Раковић: Ђукановић је само двојкаш

пише: др Александар Раковић

Нисам синоћ био у прилици да одгледам телевизијски интервју извесног Мила Ђукановића јер је у исто време Институт за новију историју Србије обележавао шездесет година постојања. Било ми је много важније да вече проведем са својим колегама из института и нашим колегама са факултета.

Из средстава јавног информисања сам сазнао да је тај Ђукановић поводом забране уласка српским интелектуалцима казао: „Ја не мислим да се на тај начин брани интегритет, државни, национални, културни, било које државе, укључујући и Црну Гору. На тај начин можете само дати већи значај неким маргиналцима него што би га икада добили. Шта би у политичком, јавном, животу Србије и Црне Горе значио извесни Раковић, или Мировић да се није догодило да процури информација да им је забрањен улазак у Црну Гору. Подсетићу вас и да је Влада саопштила да таква одлука никада није донесена“.

С тим у вези код Ђукановића примећујем лоше особине какве је већ описивао Никола Ђоновић у књизи Рад и карактер Црногораца (Београд: Геца Кон, 1935): „Често се та претерана сујета и осетљивост толико искриви, да никога не признаје и не трпи“, „тада се не штеде речи да се смањи и побије вредност другоме“.

Ђукановић притом ништа није разумео јер је био само двојкаш. Није навикао да се удубљује у било какву тему. Не чита књиге и није радио на себи. Стога је конвертовао у „црногорски домовински идентитет“.

Наиме, не учествујем нити у политичком нити у јавном животу Србије и Црне Горе. Учествујем само у научном животу. Њему не бих могао да будем ни ментор ни члан комисије за израду чак ни мастер рада јер нема просек да би наставио школовање. Морао би да полаже тридесет-четрдесет диференцијалних испита. То је, нажалост, његова реална позиција. Таквим га види пристојан и образован свет.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: