Економски удар Америке на Мадура какав још није виђен

Када је тако крупан разлог у питању, зар треба ситничарити око тога где коме лежи закон. Државни секретар САД Мајк Помпео каже да је то Члан 24В закона о федералном резервном систему. Позвавши се на њега, он је администрацији на изборима изабраног председника Венецуеле Николаса Мадура одрекао право контроле рачуна које влада Венецуеле има у америчким банкама и то право дао самозваном привременом председнику, лидеру опозиције Хуану Гваиду.

„То ће помоћи легитимној влади Венецуеле да та средства чува за добробит свог народа“, рекао је Помпео и обавестио свеколику јавност да је још 25. јануара и званично Гваида учинио чуваром народних пара. Дакле, само два дана пошто се лидер опозиције у Венецуели самопрогласио за председника.

Коментаришући нову у низу вести из Вашингтона — који је само десетак дана пошто је Мадуро преузео нови шестогодишњи председнички мандат чврсто решио да га сруши, Боровић каже да не зна на шта се конкретно односи члан на који се Помпео позвао. Међутим, он каже да то, свакако, не може бити у складу са било каквим правним или економским принципима који владају у свету.

„Блокирање рачуна држава или компанија од стране САД је стара пракса, да не кажем рутина последњих деценија, али је иновација да се располагање тим рачунима даје лицу које није овлашћено од власника средстава да њима располаже, а то је држава Венецуела“, каже економски аналитичар Форума независних економиста.

Он каже да је објашњење тог чина бесмислено, јер је портпарол Беле куће Роберт Паладино објаснио да ће „сертификат дат Гваиду бити од помоћи легитимној влади Венецуеле да очува ту имовину у корист венецуеланског народа и позвао друге владе да признају Хуана Гваида и предузму сличне мере, како би се заштитило наслеђе Венецуеле и спречила даља крађа од стране корумпираног Мадуровог режима“.

„Нити Гваидо предводи владу, нити се блокирана средства могу користити, па ни опљачкати, нити од стране Мадура, нити било кога. Биће да је реч о финансирању формирања паралелног економског система, који би успоставила опозиција око Гваида, који би ’отворио привредни простор‘ економски херметички затвореној земљи. Санкције САД од 2015, па 2017. и посебно најновије озбиљно су урушиле привредни систем Венецуеле, а посебно основни животни стандард грађана. Инфлација се попела на готово милион одсто, влада несташица основних намирница и лекова, па се, претпостављам, овим паралелним финансијским каналом жели показати да опозиција уме, а Мадуро не зна да води државу и осигура основни стандард грађана“, каже Боровић.

Модел је уходан и прилично препознатљив када су САД у питању, додаје он, оценивши да је после оштрих санкција и економског рата, који се неколико година води против режима у Каракасу, тешко и било очекивати другачији развој економских прилика у земљи.

Боровић напомиње да нису блокирана само средства Централне банке и рачуни владе Венецуеле, већ и седам милијарди долара на америчком рачуну државне нафтне компаније ПДВСА, односно Цитго. Он подсећа да је амерички министар финансија Стивен Мнучин „објаснио“ да ће компанија наставити са радом у САД, али ће њен профит улазити у блокирани рачун, доступан само „влади“ Гваида. И то није све — Енглеска банка је прошле недеље блокирала имовину Венецуеле у вредности од 1,2 милијарде долара.

„Санкције САД су ефективно забраниле Мадуровој влади да се задужује на међународним тржиштима, чак је запрећено свакоме ко буде укључен у продају злата из Венецуеле. Резерве злата Венецуеле процењују се на више од осам милијарди долара. Поред очигледног несналажења после одласка Уга Чавеза, Мадурова невоља је управо наслеђе харизматичног претходника. Чавез се опасно замерио национализацијом рудника злата, које су претходно експлоатисале углавном фирме из САД и Канаде, враћањем златних резерви 2011. године из америчких и европских банака и нарочито национализацијом нафтног сектора 2007. У овим формулама треба посматрати најновија дешавања у Венецуели“, објашњава саговорник Спутњика.

Иако је било кршења демократских принципа приликом председничких избора прошле године, то сигурно није био разлог за овакву опсежну акцију против једне чланице УН и председавајућег Покрета несврстаности, закључује Боровић.