Антисрпска Хрватска: Миланковић познат на Мјесецу, али не и у родном Осијеку

Велики научник Милутин Миланковић, према којем су названи неки од кратера на Месецу и Марсу, неће добити бисту испред Треће гимназије у Осијеку зато што је Србин, преносе „Вести“. Осијечка Гимназија има праксу да поставља бисте славних ученика. Али, та част не може бити указана и Миланковићу.

Двојици познатих ученика осијечке Треће гимназије Мији Кишпатићу, који се бавио природним наукама, и Милутину Миланковићу, геофизичару и астроному, дате су различите почасти. Кишпатићу ће бити постављена биста испред ове славне осијечке средње школе, у Парку хрватских великана.

Миланковићу у част уприличен је научни скуп поводом 60 година од његове смрти у његову родном Даљу, надомак Осијека. И то је све.

Антун Туцак, председник Организационог одбора Дружине „Браћа хрватског змаја“, чијом су заслугом бисте испред Треће гимназије и постављене, наводи да, према статуту Дружине, ову почаст могу добити само Хрвати.

Он је поручио да у статуту пише да се бисте добијају за „проучавање историје хрватског народа, те за његовање и оживљавање успомене на славне и важне догађаје из хрватске прошлости“.

Ту част, наведено је, „добијају познати и заслужни Хрвати, а даје се и за указивање на хрватски допринос европској умјетности, науци и култури, те за историјске заслуге хрватског народа у одбрани хришћанства“.

С обзиром на то да Милутин Миланковић није Хрват, већ Србин, без обзира што се родио у Даљу и што је у данашњој Хрватској његов гроб, за њега неће бити места у перивоју славних ученика познате осијечке гимназије. Неким другима се ипак не броје крвна зрнца. 

Тако је бискуп Штросмајер, који има бисту испред Треће гимназије, пореклом из немачке војничке породице, а био је и промотер југословенства. Отац рођеног Вуковарца, познатог научника Лавослава Ружичке имао је и чешке и хрватске крви, а његова мајка и хрватске и немачке.

Милутин Миланковић родио се у Даљу 1879. године, а гимназију је завршио у Осијеку. Његов допринос науци познат је и по Миланковићевим циклусима, открићу да су периодичне промене ексцентрицитета Земљине путање и нагиба Земљине осе узрок дугорочних климатских промена, то јест настанка и нестанка ледених доба. У Миланковићеву част, светска научна заједница је један кратер на Месецу и један на Марсу назвала његовим именом.

Велики научник умро је 12. децембра 1958. године у 80. години у Београду, где је и сахрањен. Оставио је тестамент да његови посмртни остаци буду пребачени у Даљ, што је учињено 1966. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: