Мандић: Бокељи нису дозволили да им претке називају окупаторима (ВИДЕО)
Андрија Мандић
Бока Которска и српски народ до 1918. године нису припадали ни Књажевини, ни Краљевини Црној Гори. Стога, 1900 добровољаца који су се борили у Војсци Краљевине Црне Горе и Војсци Краљевине Србије, и који су ослободили и и Црну Гору и Боку Которску треба да заслуже поштовање, поручио је у Скупштини Црне Горе лидер НСД-а и члан Предсједништва ДФ-а Анрија Мандић.
„Оно што ми се свидјело код Бокеља је тај однос да нијесу дозволили онима који су се доселили у њихове градове, на приморје, да их убиједе да су њихови преци који су ослободили и Будву, и Котор, и Херцег Нови, и Грбаљ и све друге крајеве да су то окупатори, већ су достојанствено рекли: ‘Црногорци, поштујте ваше претке, али немојте вријеђати наше претке'“, нагласио је Мандић.
https://www.facebook.com/NovaSrpskaDemokratija/videos/517478675392922/
„Сјутра имамо велику прославу у Будви. Желим да одам признање српском народу Боке који је на један величанствени начин организовао ту прославу. Нашим суграђанима из Подгорице и нашим комшијама из Никшића, који исказују велико интересовање за обиљежавање сјутрашње прославе у Будви, која почиње у 18 сати, да кажем да смо се потрудили да заједно са српским народом из Боке обезбиједимо и превоз испред Саборног храма и испред Манастира у Никшићу, да хоћемо да заједно са свим Србима у Црној Гори, заједно са свима онима који поштују тај велики датум, будемо прави и достојни потомци наших предака“, истакао је лидер НСД.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nikola Zec, nikakvo Ja nisam pominjao, i nisam se obracao tebi, nego udbaskom saradniku koji je dao ovu izjavu !!!
Sta je ovo? Bokelj iz Krnje Jele?
Ne hvalim ja tebe,znas ti to sam uraditi,a znasi sto to znaci,ja ti samo navodim satnje i prilke,dok je bilo ljudi ,nijesam tebe pod tim ne podrzumijevam soproetenjem a joso manje sam te imenovao,prema tome izvinjava ti se jer ne pripadas ni tome soju ni vremenu,a kao bi htio moraces dosta promijenit,prvo to Ja Putine,pa sve drugo…?
A pusti nas zivota ti, nemoj nas ti hvalit, desice nam se nesto !!! Ti slavi gore Podgoricku skupstinu.
Дионисије Миковић, Вељко Радојевић, Филип Ј. Ковачевић, Саво Рачета…,
а др Лазар Томановић и као дугогодишњи уредник, 1891-1903. године. У
Гласу Црногорца Бокељи су се истакли као посвећени сакупљачи народног
стваралаштва (Дионисије Миковић, Вељко Радојевић, Филип Ј. Ковачевић),
као преводиоци (Саво Рачета и Никола Ст. Љубиша), а бројни критички
прикази наслова домаће и стране књижевности и позоришних представа,
аутора др Лазара Томановића, представљају пионирски рад на пољу
књижевне и позоришне критике.
Не смијемо заборавити дописнике из готово свих мјеста Боке
Которске, углавном анонимне или потписане иницијалима, чији дописи
садрже изузетно драгоцјене податке за истраживаче политичког, економског
и културног живота, али и истраживаче породичних историја у Боки
Которској.
Најупечатљивије теме селектованих чланака су: жестоке полемике
дописника из Боке Которске са задарским листовима Далмата и Народни
лист; кампање локалних избора и избора за Царевинско вијеће; црквени
живот, положај свештенства, прославе црквених празника; посјете значајних
личности: Франца Јозефа I, краља Николе I Петровића Његоша…; покретање
нових листова и књижевних часописа; стање Српске закладне поморске
школе Ђуровић, Бошковић, Лакетић, рад добротвотворних друштава,
которске читаонице, обнављање рада Српске читаонице у Херцег Новом,
оснивање Прве бокељске сеоске књижнице у Кутима (Зеленика); покушаји
увођења војне обавезе; економска криза; Херцеговачко-бокељски устанак;
активности одбора за помоћ породицама прибјеглим у Црну Гору; употреба
ћирилице у школама; биографске биљешке о бокељским првацима: Лесу
Павковићу, Шпиру Бјеладиновићу, Вуку Поповићу, Мићу Русовићу, Мату
Мрши, Шпиру Познановићу, Шпиру Петровићу, Васу Папреници, Вуку
Врчевићу, Константину Ивели
Баш ме интересују аустроугарски подаци о попису становништва и националној структури у Боки за време трајања те државе.
Imao sam popis iz 1910 mislim nemogu ti tacno reci ali mi se negdje zagubi u ovim zabiljezenim adresam jer je bio pod vrlo cudnim imeno nadjen gdje se ne ocekuje da ga nadjes.Nije bilo nacionalnosti nego vjerska ispovijet Pravoslöavni i Rimokatolic ,bilo je i domicilni i strnci pa se pisalo iz koje je zemlje Madjari Austrisi Italijani Njemci tako se moralo na karju ovo odbijati uglavnom od Rimokatolika.Znam da je u Kotor .grad bilo vise Rimokatolika nego pravoslvnih,ali ako odbijes sve t strance i izvede parvu racunicu odnos je bio ne bas precizni 40% pravoslavnih a 60% Rimokatolika.Inace popis je bio precizno uradjen i mislimda nije bilo falsifikovanja jer Austrij je to trebalo zbog mnogo stvari u Dalmaciji kojoj je i Boka kao federalna jedinaica pripadala pod direktnom jurizdikcijom Beca a ne kao se htjelo Zagreba,to je ona Dalmatinska skupstina u kojoj su ucestvovali ugledni ljudi poput Srepana Mitrova Ljubise ,koji im je reko kada su ga napadali sto nije htio sa Hrvatskom i Madajsrom: „znam ja damen napadate sto sam Srbin a ne nizato drugo“.
Tako je bilo prije 150 godina,a mi danas medju svojiema moramo se tako obarcati,zalosno i tuzno a nadasve sramno!
„vo nesto iz Glasa Crnogorca iz 1872
Какав је углед Глас Црногорца имао међу Бокељима најбоље
илуструје текст Стева В. Врчевића из Котора „Двострука радост обузе
нас Србе Которане, када са добром срећом поче наново излазити дични
“Глас Црногорца“; једно што ћемо из јуначке и оглашене Црне Горе преко
овог листа примати миле нам вијести о њеном јунаштву, правичности,
слободи и уређењу, друго што имамо сад ђе да се обратимо ако нас туђе,
а више пута и наше перо нападне“2
. Подсјећамо да је на прве новине Бока
Которска чекала до 1908. године, када је покренут седмични лист Бока :
гласник за опће интересе Бокеља.
Ријечи Стева В. Врчевића недвосмислено сугеришу на незавидан
положај Бокеља и политичке, социјалне и културне прилике у Боки
Которској у другој половини 19. и почетком 20. вијека. Док је аустроугарска
власт учвршћивала позиције у Далмацији и Боки Которској, бокељски
прваци предано су радили на организацији Покрета за привредни препород
Боке Которске, а представници на Царевинском вијећу на најбољи начин
заступали привредна, политичка и национална стремљења народа.
Детаљним увидом у садржај закључујемо да је Глас Црногорца
био отворен за сараднике из Боке Которске, који су ту могућност
свесрдно прихватили, упркост чињеници да аустроугарске власти нијесу
благонаклоно гледале на црногорску штампу, као ни на њене сараднике
из Боке Которске. Бокељи су објавили више стотина текстова: критичких
приказа, књижевних остварења и превода, сакупљених народних пјесама,
дописа различите тематике, огласа и јавних захвалница, ауторизованих,
или потписаних иницијалима или псеудонимом. По квалитету и обиму
објављених прилога издвајају се: Стефан Митров Љубиша, Вук Врчевић
… Da ti namirim interesovanje : Sve do jednog Srbi, pravoslavne vjeroispovjesti!
… Još i po koji katolik, koji je i on bilježen nacionalno kao Srbin!
Već ako popis laže.
Па зар у актуелној власти нема знавених људи или им је врана попила мозак. Бока се 1918. као део Аустро Угарске ујединила са Србијом, а не са Црном Гором! И, је ли се током II СР говорило и писало „Црна Гора, Бока и Санџак“? Баш ме интересују аустроугарски подаци о попису становништва и националној структури у Боки за време трајања те државе.
Dobro je Andrija sto je za STOLOM PRESJEDAVAJUCeG BIO ALBANAC, ince da je ko drugi nebi ti ovo dozvolili,a vjerovatno si i ti to znao iskoristi.
Zar ovo nije tuzno da se jedino ovako moze nesto reci da nebude cenzurisano,a nazalost jeste!