Запад у паници: Путинов човјек од повјерења на челу Интерпола

Постоје велики изгледи да на сједници Извршног одбора Интерпола, за новог предсједника те организације, буде изабран Рус – Александар Прокопчук.

Сједница се одржава у Дубаију, а делегати Интерпола у сриједу ће изабрати насљедника бившег предсједника. По свему судећи, Прокопчук има добре изгледе да дође на чело ове организације. Његов противкандидат је Ким Јонг Јанг из Јужне Кореје, актуелни привремени предсједник.

Досадашњи предсједник, Кинез Менг Хонгвеи, недавно је ухапшен у својој земљи због корупције, а истовремено је у сједиште Интерпола стигло и његово писмо, у којем је затражио моментално разријешење са те функције.

Александар Прокопчук је 2016. године изабран за потпредсједника Интерпола. Први је Рус који је ушао у Извршни одбор ове организације. Ријеч је о искусном, прекаљеном професионалцу, који се од 2003. године афирмисао као неко ко је у стању да се избори и са најкомплекснијим проблемима – углавном је био задужен за обрачун са привредним криминалом.

Рођен је у Украјини, 1961. Студије је завршио у Кијеву. Дипломирао је романистику и германистику, да би 2000. године стекао и неопходно образовање из области економије, што му је додатно помогло да изгради завидну каријеру. Радио је у низу безбједносних агенција које су се бавиле борбом против корупције. Руски предсједник Владимир Путин додијелио му је 2003. године чин генерал-мајора. Прокопчук је истински полиглота – осим руског, енглеског, француског и њемачког, потпредсједник Интерпола говори и италијански и пољски.

Могући избор Прокопчука изазвао је бројне негативне реакције „партнера“ из Америке и ЕУ. Запад је захватила паника – Американци и Британци, у првом реду, ужаснути су могућношћу да се један Рус нађе на челу важног међународног тијела.

Једноставно, англо-саксонски страх и аверзија према свему руском још једном су избили на видјело. И опет, као и много пута до сада, Западњаци се и не труде да докажу утемељеност својих оцјена и негативних коментара везано за кандидатуру Прокопчука. Они једноставно износе низ дисквалификација, и траже од остатка свијета да им вјерује, и повинује се њиховим жељама.

Западни медији и званичници истичу да би његовим избором Кремљ имао директан увид у низ информација, та да би са лакоћом долазио до података о дисидентима којих се, наводно, жели дочепати. 

Управо је он, тврде британски званичници, био задужен за подизање оптужница против руских дисидената, које су затим слате у Интерпол.

Гласно су негодовали и поједини амерички сенатори. У отвореном писму објављеном у понедјељак, четири сенатора позвала су делегате Интерпола да одбаце кандидатуру Прокопчука.

С друге стране, Кремљ са индигнацијом одбија све оптужбе и оцјене Западне јавности, и најоштрије осуђује било какво мијешање у процес избора новог предсједника Интерпола. 

„Сматрамо да је недопустиво било какво мијешање у изборе ове међународне организације“, апострофирао је Дмитриј Песков, портпарол руског предсједника, Владимира Путина. „А, како бисмо другачије могли оквалификовати иступе наших западних партнера?“, упитао је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: