Антић: Подгориче дахије прво казне, па онда суде

Пише: Чедомир Антић

Ово постоји само у лошијим каубојским филмовима. Човјека прво објесе, а онда му за сјутрадан закажу суђење.

Тако су ми подгоричке дахије прво забраниле улазак у Црну Гору, а тек су ме потом тужиле због наводног угрожавања независности њихове државе и тобожњег ширења расне и вјерске мржње.

Зашто кажем да су ме тужили Мило Ђукановић и Душко Марковић? Зашто тврдим да је тзв. Црногорски покрет њихова креатура и корисно-идиотски пројекат? Ствари су, вјерујем, бјелодане: од када највећи медији једне независне државе, чланице НАТО-а и кандидаткиње за мјесто у Европској унији, на тако важном мјесту преносе одлуку једног мало познатог удружења грађана да тужи суду приватна лица из друге државе? Ево, ја сам јавности познатији од свих чланова ЦП узетих заједно, а сигуран сам да би можда тек један или два безначајна медија пренијела информацију да сам због нечега тужио Трампа, а камоли неког хуманоидног блавора.

Дакле, све ово је дио државног прогона. Режимлије су се обрукале када су донијеле ону забрану за Бећковића, Мировића, Раковића и моју маленкост. Нису, крупне кукавице, смјели ни да издају неко рјешење у вези с тим. Таман је о тој срамоти престало да се прича, услиједила је ова тужба. То је суд који је дозволио да шеснаестогодишњи син Андрије Мандића буде мјесец дана у притвору за одрасле (!!!), а да двадесетогодишња Сара робија у Спужу зато што је наводно напала ДПС-судију због саобраћајне казне (!!!). Назовисуд који не зна за Шарића, а у вези са Котором познаје само ситуацију у средњем вијеку. Када исти буде досудио да смо (ми који смо ипак говорили на прославама уједињења и то зато што дон Мило још не зна кога да подмити или притегне како би зауздао зли и покварени инернет) криви за расну и вјерску мржњу и да треба да се стидимо као да смо вође неонациста и секте Аун Шинрикјо, комична и оперетска забрана ће добити оправдање. Можда ће услиједити и Интерполова потјерница.

Какав мокри сан дјетета Мила. Човјека који, умјесто зрелости и искуства, са сваком деценијом власти губи на интелигенцији и полако се спрема да се упише у дјечји вртић, а требало би да се пензионише. Проблем је само мали број другара. Гдје су генерације Норијеге, оба Дебаијеа, Чаушеску, а да не спомињем (како не би испало да пријетим), његове претходнице у америчком харему Садама Хусеина и Гадафија? Нема их нигдје. Зато Ђукановићеве дјетињарије морамо да трпимо током цијелог дана, нико да одмиЈени црногорску и српску јавност, па да мало уложи времена и стрпљења у ту хиперактивну и недозрелу персону. Трамп и Клинтон су нешто као радили, али су узели улогу оних досадних доконих тетака које се појаве, лупе нешто или некога ако је среће па дају неки еуро и онда оду. Клинтон је приликом посјете Црној Гори мислио и изјавио да је у Македонији, а Трамп је добро испрашио премијера Марковића.

Мислим да је ту проблем у приступу. Чак и нередовно васпитање, лоше и немодерно уз физичко кажњавање, захтијева конзистентност и доследност. Код вашингтонских тетака тога нема. Када га је уважени Доналд Џ. Трамп физички узнемиравао, Душко Марковић се по првом импулсу окренуо да се бије, али кад је видио ко се на њега намјерио, сервилно се осмјехнуо и неко се вриЈеме мислио да ли да понуди и друго раме. То се јасно видјело. И умјесто да из милоидног Црногорског покрета туже Трампа, јер је насрнуо на премијера онако као што не би нико из Србије, они туже мене. И још ме туже у одсуству. Какав недостатак доброг укуса.

Питам се: да ли Мило Ђукановић, његов режим и оно пар присталица који нису на његовој мјесечној плати заиста мисле да су ме уплашили? Да ли стварно вјерују да је мени непријатно, да сам у страху од међународног скандала, некакве листе која ће ми забранити да негдје путујем или од затвора у Спужу? Мени би било непријатно да сам на мјесту Мила Ђукановића. У јавности нисам био познат као његов велики критичар, али ево од како се уплашио мог доласка у Црну Гору нема дана да ме неко у Србији не пита да ли се плашим за живот. Каква репутација „шампиона европских интеграција! Увијек одговорим да је смрт дио живота и да вјерујем да се она тиче одлукег Свевишњег, а не хира неког диктатора. Што се страха тиче, чим Ђукановићев суд позове, одмах ћу купити авионску карту.

Ако ме не пусте да уђем у Црну Гору, сједјећу на аеродрому док режим не отпутује у пакао. Једва чекам да се појавим пред судом. Бар би црногорски режим, једино преживјело, наказно али витално праунуче европског комунизма, требало да зна шта за одлучне и храбре значи судска позорница. Ја сам слуга свог народа и замислите шта ћу тамо да урадим када су стокуће, скитнице и себични типови какви су били Броз или Димитров успјели да направе каријеру у сукобу са много озбиљнијих режима од Ђукановићевог, спреман сам и расположен да на суду разнесем оптужницу. Разобличићу и нагрдити већ ионако накарадни режим. У прашину ћу бацити Ђукановића, Марковића и њихове креатуре из тзв. Црногорског покрета.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: