Потврђено: Крмчија Светог Саве налази се у Загребу
1 min read
Свети Сава
Крмчија иловичка, најстарији препис Номоканона Светог Саве из 1262. године, први српски правни акт, налази се у Архиву Хрватске академије знаности и умјетности (ХАЗУ), потврдила је Ивана Бурнаћ из Архива ХАЗУ.
У одговору Танјугу да ли је најстарији препис и даље у њиховом архиву, Бурнаћeва је навела да је важан средњовјековни документ заведен у инвентару кодекса Архива ХАЗУ под ознаком „III ц 9 Крмчија иловичка из год. 1262, срп.редакција, лист.399 у 4. Запис из 1262“.
Покрет обнове Краљевине Србије недавно је изнио тврдње да се Иловичка крмчија, зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава почетком 13. вијека од 1995. налази у Ватикану.

Тада је, како тврди предсједник ПОКС-а Жика Гојковић, однијета као поклон тадашње Хрватске власти папи Јовану Павлу Другом.
Бурнаћева у допису наводи да у Архиву ХАЗУ нема података о преносу вриједног артефакта у Ватикан, а и Министарство културе потврдило је да је овај вриједан артефакт у Загребу, преноси Танјуг.
Историчар Дејана Ристић такође каже да се никада није сумњало где се налази Крмчија, наводи Спутњик.
„Познато је да се тај вриједни правни споменик прије само двије године и даље налазио у Архиву ХАЗУ будући да је ученицима Српске православне гимназије, ’Кантакузина Катарина Бранковић‘ у Загребу, било омогућено да виде и да прелистају тај спис. Замислите какав би скандал избио када би наша земља од Ватикана званично тражила да нам врати спис који Света столица и не посједује и који се налази у сасвим другој држави“, каже Ристићева.
Она подсјећа да је драгоцјени препис настао је 1262. године у манастиру Светих Архангела у Иловици на Превлаци код данашњег Тивта и ту је био чуван вјековима све док, током Другог свјетског рата, није украден и однијет у Архив Хрватске академије знаности и умјетности.
Матија Ненадовић је, у моменту обнављања модерне српске државе, Кнежевине, касније Краљевине Србије, као правни основ за први писани закон устаничке Србије у мају 1804. имао између осталог и Крмчију.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

