За српски народ нема важнијег датума од Сретења

Већ деветнаест година 15. фебруар обиљежавамо као Дан државности. Сретење се тако од 2001. године слави у знак сјећања на 1804, када је у Орашцу, под вођством Карађорђа Петровића, почео Први српски устанак. Већина запослених тог дана не иде на посао, али многи, показале су многобројне анкете, не знају зашто се овај дан празнује.

„Одговорност за то сносе законодавци“, сматра проф. др Милош Ковић, историчар.

„Сретење јесте најзначајнији датум наше новије историје. То је почетак борбе за ослобођење и уједињење Срба, дан кад су Срби престали да се плаше Турака, кад су кренули путем који их је водио од стастуса раје до статуса грађана у слободној националној држави. То је почетак усправљања српског народа и борбе за слободу. Али, овај празник је назван Даном српске државности, а тај појам је многима нејасан. Срби су народ који је показао да умије да створи државу, да се бори за њу и да је брани. Знамо шта је држава и борба за државу. Међутим, мало је чудно даном државности назвати дан када су се Карађорђе и српске старешине заклеле у Марићевића јарузи, у селу Орашац, на крсту проте Атанасија Буковичког, да ће ослободити Србију. Зато би данашњи дан требало да се празнује као дан ослобођења и уједињења“, објаснио је Ковић.

Историчари су сагласни да у новијој српској историји нема важнијег од овог датума, јер означава почетак борбе за ослобођење и поновно ступање српске државе на европску политичку сцену.

„Држава не само да може, него и мора да поради на томе да овај празник буде више прихваћен у народу „, сматра др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју.

„Државни празници су огледало једне земље. Утичу на снажење поштовања према држави и уопште изградњу свијести и идентитета. Овај празник у себи садржи двије битне компоненте српског народа и његове државе, ослободилачку и слободарску, спајајући те двије традиције у једну. Ослободилачку да не трпи туђинску власт, а слободарску када има и сопствену власт у рукама, народ наставља да се бори за своју политичку слободу, демократију, а против ауторитета вође и свих врста ауторитарности и самовоље“, казао је Павловић.

Он подсјећа да су комунисти своје празнике укоријенили снажном пропагандом.

„Разне манифестације, изложбе, војне параде и параде радних достигнућа, награде и одликовања са снажном медијском пропагандом само су дио активности које су предузимане. Посебно мјесто у тој празничној атмосфери је имао вођа Тито“, каже Павловић.

„А, у ствари, светковали смо дан када је укинута монархија и проглашена република, и то на предлог српских посланика 29. новембра 1945. Ако узмемо у обзир чињеницу да је Сретење релативно нов државни празник старе државе, да је Србија још у процесима који јој онемогућавају да омеђи свој простор и оствари суверенитет, и која још стоји и, по мом мишљењу, још дуго ће стајати пред вратима савеза европских народа и држава, а што утиче и на унутрашњу динамику, онда и државни празник се не може светковати као што би требало у стабилној и просперитетној држави задовољних грађана“, додао је Павловић.

На Сретење 1835. Кнежевина Србија, док је још била у вазалном односу према Турском царству, на Скупштини у Крагујевцу добила је свој први устав. Иако није заживио у пракси, Сретењски устав се узима као почетак уставности у Србији.

“ Све чешће говоримо о либералном Уставу из 1835, а све тише о буни против дахија из 1804, која се убрзо претворила и у општенародни устанак против турске власти“, каже историчар Немања Девић из Института за савремену историју.

„Међутим, да није било те одлуке устаничких вођа у Орашцу, сигурно не бисмо могли ни да маштамо о ма каквом уставу три деценије касније. Сретење на најбољи начин обједињује српске слободарске традиције из 19. вијека, и на својеврстан начин мири Обреновиће и Карађорђевиће. Зато и јесте један од темеља нашег државног здања“, каже Девић.

За Дан уједињења у Краљевини Југославији све новине су имале посебне додатке у којима је посебан акценат стављан на значај празника. Краљ и краљица су посјећивали Саборну цркву, патријарх је држао бесједу, војна музика је свирала на неколико мјеста у градовима. Посебну улогу имали су чланови патриотских удружења и ратници минулих ратова.

„Дан државности у себи садржи позитивне вриједности борбе за слободу“, каже Павловић.

„Два историјска догађаја, као што су дизање народа на устанак и доношење првог устава, спојена су у тој борби. На тим догађајима и на тој борби стваран је и ојачан српски идентитет и српска држава. Србија данас, на дан своје државности, понавља радње које је у историји већ имала. Поново се бори за цјеловитост територије, за Устав, за правду, за слободу свог народа на једном њеном дјелу. А Србија је вјечна док су јој грађани слободни“, додаје он.

„Послије свих успона и падова, револуција и преврата из 20. вијека, наш грађански и национални идентитет је замућен до те мјере да, осим што се радујемо нерадним данима, заправо и не знамо шта тачно славимо“, каже Немања Девић.

„Држава је у више наврата показала ријешеност да на достојан начин прослави националне светковине или обиљежи трагичне моменте из наше новије историје, попут сјећања на „Олују“ и егзодус крајишких Срба из 1995. године. Овдје, некако, као да, ипак, недостаје те одлучности“, закључио је Павловић.

Почасна паљба

Поводом обиљежавања Дана државности Србије, припадници Гарде Војске Србије извршили су у четвртак по подне почасну паљбу са Савског платао на Калемегдану.
Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је у Бањалуци да је Србија најважнији фактор мира и стабилности на Балкану, што њен предсједник Александар Вучић показује сваки дан.

“ Дан државности Србије празник је и у Републици Српској. Обиљежавајући овај празник, сви из политичког, јавног и привредног живота РС окупили смо се да покажемо снагу и јединство које имамо са Србијом“, рекао је Додик послије свечаног пријема поводом Дана државности Србије.

АНКЕТА: ЗАШТО СРБИ СЛАВЕ СРЕТЕЊЕ?

Владимир Цветковић, 68 година, пензионер

“ Не знам шта се слави и зашто. Све старе празнике су обрисали, а увели су нове. Да сте ме, на примјер, питали зашто се слави Први мај, знао бих да одговорим“.

Милош Цветковић, 43 године, економиста

„Не знам зашто се слави Сретење. Знам да је ових дана неки државни празник, али не знам шта се тачно слави. Нисам знао ни да је црквени празник“.

Бранка Зековић, 62 године, пензионерка

“ Мислим да је Дан примирја, али нисам сигурна. Не знам шта се конкретно слави, али знам да се ових дана прославља државни празник“.

Елвира Марковић, 31 година, инжењер

“ Донијет је први устав Србије. Нажалост, људи мало данас знају зашто славимо поједине празнике. Мислим да је важно да будемо упућени“.

Злата Бјелић, 72 године, пензионерка

“ Наравно да знам. Славимо Дан државности. Донијет је Сретењски устав и 1804. године је на Сретење подигнут Први српски устанак. Славимо и уставност“.

Извор: Новости

Прочитајте још:

Селаковић СА МИЛОШЕВИЋЕМ ЛИЦЕ У ЛИЦЕ: Србима неслога највећи непријатељ (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: