Матеи за ИН4С: Имам довољно доказа за судски поступак против Ђукановића

Имам довољно доказа за судски поступак против Мила Ђукановића, казао је италијански брокер Ориано Матеи на којег су 1996. године биле насловљене, по признању Душанке Јекнић чувене гараниције Владе за колатерал од милијарду евра, колико је Влада Црне Горе тражила од швајцарске банке у име наводног економског развоја државе.

Подсјетимо, Јекнић је у писму, које је недавно објавио ИН4С, признала да је Матеи преко Карла Боцоле из Трста ступио у контакт за извјесним Бором Мијелићем али и тадашњим предсједником СРЈ Слободаном Милошевићем, којем је, према њеним сазнањима понудио цјелокупну документацију о операцијама Владе Црне Горе.

Матеи је редакцији ИН4С послао разговор између Душанке Јекнић и Мила Ђукановића који је пресрела ДИА (Директорат за борбу против мафије, при италијанском Министарству унутрашњих послова) 22. новембра 2001. године, у 22.03 часова.

„Овај телефонски разговор између Душанке Јекнић и садашњег предсједника а тадашњег премијера Црне Горе Мила Ђукановића, тиче се мене, био жртва ових људи, догађаја који се на Балкану описивао као ‘Случај Матеи'“, казао је брокер.

Наводи да се у ријечима Јекнић може јасно осјетити одређена забринутост, јер се испитује Ратко Кнежевић, иако је, примјећује, исти Кнежевић пред тужиоцем Ђузепеом Шелсијем (на суђењу за прање новца у Барију) дао неколико лажних изјава.

„Ја као онај који сам из прве руке био свједок ових догађаја, одмах сам схватио да Кнежевић жели да доведе до усијања познату операцију коју је спровео адвокат и мандатар Црне Горе адвокат Ентони Апап Болоња, стварајући конфузију и наводећи људи да помисле да је све била превара, свјесно лажући“, истиче Матеи и наглашава:

„Моју причу сви су увијек остављали по страни, иако ми до данас није јасан мотив. Ко се то жели заштитити и шта жели сакрити, ово до данас остаје мистерија, иако има довољно доказа да се покрене судски поступак. Шта је тражила и шта је урадила Црна Гора са милијарду долара колатерала које је добила између јуна и септембра 1996. године?

Зашто су се двојица министара Владе Црне Горе, непрестано кретала релацијом Милано-Швајцарска тражећи финансирања, када су веома добро знали да се то не може десити јер је Црна Гора, заједно са Србијом 1996, као чланица Савезне Републике Југославије, била под финансијским санкцијама, и ниједна банка им није могла дати бесповратна средства?

Ја то нисам знао, али да су санкције активне, знали мандатар Црне Горе адвокат Ентони Апап Болоња, министар спољних послова Јанко Јекнић, министар финансија Предраг Горановић, Душанка Јекнић и премијер Мило Ђукановић.

Шта су онда хтјели? Шта је био њихов циљ? Чему су служили колатерали у вриједности од милијарду долара?“

Матеи истиче да би суочавање ових протагониста са њим довело до истине.

„Ратко Кнежевић, умјесто да говори са тужиоцима у Барију, требао је да буде суочен са мном, и онда би се могло доћи до неког истинитог закључка. Лично ја, као свједок ових догађаја, знам у танчине све што се и како се дешавало. 

Господин Ђукановић морао би се суочити са мном лице у лице, као и његова другарица Душанка Јекнић, заједно са Ђанкарлом Сиронијем и Предрагом Горановићем, како би се коначно ставила тачка на ове догађаје. Нико од њих не жели да говори са мном. Ово остаје и можда ће заувије остати миестерија. Остављам читацома да из разговора сами пресуде“, казао је италијански брокер.

Иако Јекнић говори врло опрезно, покушавајући да објасни ситуацију преко алузија, и иако Ђукановић скоро ништа и не говори, из разговора се ипак лако може реконструисати о чему се ради.

Ђукановић Јекнићевој: Хеј мачкице, све је то небитно

Преносимо транскрипт разговора који је пресрела италијанска ДИА 2001. године.

Јекнић: Хало!

Ђукановић: Хеј, мачкице!

Јекнић: Хеј мачак! Шта радиш?

Ђукановић: Ех…

Јекнић: Ево се враћам се… види! Наш кум Ратко Кнежевић, Дадо (Дамир Асовић), сад су били код мене, сад одоше.

Ђукановић:Ех,

Јекнић: Знаш ли ко га је контактирао… Дадо је добро реаговао јер је отишао одмах да се види са њим, знаш са оним којег не желим да поменем по имену (Сирони), оним ниским, малим Италијаном, Јанковим пријатељем (Јанко Јекнић, бивши супруг Душанке Јекнић) био уплетен у то…

Ђукановић: Знам.

Јекнић: Е знаш…. ја сам одмах знала, он је (Кнежевић) на трагу оног то је писало у оном писму што сам ти писала, знаш… у своје вријеме… и у Трсту… звао је из оне институције исте као што су институције оног Марковића (Душко Марковић) код нас… не Марковићева већ она друга…

Ђукановић: Хммм.

Јекнић: Гдје је радила Жарка.

Ђукановић: Знам.

Јекнић: Звао је овај (Сирони). Прво је телефоном звао неког типа и овај (Сирони) није хтио да говори. Инстересовао се (тај тип)… знаш… о мени и Даду… и о свему… и сада видјевши да овај не жели да говори је рекао: „Да, ја сам био пријатељ. Заједно смо почели ово, али није никад завршио… знаш… и тако је то прошло… било је само проблема и ништа више“. Сада га је позвао званично да дође у понедјељак у Трст, знаш!

Ђукановић: Кога?

Јекнић: Овог… овог запосленог у овој служби што сам ти рекла…

Ђукановић: Добро.

Јекнић: Звао га је из Трста и он је звао Дада казавши му, замисли, да се интересује о нама… овај и онај други, знаш! Одмах сам повезала да се ради о овом (Кнежевићу), знаш, ради се о тој ствари у духу онога … што је нагласак природно стављен на мене … у духу … то је овај покушај … знаш!

Ђукановић: Хм…

Јекнић: Хм, мислим… знаш… приближно… тако…. и Дадо… је много маштовит… импликација…. све ово иде тамо… знаш ко и шта… и овај… али како… али веома интелигентно знаш, вјероватно није имао гдје и онда идући тим трагом… сјећаш ли се да из овог града (Трста) су онда били/је онда било

Ђукановић:Хм…

Јекнић: Почеле су… око оних папира… и ти и ја смо онда прецизно објаснили како и на који је начин он прецизно слиједио тај траг, знаш…!

Ђукановић: Хммм

Јекнић: Хм… ово је… ово је… и он има….

Ђукановић: Добро, није важно.

Јекнић: Како није важно! Шта?

Ђукановић: Ма није важно!

Јекнић: Није важно, али ради се истој… о истој намјери, знаш ли!

Ђукановић: Да.

Јекнић: Да би привукао пажњу, мислим… схваташ, он добро зна, да би привукао пажњу како би знаш… отјерао неке…

Ђукановић: Хм…

Јекнић: Неке…. нешто… ево због чега, али им је Дадо рекао да апсолутно кажу…. само истину. Казао је (Сирони) да је само хтио да каже, каже „Зачудио сам се када… не знам… тако одједном… ово је завршено давно, знаш. И сада шта?“

Ђукановић: Добро.

Јекнић: Онда му је Дадо рекао, знајући да је овај једном познавао овог (Кнежевића) када је био укључен у преговоре… ето…знаш!

Ђукановић: Хм…

Јекнић: Ето, само сам ти ето то хтјела рећи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: