Скретање са тема и не мисле они озбиљно
Душан Слијепчевић
Пише: Душан Слијепчевић
„Уставом се гарантује право сваког појединца“, а измјенама Устава додати „ако није Србин“.
Све је почело лагано. Прво се одомаћило то да се каже „православна“ паралелно са „српска“ , јер смо хтјели да и ови „што се крију“ изађу и славе Нову годину са нама. Након тога се „српска“ избацило из употребе. Онда је квалитет дочека невјероватно пао. Са Мирослава Илића смо прешли на Безименог Тренутњаковића.
Сразмјерно свему су нас и медији пратили. Више није било наслова „40 хиљада на дочеку Српске Нове године у Подгорици“. Сад је то „Дочекана православна у Подгорици“.
Пошто нам је хирушки прецизно одстрањен осјећај за стари и нови календар, кренуло се у нове походе.
Мислим да нисам једини који примјећује да се Божић православним вјерницима честита са „срећни празници“, а да се за Васкрс „намјерно“ гријеши са честитком, обавезно праћено неком пошалицом и одмахивањем руке.
Језик. Ух, језик. Правили смо компромисе да би задржали право својој дјеци да упишу Српски језик као предмет. Назвасмо га „матерњи“. Кад нас добро измалтретираше са матерњизацијом, наравно, матерњи у школама постаде само „црногорски“, а ми Срби ћемо накнадно својој дјеци да објашњавамо шта и како. И да молимо да нам испишу дипломе ћирилицом. Да, нема више ћирилице.
Данас је „одлучено“ да ћемо ипак славити ове године код Храма. Изненађење! Јер нико није могао да претпостави да ће ови што Тита угураше поред моста, што поништавају Подгоричку скупштину, што дједовима бришу „српски“ са надгробних споменика… Нико није могао да претпостави да ћемо још једном да добијемо шамар од тиранина.
Проблем је што своје можемо само у црквама да славимо. Проблем је што су то увијек исти људи на догађајима. Проблем је што се комунизам у свом најгорем облику рађа и код оних рођених после комунизма. Проблем је.
А тек кад крену да нам и цркве узимају. Да ли ћемо и онда да ћутимо? И онда ћемо да се чувамо скретања тема са животних ствари?
На крају ће да нас затворе у дворишта, да дигну зидове и ставе бодљикаву жицу. Или можда „не мисле они озбиљно“?
Страх ме.
Аутор је шеф Медијског центра Уједињене Црне Горе
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Браво!
Prilikom premetacine, tamoneke konjusnice, saznalo se da on, nije sin svoje majke.
I zaista dok stvarni sin majcin pociva tamonegde ispod, bez natpisa, ovaj se pope’ na presto…
Ali u vecnoj, nista nije blize vlasti od zivota pored plamena.
Uzalud u svojoj palati okuplja „intelektualce“ koji pisu i sastavljaju umesto njega.
Dojavise cinovnici o potajnom okupljanju.
Uzalud ocevini potura pod nos istoriju – novu verziju.
„Antologija sinova cuvenih po svojoj sinovljevskoj poboznosti“ .
Све си ти то лијепо посложио, а сад са тим питањима право пред свог страначког шефа. Он ти најбоље зна објаснити и хронологију и методологију анестезирања Срба у ЦГ. Био је више него активни судионик. Наравно, није био сам, па нека зовне и колегуМандића, Булатовића, Лекића и ине…