. И шта је онда у одлуци лидера ДПС-а да наврат-нанос уведе Црну Гору у Нато издржало тест барем те двије године. Мало шта, али очогледно да је он позитивне резултате своје одлуке о НАТО орочио на неки дужи период, односно на деценију или двије или још коју. Е, ту онда на сцену ступа псеудо религија и након ове двије године, лидеру ДПС-а ће вјеровати само они који га доживљавају као неко божанство или будистичког мистика чија је сопствена медитација једина гаранција колективног доживљавања нирване.

Уколико све то поједноставимо можемо и рећи да неки политичар, попут лидера ДПС-а, у ситуацији када се обнавља биполарна подјела свијета и када се на Истоку усправља до јуче омамљени џин, уласком у један од два војно супростављена савеза, показује елементарно политичко незнање, а о оном државном да не говоримо. Увести тако једну малу државу са свега 620.000 становника и војском од пар хиљада војника у игру великих сила и њихових геостратешких планова, је толико дилетантски да то чак није потребно ни доказивати. Још када се зна да лидер ДПС уласком у НАТО војно симболичну Црну Гору ставља пред нишан једне велике силе не само да нема елементе државничког потеза, него то превазилази политичке категорије и залази у неке друге области људског истраживања. А када се зна да је Црна Гора у могућем обрачуну великих сила уласком у НАТО постала легитимна мета Русије, дође ти да се поједеш од муке од државничке политике лидера ДПС-а. Нема ту никакве државничке визије, осим личне обавезе према лидерима дијела једног свијета који скоро три деценије на власти одржавају посљедњег комунистичког диктатора на Балкану!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

7 thoughts on “То може само он, дефинисао сам себе: Државник или месија?

  1. „Milo je poslije Sv.Petra Cetinjskoga najznacajnija licnost u istoriji Crne Gore.“

    Treba imati stomak, a nemati mozga za ovakvo uporedjenje. Svetac, drzavnik, ratnik i mucenik pred Hristom koji je pobijedio Napoleonovog generala, definisao Crnu Goru kao Srpsku Spartu i lopov i probisvijet po kome je Montenegro definisan kao laughing stock na Zapadu i Istoku, poznat po svercu, lopovluku i bezakonju. Sad je glavni argument i uspjeh sto su mu aplaudirali oni satrapi u Evropi koji lice na salterske postanske cinovnike, kako im rece onaj engleski lord prije koju godinu te ga kaznise sa 4000 eura. Ne pomazu tu mnogo Armani odijela, skupi satovi i milioni eura, lopov ostaje lopov.
    A ti Blentovene, medicinski fenomen, ziv a bez mozga.

  2. mILO JE SVE SAMO NIJE DRZAVNIK CAK NI NJEGOVO IME NETREBA PISATI VELIKIM SLOVOM.IZDAJNIKA TAKOG FORMATA NIJE MAJKA RADJALA NA TAKO MALOM PROSTORU,MAFIJASA,I GNJIDE I NEMA RIJECI KOJA ODGOVARA OVOM STVORU U LJUCKOM OBLIKU

    1. Ne budi lažno skroman. Ti i Milo ste potpuno ravnopravno, najznačajnije ličnosti u CG posle Svetog Petra Cetinjskog.

  3. Mislim da je pisac u stvari novinar ovog clanka neke stvari pobrkao,Djukanovic to gleda licno ne sveopste i zajdnicko ,
    jer to kod Njega nije nikda postojalo,samo licno i iz toga izvuci korist to vrijem zajednicko je hvala Bogu proslo,na Njegovu radost i korist.
    Ako pogledamo njegov imetak nije bas mnogo pogrijesio,sebe je obezbijedio a izgleda i naslednika,grade se vjetrenjace hidocentrale,a struja ce se trositi sigurno , ako se i ne bude trosila Skupstina ce izglasati zakon po kome se mora placati minimum energije,a on je u svemu tome i upisan kao suvlasnik i kao akcionar,zanci vizija nije losa!
    Ako pogledamo nasu najacu granu turizam,pa prehrmbenu idutriju u stvari markete koji distribuiraju hranu i tu je upisan kao vlasnik i suvlasnik,ima univezitet i tu mu studenti placaju skolarinu.Jednom rijecju vizije je ostvario,svoje,ali i to je ipak najpostenije,jer ko nemoze sebe da obezbijedi kako ce narod,zato je i biran!
    Jedini problem koji nije rijesio je Crkva,dace Bog da i to rijesi,ako ne rijesi oN hoce Bog i to sigurno!

    1. {„Политичар ће увијек слиједити јавно мњење и неће се конфронтирати са јавношћу, док ће државник донијети одлуке које можда већина у том тренутку не подржава и које ће разумјети тек за неколико година, али у које он вјерује“}

      Milov problem je sto je on glup kao top. Racunam da je u gornjem citatu mislio na svoj slucaj da je ugurao CG u NATO protiv volje svog naroda. Sad to ne vide, ali ce vreme pokazati, da je bio u pravu, sto je to uradio protiv volje svog naroda.

      U politici nema formula. Cak je i MP mrtvo. Medjutim, u politici i istoriji postoji jedna konstanta: (BOZJA) PRAVDA NA KRAJU PRICE UVEK TRIUMFUJE. Kako i zasto je tako, pojma nemamo, ali je tako. Ateisti misle da je to puka koincidencija; Mi koji verujemo u Boga (bilo da je to crkveni Bog ili Spinozin Bog) smatramo da je nemoguce da se citav Svemir uredjuje na principu puke slucajnosti, vec je neko/nesto odgovoran za A=R (Svaka uzurppacija bude nulifikovana, ponistena).

      Jedan od savremenih genija John Forbes Nash (po njemu snimljen film A beautiful mind“ – lepi um, sa Rasel Krouom), dobitnik Nobelove nagrade, je stvorio Game Theory – Teoriju Igara, koja je zasnovana na PD – zatvorenikovoj dilemi. Ima primenu u ekonomiji u predvidjanju ponasanja korporacija. Interesantno je, da prema Neshovim algoritmima u uslovima kapitalisticke privrede (gde je takmicenje bezobzirno) – optimalno resenje, koje NA DUGU STAZU pobedjuje i u ekonomskim odnosima je – neka vrsta moralnog, pravednog resenja.

      .
      .
      .
      U Milovoj celoj biografiji ima svega, samo nema ni mrvice morala. Djindjic je ostavio iza sebe poznati citat, koji ga je definisao: „Ako ti je do morala, idi u crkvu“. To su Milo, Aco, Brano, Sestra Ana. U jednoj siromasnoj CG nashljamiti basnoslovno bogatstvo od politike-diktature, to je samo njegov startni greh. Vladati neprikosnoveno 27 godina, koristeci sve moguce izborne mucke, dok visi na koncima, tako nesto treba svi da prezru.

      NATO je bombardovao SCG 78 dana. pobioo ~ 3000 ljudi putem ilegalne agresije. Usto je vecno zatrovao zivotnu sredinu. Uterati CG u isti taj NATO kontra volji naroda, koji ne moze da zaboravi sta mu je taj NATO uradio – to nema nikakve veze sa vizijom – to je ljudski nemoral, sa kojim drzavnici nemaju nista. Drzavnici mogu da cine zaokrete, bez konsultacije naroda, ali ako su to nemoralni akti, onda to vise nema nikakve veze sa drzavnistvom. Onda su to akti osudjeni na propast, kad tad – upravo prema onoj gore analizi, koju nas uce i istorija i nauka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net