Владика бачки Иринеј: Поједини хрватски бискупи су усташки настројени
Владика Иринеј Буловић
Епископ бачки Иринеј, причао је за „Новости“, о нападима хрватске бискупске конференције на СПЦ. Синод СПЦ спрема одговор на писмо које је објавила Хрватска бискупска конференција.
Свети архијерејски синод Српске православне цркве припрема одговор Хрватској бискупској конференцији (ХБК), која је ових дана, мимо црквене и цивилизацијске праксе, објелоданила своје протестно писмо, упућено новембра прошле године, у којем је СПЦ, патријарха српског и владику бачког оптужила за вређање жртава рата и распиривање мржње у Хрватској – потврђено је у петак, за „Новости“, у Епархији бачкој у Новом Саду.
У међувремену, његово преосвештенство владика бачки Иринеј, казао је за „Новости“ да лично никада није нападао било кога, већ да су његови јавни иступи и изјаве били реакција на претходне нападе на СПЦ и патријарха српског.
Владика Иринеј такође истиче да се никада није бавио хрватским бискупима појединачно, нити Хрватском бискупском конференцијом у цјелини, нити неким другим бискупима у Србији, осим када је био приморан да, у служби портпарола Српске православне цркве, одговара „на нападе немалог броја господе бискупа у Хрватској“.
Уосталом, нека иста господа изволе доказати и показати да нема усташки настројених бискупа у Хрватској бискупској конференцији. Судећи према њиховим изјавама у хрватској јавности, лако се може закључити да они нису мањина у оквиру своје цркве у Хрватској – навео је владика Иринеј за „Новости“.
Његово преосвештенство такође је потврдило да је Свети архијерејски синод писмо ХБК добио у форми службеног акта, који се по правилу не може износити у јавност без сагласности пошиљаоца.
Поред тога, наводи владика, треба имати у виду да се овакви службени дописи припремају мјесецима и да се исто тако одговор на њих мора припремити пажљиво, уз прикупљање неопходног материјала.
Свети синод је ово писмо добио пред почетак великих празника у нашој цркви, и до сада није било ни могуће ни потребно хитно одговорити на њега – нагласио је владика бачки и портпарол СПЦ у изјави датој нашем листу.
Међу онима у Хрватској који осуђују поступак ХБК је и Драго Пилсел, новинар, колумниста и теолог, који је у свом осврту на порталу „Аутограф“ написао и ово:
Након шока који је уследио када је јуче ИКА објавила писмо чланова ХБК патријарху СПЦ Иринеју (сви до једнога су се потписали, дакле и екуменски настројени бискуп Пожеге Антун Шкворчевић), лако се назрела лаж.
Ту је и опака намјера онога који је приватно одлучио учинити јавним, и то након што су представници ХБК у заједништву с владикама са сједиштем у РХ у Пожеги и на позив бискупа Шкворчевића 17. јануара 2019. поручили како ниједна стратегија усмерена против другог човека, народа или цркве не може бити успешна – навео је Пилсел.
У истој колумни он констатује да је објава писма диверзија и атентат на екуменизам, јер је је састанак у Пожеги био организован и да би се пронашло решење након што је писмо послато патријарху и да би се јасном изјавом показао пут којим морају кренути обје хијерархије и цркве, пишу „Новости“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ne vjerujem da nam može služiti na čast kad članovi HBK lažu da nema biskupa koji gaje proustaše sentimente (najotvorenije su to učinili Vlado Košić i Valentin Pozaić).
To je diverzija, to jest, atentat na ekumenizam i dijalog, na nastojanja da se krene iz gliba međusobnih optuživanja, atentat koji vrše jastrebovi u redovima Katoličke crkve u RH
Ne može biti istina da biskupi ne šute, jer šute ako se pod šutnjom podrazumijeva nedostatak adekvatne geste kajanja (na koju je bio pozvan Josip Bozanić 2000. godine u povodu jubileja, bio sam na Ksaveru blizu njega, slušao sam ga i to njegovo trabunjanje je bila sramotna epizoda) jer se, gospodo draga, ne želi priznati da se nad Srbima (ali i Romima i Židovima) u doba NDH provodio genocid u kojem su ustašama pomagali mnogi, ali zaista mnogi katolici, pa i članovi klera.
Nipošto nije pametno da se sabotiraju ekumenska i mirotvorna nastojanja; ja ću samo spomenuti trojicu iz Hrvatske koje dobro poznajem i čiji se rad može javno provjeriti: mitropolita Porfirija Perića, vladiku Jovana Ćulibrka i vladiku Nikodima Kosovića.
Advokat patrijarha Irineja nisam i dobro znam da se neke njegove rečenice mogu smatrati, u najmanju ruku, nekorektnima, ali jesam stručnjak za religijska pitanja i jesam teolog. I kao takav znam da ovo što HBK radi nije dobro. Nije dobro željeti ispasti pravednikom među narodima na kolektivan način.
Jer ako, na primjer, pokojnom zagrebačkom nadbiskupu kardinalu Franji Kuhariću ili pokojnom šibenskom biskupu Srećku Badurini pripadaju stanovite, možda i velike zasluge, one ne pripadaju ni Košiću, ni Pozaiću, ni Bogoviću, ni Jezerincu, ni Ivasu ni drugima.
I što ćemo, gospodo iz HBK, sa silnim promocijama revizionističke i proustaške literature u vašim crkvama i biskupijama? Hej, pa promovirali ste čak i knjigu o Maksu Luburiću! Ma, jeste li vi normalni?!
A u ovo sam sto posto siguran: ovakim šutiranjem patrijarha i vladika SPC-a članovi HBK cementiraju blokadu Stepinčeve kanonizacije, što meni osobno baš i ne smeta, ali mislim da je poprilično nesuvislo od članova HBK da upregnu sve snage u promociju navodne Stepinčeve svetosti i u isto vrijeme rade ono što su im papa Franjo i državni tajnik kardinal Pietro Parolin eksplicitno kazali da NE RADE.
Podsjetit ću.
Objavio sam pismo koje je u Vatikanu 8. travnja 2015. potpisao državni tajnik Svete Stolice kardinal Pietro Parolin (Broj: 3342/14/RS), a upućeno je predsjedniku Hrvatske biskupske konferencije, zadarskome nadbiskupu mons. Želimiru Puljiću. U njemu se jasno vidi da je papa Franjo kazao da će kanonizacija blaženog nadbiskupa Stepinca doći, ali kada i ako se stvori ”klima dijaloga (…) bez tenzija i polemika”!
Papa Franjo je preko kardinala Parolina poručio članovima HBK kako se čini da je potrebno ”ponovno ali objektivno povijesno čitanje kako likova tako događaja prošlosti”, ali kako bi ”dijalog i suradnja među katolicima i pravoslavnima u ime Gospodnje mogla biti inspirirana Božjim milosrđem”
Naravno da su i sam nadbiskup Želimir Puljić i članovi HBK, kao i katolički mediji, predvođeni Glasom Koncila i IKA-om, prešutjeli to pismo. Zato tvrdim da je ovo sadašnje pismo HBK patrijarhu u korijenu neiskreno i štetno, kompromitirano i anticrkveno.
Dapače, mislim da su članovi HBK izvršili ne toliko udar na SPC koliko na samog papu Franju i njegova nastojanja da pozove ovdašnje katolike i pravoslavne na bratski i konstruktivan dijalog.
Papa Franjo je preko kardinala Parolina poručio članovima HBK kako se čini da je potrebno ”ponovno ali objektivno povijesno čitanje kako likova tako događaja prošlosti”, ali kako bi ”dijalog i suradnja među katolicima i pravoslavnima u ime Gospodnje mogla biti inspirirana Božjim milosrđem”.
Ja u ovom sumanutom pismu članova HBK, kao ni u jučerašnjoj diverziji u režiji katoličkih ekstremista, ne vidim ni Božjeg duha ni želju za mirom.
Ko nije živjeti sa tim šljamom ne zna šta su utjelovljeni demoni.
PROMOCIJA „RUŽE HRVATSKE“
Написао Владимир ФРОЛОВ – February 2, 2019
У препуној дворани Надбискупског пасторалног института у Загребу одржана је промоција књиге „Nada koja ne postiđuje”, поводом 120-те годишњице рођења и 20-те годишњице беатификације (кандидатура за свеца RKC) Алојзија Степинца, кардинала загребачког и војног викара NDH, али и доказаног ратног злочинца!
Сама промоција, одржана је уз присуство највиших црквених достојника RKC, и врховнице Китаровић, као видљив спој духовне и световне власти у демократској чланици ЕU и NАТО, која тобоже осуђује хрватски фашизам (по потреби на речима, али не и доследним делом!).
Kао шлаг на торту, свечаној промоцији присустовао је и папски нунције монсињор Giuseppe Pinto, дајући том чину жељену интернационалну тежину!
Књигу је написао мостарско-дувањски бискуп Ратко Перић, који столује у оштро подељеном Мостару, где многе улице носе имена истакнутих хрватских ратних злочинаца из NDH.
Учествујући у промоцији књиге, кардинал Јосип Бозанић, садашњи првосвештеник RKC у Хрватској, надахнуто је тврдио – „blaženi Alojzije Stepinac privlači sve više ljudi u sviјetu”.
“On je među nama kao Božja prisutnost. Blaženi Alojzije Stepinac pruža svom narodu kompas da bi znao da se orijentiše”!
„U Katoličkoj crkvi i hrvatskom narodu duboko je ukoriјenjen život i mučeništvo blaženog Stepinca koji je nosio krst hrvatskog naroda”!
„U Stepinčevoj se osobi spaja cjelokupna tragedija hrvatskog naroda kroz 20. stoljeće” тврди Бозанић, притом додајући „ovaj najsvijetliji lik Crkve u Hrvata је postojano na zemlji branio Boga i čovјeka“!
Нимало не заостајући у својим хвалоспевима о блаженом Алојзију, Винко Пуљић кардинал Врхбосански наглашава да је блажени Степинац „najlјepša i najdraža hrvatska ruža, koja je svјedočila, pisala i govorila”.
Надбискуп задарски и председник Hrvatske biskupske konferencije (HBK) Желимир Пуљић истиче, да је блажени Алојзије „duhovni knez 20. vijeka, zato je hrvatski narod i mogao da uskrsne”!
Оваква промоција, понајбоље потврђује оне пророчанске речи великог српског песника Јована Дучића који далеке 1942.године у Америци изрече мисао да се Хрвати ничега не стиде, нарочито не своје злочиначке прошлости у којој RKC има баш истакнуто место!
Промотери-свештеници, достојни су следбеници својих учитеља, католичких првосвештеника који су у Загребу 1900. године на Првом католичком концилу ударили темеље клерофашистичкој идеологији у Хрвата.
Достојни су наследници те идеје, који се ни данас не стиде њеног видљивог крвавог учинка у два светска рата и последњем грађанском рату у Хрватској и БиХ, када је практично примењена србофобија дала стравичне резултате.
Промотери књиге, као да су се утркивали за будућу европску награду „JOSEPH GEBELS“, koja ће се додељивати за „најхрабрији“ текст из ревизије „мрачне историје лажи о некаквом холокаусту и геноциду почињеном у време удружене Европе“ која је оружјем смело крочила на Исток да најзад подели Сибир као општесветско добро, наравно за добробит само изабраних „надљуди“!
Дневник драгог Алојзија, онај у ком је пажљиво записивао своје мисли и идеје, које данас надахњују првосвештенике цркве у Хрвата, ипак је помно чувала одабрана група Ивана Крајачића (шеф хрватске комунистичке службе безбедности) иза седам брава, наравно уз благослов бравара Броза, током постојања социјалистичке Југославије, да би се сачувао за знанствена (читај „научна“) истраживања, једном када Хрватима напокон стигне такозвана демократија!
Да се не би само надахнуто говорило о „ружи хрватској“ већ понешто и о пратећем трњу, побринуо се Јуре Кришто, дугогодишња перјаница знанствене великохрватске идеје, који је присутне потсетио да не забораве, да је „мрачна СПЦ“ у свом писму светом оцу Франциску навела да је надбискуп Степинац ћутао током рата о злочинима над Србима, Жидовима и Ромима!
Данашњи свети отац ипак одговара за све јавно изговорене похвале доказаном ратном злочинцу, који је за своје делање као војни викар NDH имао и отворену подршку папе Пија XII (тадашњи свети отац), као и додељеног саветника директно из Рима, за дело насилног покрштавања православних Срба, од којих су многи после тога чина скончали под ножем „војујућих Кристових бојовника“ блаженог Алојзија, што би садашњи свети отац Франциско ипак да некако забашури, зато и не жури са проглашењем ратног злочинца Алојзија светим, упркос видљивом насртају здружених (световно и духовно сједињених) поклоника!
Свети отац ипак не заборавља ни ситницу, да је Прва ватиканска банка чувала отете паре и драгоцености Срба и Жидова у NDH, што је доказано још далеке 1946.године на суђењу у Нирнбергу, када су тужиоци успели да и ту тачку оптужнице јавно објаве,упркос видљивог напора водећих банкарских породица из Лондона и Њујорка да то икако сакрију!
Паре нису враћене, обилато су коришћене током хладног рата за финансирање „истине о диктатури у земљама иза гвоздене завесе“, али још има упорних тврдоглавих Жидова који неће да прихвате „реалност“, да већина тих којима су отете паре, драгоцености и целокупна имовина, нема потомака, нису успели да биолошки продуже своје фамилије, али тврдоглавци упорно указују на почињени здружени злочин!
Да ли је блажени Алојзије у својим мудрим мислима записаним у његовом дневнику, можда поменуо ове приземне проблеме који су само материјални, или је имао пречих и узвишенијих брига од тог материјалног приземља, обичним смртницима остаје тајна!
Свети отац је помало сумњичав (биће са разлогом), а вероватно није ни прочитао Алојзијев дневник, а камо ли га сравнио са детаљним и обимним дописима опата Марконеа, некадашњег изасланика тадањег светог оца, задуженог за тако тешку работу координације насилног превођења православних хришћана у крило RKC!
Нека површна статистика (из периода после пропасти NDH) казује, да је ипак већина тих преобраћених „незахвалника“ жопет отишла под скуте „шизматичке СПЦ“, што објашњава жоно „ злобно опањкавање“ блаженог Алојзија код драгог оца Франциска!
Министар београдски, који је коментарисао срамну промоцију те књиге, надобудно тврди да је хрватска председница присустовала свечаности само због „незнања“ о правом лику и делу хваљенога Алојзија!
Али он је био декларисани јуловац, а њихови су претходници и утамничили блаженога Алојзија, и пласирали гомилу „лажи“ о његовом лику и делу, тврде промотери и сам аутор књиге, те су такве тврдње свакако плод министрове заблуде, о чему он може разглабати када поново из Ватикана стигне неки бискуп на промоцију књиге, све у духу видљивог екуменизма и „европске различитости сагледавања мрачне комунистичке прошлости“!
hrvati, sram ih bilo… bitno je da je spc nastrojena za pahomija i kačavendu