Лико

Пише: Здравко Јокић

Земљо земље у камену
Земље отимане од камена
Крчећи камен правећи земљу
За нахранити гладног
Таман толико да не буде сит
Како сит да се бори са каменом
Земљо земље међ каменом
У којој се не рађа човек
Већ камена стена
Делија јачи од камена
Тело му чврсто и витко
Стамено
Срце му нашло земљу међ каменом
Па меко, милостиво
Као срнино
А храбро
Победило и камен
И вука и медведа
И живот у камену
Очи му нашле језеро међ каменом
Па бистре, оштровиде
Поглед му упрт у висине даљина
У потрагу за јавом сна
Живота неког другачијег
Него је овај у камену
Ум му бистрији од извора планинског
Уклесаног у камену
Извора из којег вода не тече доле
Низ брдо
Већ уз планине
У жељене висине новога
Жудећи ка остварењу сна
Човека изниклог у камену
Какав би то био човек из камена
А да не сања
И не само да сања
Снове он остварује
Живот га научио
Само крчећи камен
Стиже се до земље
До плодности

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: