Природа омекша лакше од човека

Пише: Мишо Вујовић

Страдало се и раније од прејаке речи и од воље господареве али и од преког погледа и ситних зађевица. Прогнани су многи јунаци у неповрат. Од војводе Пека Павловића, сердара Јола Пилетића, војводе Марка Миљанова.

Стигла је клетва и невоља и на господарева врата. Све му се о главу обило од Кадића до Куча, војвода, сердара и сплетки.

Спала је кућа Петровића на лепршаву нит париског архитекте који се први пут у бермудама поклонио славним прецима. Краљ је владао лукаво и сурово често манипулишући осећањима народа:
“Сто Љешњана у бој пође а сто један дома дође”!, рекао је поспрдно и прекорно. Да би спрали бруку у следећем боју су сви изгинули. Како је владао тако је и скончао. Стигла га је народна клетва.

“Крв је људска ‘рана наопака”

Да је владика Данило успео да очисти земљу од некрста данас њихови потомци не би разапињали Његоша и овако суверено владали Црном Гором.

Свети Петар је снагом духа, молитвом, клетвом и мачем успео како тако да уједини закрвљена племена. Његош је након почетног “рата” са Гувернадуровићима и њиховог слома одржао то примирје.

Књаз Данило је уредио државу. Господар и краљ Никола је владао најдуже поделивши је на праваше и клубаше. Пре сто година та подела је продубљена на бјелаше и зеленаше, затим партизане и четнике. До окупације комуниста сви Црногорци осећали су се Србима. И то оним најелитнијим.

Комунисти по географској одредници декретом стварају нацију. Црногорску. Поробљавање духа срушиће све оно што се вековима вијорило на барјаку части, слободе и вере. Клица раздора почиње да клија.

Зло у народу је као коров на њиви. Није га лако искоренити а још теже обуздати. Најчешће неспоразуми и увреде су се намиривали главама. Оне личне природе трајним жигосањем о коме се веома мало зна.

Један велики јунак црногорски необуздане нарави пијан и разуздан згрешио је са снахом сматрајући је јаловом и самим тим недостојном његовог брата и знамените куће која даде три брата три витеза и синовца најбољег јунака црногорског. Она је свој грех са ђевером признала домаћину – гласовитом харамбаши и свештенику.

Он се пожали најстаријем племенику – Стрику Мишу како су га сви звали. Нађе га у кући крај огњишта загледаног у златкасте праменови. Назва му Бога, а домаћин одговори:
“ Добра ти срећа”.
“ Није срећа но невоља голема стрико Мишо, уздахну харамбаша.
“Онај несрећник ми образ окиде и срце ишчупа. Џаба јунаштво кад га ђаволи гоне и притежу на своје вериге”, рече тихо и исприча старцу шта се догодило. Извади тоболац са дуваном напуни симсију и зачибичи.

Старац заћута пухћући уз дуге димове из симсије. Дума старац језа га подилази. Не зна шта је горе крв или срамота. А срамота се само крвљу пере. Але не и братском то је тек брука и ископање.

На крају старац подиже главу и одлучним гласом рече. Нагон човјечји је грдна работа, гријех је велики на обе стране. Са њом чини што ти је воља али брата држи за брата и најгори да је.Ко брата не грли ко брата, туђина ће за господара.
Жена је враћена код својих откинутог носа.

Неки су је гледали на Данилов пазар с’ краја деветнаестог и почетком двадесетог века са лименим носом. Муж је погинуо на Граховцу, ђевер је при ослобођењу Никшића лудо изгубио главу због интрига Господара и његовог неприкосновеног таста.

Ни један ни други брат нису имали потомака, док је несрећна жена доживела дубоку старост. Носећи свој грех откинутог носа.
“ Клела их је није дангубила”, рекли би стари. Сто година касније потомак обешчашћене жене из Бјелопавлића тада већ у зрелим годинама прича у једног Херцегновској кафани како је своје детињство провео сањајући да врати нос својој тетки. Да је освети.

“Крви би им се напио зликовачке”, говорио је као у бунилу.
“ Ти си ко Шиптар покушао је да га омекша колега тренер бата Бале најсофистикованији и најгоспоственији боем ког сам упознао.
“ Зар неко толико дуго може да носи мржњу?”, гласно се пита Бато.
А мржња је као понорница, нестане, изрони, набуја често поплави.
Једну монахињу из Србије у то време настањену у манастиру на северу Црне Горе чувени Лучијани пита :
“ Како вам је овде?”
“ Добро. Само је мало природа сурова”, одговара смерно.
“ Какви су људи овде”.
“ Природни”!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: