Хашка „правда“: Уништавали слике да би окривили Србе

У Хашком трибуналу систематски су прављене лоше копије фотографија са места злочина и то у црно-белој техници, са циљем да се на њима ништа не види. Такве су као доказни материјал достављане одбранама српских оптуженика и биле бескорисне за анализирање и коришћење у поступцима. Већина је била замрљана, потпуно црна и неупотребљива за обарање тврдњи тужилаштва, казао је за „Новости“ вјештак за балистику Миле Попарић, који је свједочио у неколико процеса у Хагу.

„То је било смишљено деградирање доказа, како би браниоцима отежали и онемогућили одбрану, јер је на таквим фотографијама било немогуће уочити битне чињенице“, казао је Попарић.

Сво вријеме, истиче, у Трибуналу су циркулисали доказни материјали у црно-белој техници, што је невјероватно за данашње вријеме, иако је тужилаштво имало оригинале у колору на којима се све јасно види. Међутим, такве нису достављали одбрани, јер би постали докази који би ишли у корист оптуженим Србима.

„Генерал Драгомир Милошевић је осуђен, јер је 14. маја 1995. године у свом стану на Добрињи у Сарајеву погођена девојка. Одбрана ту тврдњу није могла да оспори, јер јој је тужилаштво дало ископирану фотографију прозора кроз који је прошао метак, а која је била потпуно црна“, наводи Попарић један од примјера и наглашава:

„На њој је требало да се види најлон уместо стакла на прозору и рупа од метка. Полиција је на увиђају све измерила осим координата рупе. А да су то урадили, видело би се да метак није дошао са српске стране. Без оригиналне слике, одбрана то није могла да докаже“.

Један од примјера уништавања фотографија је и случај изрешетаног трамваја у Сарајеву 27. фебруара 1995. године, када је рањено неколико људи, а за тај злочин су осуђени генерал Милошевић, Радован Караџић и Ратко Младић.

„Трамвај је изрешетан рафално. Полиција је на доказној фотографији написала да је излазни отвор трећег метка на истој висини као улазни, што указује да је метак испаљен са положаја ВРС. 

На фотографији коју је добила одбрана за вештачење ништа се није могло видети. Међутим, касније, код другог сведока, тужилаштво је одбрани, очигледно грешком, у фото-документацији доставило и фотографије тог трамваја у боји, које су биле јасне, иако лошијег квалитета. Одмах смо уочили да је тај излазни отвор нацртан фломастером, а стварни је био 25 центиметара ниже. То указује да је метак испањен са мале удаљености, из зграде поред пруге коју је држала Армија БиХ“, каже Попарић.

Додаје да на суђењу нико није поменуо ни постојање другог напада.

Како је Србима суђено у Хагу доказ је и случај дјевојчице од три године за коју никада није утврђено да је рањена децембра 1992. године испред куће у сарајевском насељу Широко.

„Наводи тужилаштва су били да је пуцано са стене Баба на Требевићу са удаљености од 900 метара.

Одбрана је то оспоравала, тврдећи да се са стене уопште не види та кућа. Приликом обиласка стене судско веће и тужилаштво су се сложили да се кућа не види, међутим пошто се њихов обилазак не сматра доказом на суду, пресудили су да се кућа види и да је намерно гађана са положаја ВРС, како је тврдило тужилаштво“, каже српски вјештак.

Сви видео материјали у лошој резолуцији

Напомиње да су сви видео-материјали одбрани су достављани у веома лошој резолуцији, а посебно они у вези са „Маркалама 1 и 2“.

„Онда се на некој телевизији ти исти снимци појаве у перфектној резолуцији, што значи да су је у Хагу намерно смањивали да ти снимци буду нејасни. 

Али кад и на лошој резолуцији видите оно што се не уклапа у њихову тезу, онда вас оптуже да сте пристрасни, јер то само ви уочавате и тако тумачите, и могу да вам због тога оборе цело вештачење“, каже Попарић.

Прочитајте још:

Након уништених доказа о „Жутој кући“: Хаг поломио и кључни доказ за „Маркале“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: