Релаксирана јавност

Гдје ви видите проблем, другови и другарице? Па зар млади и перспективни политичар, Ракочевић бјеше ли Никола, цјелокупну ситуацију наплављену аферама, није лијепо (конструктивно) објаснио као још један у низу опозиционих покушаја да оклеветају првог човјека државе а тиме и исту дестабилизују?

У чему – додаје – неће успјети, јер то покушавају уназад (узалуд) тридесет година, што је очајни чин лузерства – закључује. И сједа.

Лека Ћаки Миодраг, реконструишући сопствени став, закључио да је био у заблуди, јер је пошто пото – како исповиједи пред лицем јавности – желио вјеровати да у ДПС-у, ипак, има здравог ткива, чистог образа и патриотског срца!

Међутим, побројани органи једне дубоко обољеле анатомије, углас дрекнуше: на страни смо њега првога! Јер, без њега смо – „органи без тијела.“

Жижек Између редова, Црногорска струја у опозицији, лијево-зелени, јадикују како им је киднапована Црна нам Гора, која јесте независна, али од свега онога што би требало да је чини државом.

Па ипак, сјећање нам говори да се прво настојала избоксовати сувереност (ко је све није правио, на добро је испала), тек онда све оно за шта се данас боримо, након дванаест година, са Улице.

А шта је то, дакле?… Слободан рад институција, једнако право за све,  демократизација једног система огрезлог у корупцију и криминал.

Јел то иште ово друштво на заласку? Зар то није предуслов да бисмо уопште како тако пратили трендове 21. вијека, који изронивши из мрачног и поприличног трауматичног 20. вијека, долази као обећање, технолошка добра вијест…

Али, да није мало много, кад смо већ независни, да још приде будемо и слободни! Има ли још међу нама добровољних утописта који вјерују у тај идеал? У ту Платонову Државу, на чијем челу столује мудрост, подигнута на духу дијалога, који разрађује технику разлике.

(Ту није крај, одложи га строга Драгиња, устајући, узимајући ријеч, те реферишући о
општим мјестима, манипулишући сликом цјелине, бла-бла, будући да јој је супруг
инкогнито присуствовао сједници, морала је вјешто балансирати, – јер је у пакленом
парадоксу! – разблаживати блиједу, млаку, и неубједљиву (као) критику. Тад утулих тв.)

Пише: Сибин

Прочитајте још:

Извјештај из Висбадена: Италијани извршиоци убиства Душка Јовановића, Ђукановићи налогодавци?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: