Први дигитални дијалог Србије и Русије

За вријеме Путинове посјете одржан је „Први дигитални дијалог Србије и Русије“, са више од 60 учесника. Привредницима из највеће земље на свету упућен позив да њихове најбоље високотехнолошке компаније дођу у нашу земљу.

Привредници не говоре језиком трговинских баријера и санкција, већ језиком нове економије – дигиталним дијалогом. Ова реченица, коју је изрекао предсједник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, на првом одржаном самиту „Дигитални дијалог Србије и Русије“, уприличеном у јануару приликом посјете предсједника Русије Владимира Путина, приказује суштину атмосфере у којој је одржан овај привредни скуп.

Иновативне компаније су дио свјетске глобалне економије, а она не познаје границе. Велико руско тржиште поједине овдашње компаније већ су успјешно освојиле. Неки привредници на овом скупу тражили су фирме-партнере које би им помогле да лакше кроче на ово огромно тржиште са којим Србија, између осталог, има и споразум о слободној трговини. Поједини су пак дошли да виде и чују новости о новим трендовима у ИТ области, роботици, аутоматизацији…

И премијерка Ана Брнабић присуствовала је овом специфичном привредном скупу напомињући да Србија има јединствен потенцијал да постане одличан хаб за руске високотехнолошке компаније, управо захваљујући „изванредним кадровским потенцијалима и бесцаринском извозу, како у Руску Федерацију, тако и у земље Европске уније“, сазнају новости.

Брнабићева је, најављујући потписивање бројних споразума у области иновација и дигиталне економије, позвала представнике најбољих високотехнолошких компанија Русије да размисле о томе да своје канцеларије и прије свега развојне центре отворе управо у Србији, дајући гаранцију да ће им Влада Србије увијек бити поуздан и искрен партнер и увијек ту да их подржи у свим њиховим иницијативама.

Међу привредницима који су учествовали на „Првом дигиталном дијалогу Србије и Русије“, било је и оних који увелико сарађују са руским компанијама. Једна од њих је ХАРДЕР дигитал СОВА из Ниша.

Према подацима Агенције за привредне регистре на територији Републике Србије регистрован је 851 активни привредни субјекат чији су већински власници држављани Руске Федерације, односно правна лица регистрована у Руској Федерацији. Највећи број привредних субјеката регистрован је у следећим дјелатностима: стручне, научне, иновационе и техничке дјелатности; прерађивачка индустрија; грађевинарство; административне и помоћне услужне дјелатности; информисање и комуникације.

Наша компанија је хи-тецх фирма у области оптоелектронских технологија. У нашу оптоелектронску групацију, која на свјетском тржишту спада међу топ 10 у својој области, укључене су још четири фирме – истиче Бранислав Бриндић, генерални директор компаније ХАРДЕР дигитал СОВА. – Ми већ сарађујемо са руским фирмама. Комплетна оптоелектронска технологија коју наша групација развија је у домену намјенских и цивилних апликација. У последњем периоду доминирају цивилне апликације, где се практично у условима слабе видљивости пројектују оптоелектронски системи који могу да виде кроз ноћ, кроз маглу и отежане услове видљивости.

Бриндић истиче да је ова област изузетно атрактивна, јер услови гледања ноћу у било којим временским условима представљају ствар од стратешког значаја.

Тренутно, наша групација развија комплетно ове системе, од нивоа елемената, компонената, па све до интегрисаних оптоелектронских система – наглашава Бриндић.

Бриндић сматра да је простор за сарадњу са фирмама из Русије прилично велики.

– Уз фирме са којима већ сарађујемо, очекујемо у наредном периоду знатно већу сарадњу. Већ сада смо са руским фирмама у добрим пројектима када је реч о изради вакуумске опреме, која се производи у нашој компанији.

Оптоелектронске технологије за гледање у условима слабе видљивости су врло специфичне и врло их мали број фирми у свету развија. Зато је позиција наше групације, која развија ове технологије, није лимитирана, у смислу да ли је руско тржиште сувише велико или није. Ми радимо врхунске технологије и сигурни смо да имамо мјеста и на руском тржишту – закључује Бранислав Бриндић.

Директор компаније „Сага“ Небојша Бјелотомић истиче значај двосмјерне сарадње српских и руских компанија.

– Овдје није ријеч само о интересу овдашњих компанија на руском тржишту. То је двосмјерно. Наше тржиште је у развоју и препознаје потребе за новим технологијама. Руско тржиште, као велико је у неким сегментима испред нашег и то су управо те технологије које могу да буду интересантне за наше тржиште – објашњава Бјелотомић. – Није то само наступ на страном тржишту величине руског, већ и неко партнерство са руским фирмама због технологије коју можемо овдје да примјенимо. Ми смо у суштини систем интегратор који ради и свој развој али ради и интеграцију других технологија које нису из домена наше експертизе.

– Конкретно, руско тржиште је веома напредно по питању секјуритија и ту смо нашли неки интерес међу компанијама које су у овој делегацији – наводи Небојша Бјелотомић. – Исто тако, руска академска средина је јако напредна по питању вјештачке интелигенције и аутоматизације, што је опет наша експертиза, али увијек је занимљиво измјерити гдје смо, шта радимо и како радимо. Тако да су те двије области – секјурити и вјештачка интелигенција, оне у којима бисмо хтјели да остваримо сарадњу са руским фирмама. Добру технологију можемо да имплементирамо у рјешења код корисника код којих смо присутни на руском тржишту.

Директор „Саге“ истиче да руско тржиште јесте велико за српске фирме.

– И Москва је за нас велико тржиште, а за присуство на руском тржишту неопходна је захтјевна логистика. Ја сарадњу видим као неко партнерство с руском компанијом која већ има свој логистички систем и присуство, а да ми будемо технолошки партнер који ће пласирати одређену платформу кроз њихове постојеће канале.

На „Првом дигиталном дијалогу Србије и Русије“ учествовао је и Душан Милићевић, генерални менаџер Цомтраде Сyстем Интегратион.

– „Комтрејд“ је глобална компанија, једна од највећих из региона, која је већ присутна широм света, на три континента – наводи Милићевић. – На оваквим скуповима, попут „Првог дигиталног дијалога Србије и Русије“, представљамо наша знања и вјештине на глобалном нивоу. Такође, веома нас занима да видимо шта нуде наше колеге из конкурентских области. Не треба заборавити да су ИТ компаније у Русији веома актуелне и да су у неким областима постале глобални лидери. Важна нам је размјена знања. На питање да ли компанија на чијем је челу може да се мјери са руским компанијама на глобалном нивоу, Милићевић каже:

– У појединим сегментима – апсолутно може, и ту смо конкурентни са великим руским компанијама.

Оснивач првог српског акцелератора у САД Вук Живковић каже да је за домаћу индустрију битно да се умрежава са свима.

– Интелект се мора ширити, јер се на тај начин „купе“ искуства са других тржишта која ће послужити да се компаније појаве и на неким трећим тржиштима – истакао је Живковић. – Нама ће сарадња с Русијом донијети само позитивне ствари, уз њих ћемо постати искуснији, јер они имају компаније вриједне неколико милијарди долара. Међутим, и у Србији је у повоју доста стартап компанија, које ће наредних година изаћи из Србије и извести своје софтвере на већа тржишта, као што је америчко.

Представници руских дигиталних компанија који су у оквиру посјете председника Русије Владимира Путина учествовали на „Првом дигиталном дијалогу Србије и Русије“, уприличеном у Београду, кажу да су српске дигиталне компаније на високом нивоу и да Србија с таквим компанијама има сигурну будућност.

Оснивач руске компаније „Робо“ Павел Фролов примјетио је да су српске ИТ компаније добро развијене, те да од овог сусрета очекује да пронађе компанију из Србије с којом ће сарађивати.

Он је појаснио да компанија „Робо“ обучава дјецу од пет до 15 година креативном програмирању, микроелектроници и шемотехници, као и роботехници, интернету, паметним кућама, 3Д штампању…

Савјетник директора „Мосттранс пројекта“ Акопов Хинтарјан изјавио је да њихов институт прави „паметне“ градове, а да ће у Београду представити пројекте које већ годинама развијају у Москви.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: