Пацовски ратови

Пише: Бећир Вуковић

Све су оглодали, сад кидишу једни на друге. Једно другоме отима. До истребљења.

Читате о томе од јутра до сјутра. По овим недођијама ратовало је много, и кусо и репато, и брегови и мраморови, и море и хридине, и живина са живином, и бог и сатанаило из греда, и тићи и никовићи, и бијели и зелени, и брадати и ћосави, па дошао ред да ратују, и да се погнају пацови. У пацовски свијет нико није унио лампу, а да је остао читав, и неогребан. Нико га није освијетлио, а да није угазио у мишоловку. Пацовски свијет је неупоредив.

Само пацови трче у онај локал (рупу) у којем главна пацовчина грицка своју кору, а кад промијени локалом, кад више ондје не навраћа, можете угарак у њега. Таква је та пацовска оданост, копирање, тако пацови слиједе пацовске трагове. Такав је њихов тренд. Пацовско – скоројевићки. У другом локалу, можете му по полици нанизати најљепшег, најфинијег шупљикавог сира, на кришке, и резаног у троуглиће, и да буде све џабе, али неће ни да се осврне, ко да је мишомором филовано – само безглаво јури онамо гдје је нањушило да је газда отаборио. У психологији има подјела на ово и оно, и оно, али и ону добро знану и најмрачнију подјелу: на људе – пацове. Људи – мишеви. Налазимо их у Кафкиним јазбинама, али има и женки пацовки, јозефина, пјевачица: ко њих није чуо тај не познаје снагу пакла. И, на крају, сретамо – народ мишева. Што се тиче канала, најзнаменитији су, опет, пацовски канали. У овим временима предлажем и нашем покољењу да се врати ишчитавању „Пацовских канала“. До краја пошасти која траје и трује, којој смо као народ вазда на путу, ваља се опомињати на сценарија и клопке „Пацовских канала“.

Пацови не носе новчанике. Не требају им јер, никад и не плаћају. Не иду дотле. И никако да се овдје, у нашим приликама – строго дефинише – о чему се ради, него се измишљају разна чудеса, и разне терминологије. Ствар је јасна: само пацови, и мафијаши никад ништа, и нигдје, и никоме не плаћа. Немају ту културу. Пацов може да има џакове залиха, пунане подземне амбаре и душке, и вршне закопе, али вас никад неће угостити, него увијек, и опет, само пљачкати. И, отимати. Исти су пацови и на Конику, и Сен Тропеу (Seint -Tropez), и у Лондону. Токију ништа не пријети, никакав пожар, земљотрес, цунами, једино главе му могу доћи пацови.

Сав систем технолошки, канализациони, саобраћајни, налази се доље, испод земље, а доље, у подземљу, владају пацови. Ако крену, а кренуће једне ноћце – неће више бити ни Токија, ни цивилизације. Пацовима је најслађа пластика. Зачудо, и на земљи сретамо исти систем пацова, исту нарав, исту психологију. Кад све збрише, и кад нагомила залиха и за прапрапацовче, пацов још краде и пљачка, па онда сврне (а то му је најслађе), да пљачка другове пацове. На крају, и дроб му проспе, а цревца канчела око лакта.

Елем, та и таква пошаст, лако може да се пренесе и на друге. Не поричем ничије неразумевање, али се питам: откуда, одједном, из ведрана неба, овдашњу мучну пацовску битку на смрт и живот, прекидају извјесни незвани, јављајући се са периферије канализационог тунела, и намичу причу, предлажу, да би се, можда, требало приклонити оном „поштенијем“ пацовском клану, одн. здравијој пацовској групи. И са њима покушати правити некакву бајку, опет јово наново.

Наиме, јавио се гласноговорник једне групе блиске (макар у једној ствари), једном пацовском крилу, и предлаже што предлаже. Али, и ту страну приче искусили смо, и видјели куд је то све одвело: још више су прогледале јаме и канали, још вишу пустош направили пацови, ријечју, само се радило о разводњавању цијеле мафијашке колотечине. Са исте адресе чула се и ријеч о накаквој контаминацији протеста. Кад се ради о тако опасној ствари (контаминацији), морао је аутор бити конкретнији: од кога контаминирано, и са чије стране. Не ради се о обичној сујети, али тражим да именује ствар, да просто знам на кога је мислио. Нијесам од оних који се важним стварима бави само издалека. По мом скромном мишљењу и разумевању, о сличним стварима не би смио да беседи неко ко долази из Улциња.

Од истог фризера, волио бих да чујем и мишљење о једној другој ствари. Наиме, како ће се тај вајни улцињски опозиционар (ондулирани), поставити према Албанији, која је најавила да ће, 31. марта, укинути границу између Албаније и Косова. Знам да ће вањска политика Црне недођије о томе ћутати, а доцније, ако им буде наређено, и подржати брисање границе између Албаније и лажне државе Косово. Уосталом, овдашње слуге туђих интереса, омогућили су такав пројекат Албанаца. Али, интересује ме шта каже Тачијева узданица на овој стопи ничије својине.

Послије прања пара, на реду је прање гаћа. Ових дана мафија је у великом прању гаћа. Прање гаћа прате многи медији, али највише испирањем бави се Јавни сервис – који и сами плаћате, заједно са мном. Аман, докле…

Pročitajte još:

Мило као света крава: Не одговара ни кад крши закон

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: