Зета филм

Пише: Бећир Вуковић

Поднебље Зета. Позорница: предсобље тајкуна. Сцена прва. Кадар први.

Сједи ту, ту сједи, и домаћин упире прстом у љубичасту фотељу са јастучићем, Сједи, на трен. Градоначелник „звани Миго“ у великој је журби: Газда га послао за паре, па трчи. Још је и партијски састанак у његовој ћелији. Дај, дај паре, поитај, закаснићу, још и Газда говори.

А, кад он говори, имам трему – замумумуцкујем. Градоначелник „звани Миго“ пролази кроз предсобње (кадар га сијече низ слабину), узима поголеми коверат са ловом, и, од прве, једним потезом – тутну у унутрашњи џеп капута. Мора да је вичан том послу – убацивању у џеп – или му је џеп баш обилат.

Или је, у Мојановићима, у шнајдерају, успут пришио, џеп. Опет га Кнез од Атласа намјешта у кадар. Скривена камера је на тераси, у вази са пластичним цвијећем. Филм не би био то што јесте да нема пољупца: градоначелник „звани Миго“ љуби Атласа, а овај се не опире, нити отире.

Све у свему, идеално је испало што је Газда главну улогу повјерио „званом Мигу“ , јербо, неко други из партије, одлепршао би са парама са Голубоваца, одлетео можда за Катар, на Кипар, можда на Филипине…

Све у свему, сада сви знају, колико је опасно проћи кроз тајкунско предсобље. Је ли још неко, некада, пролазио тим страшним предсобљем – чистилиштем. Једно је сигурно: ко је год био код НАТО тајкуна у Зети, снимљен је. Такви су данашњи документарни филмови.

Поред онога што се може видјети, из сваког филма може се штошта и научити. Поштовани публикуме, колико сте пута видјели приликом интонирања химни, откривања споменика Брозу, Комитама, обелиска на Туђемилу, пресијецању врпци, групном фотографисању на степеништу Скупштине, како мнозина из владајуће клике, држе руку на срце.

Сада је документарац из Зете, привео великом знаку питања баш ту љубав: наиме, држи ли тај и тај такозвани „политичар“ руку на срце, или руком придржава џеп са ловом. Срце(џеп). Има ли ико да није гледао документарац из Зете.

Нема. Па, кад смо гледали, можемо ли рећи о каквом се филму ради. Да ли је то филм криминалистичког жанра, филм о шпијунажи, или каква комедија, трагикомедија можда, сапуница црногорска, оперета, фантастика.

Овдје су сви преозбиљни, зато и нема сатире – једе од заклетве.
Бивши градоначелник Подгорице, колико се разумијем у криминал (неко ће рећи колико се разумијем у право), признао је да је узео лову.

Али је изненађен (примјећујете плагијат из серије „Бела лађа“ са Шојићем у гл. улози), дакле, изненађен је, што је – тајно сниман. Каква морална црта. Како је градоначелник „звани Миго“ моралан, а НАТО тајкун – неморалан – зато што га је снимао. Нијесу више школски другови што су некоћ били. Лова, бато…!

Има и она друга, народна: ко је сачувао душу, остао је без пара.
Елем, Специјални државни тужилац, двије године не може ама баш ништа да измонтира у вези тзв. државног удара. Али, сада, ево му измонтирани филм, ево му на тацни доказ о парама, за које је оптуживао Демократски фронт.

Али, шта ће Специјални тужилац да ради са својом оптужницом на раучн Фронта. Ништа, сем да сам против себе подигне оптужницу.
***
Одрасли смо уз Зета – филм Будва. Прво је ишао Журнал са Брозом на Галебу, или, лешевима дивљих крмака у Карађорђеву, или неки снимак са радних акција.

Онда, кажњавани смо партизанским стрип – филмовима, у којима некакав шумски пролетер са Грмеча, једним рафалом покоси 40 Њемаца.

Одрасли смо на таквим лажима. И, шта смо дочекали, и докле смо стигли. Какав пут од Зета филм Будва, до нове кинематографије Зета филм Миго.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: