ЦГО: Политичка дискриминација све израженија

Грађани и грађанке сматрају да су у највећој мјери изложени дискриминацији сиромашни, Роми, бескућници, особе са инвалидитетом и политички неистомишљеници, показали су налази истраживања јавног мњења о дискриминацији које је Центар за грађанско образовање (ЦГО) данас представио.

„Грађани су, уопштено узевши, упознати са појмом дискриминације, али има доста простора за унапрјеђење информисаности и знања о овој појави, јер четвртина испитаника не зна или нема став о овом питању“, нагласио је Петар Ђукановић, координатор програма Људска права, приликом презентације.

Он је указао да најчешће асоцијације на дискриминацију остају одбацивање или искључивање из заједнице, прављење разлика/непоштовање личности и угрожавање/ускраћивање људских права, као што је то било и током 2016.године, али да у 2019. значајно расте препознавање имовинских разлика.

Ђукановић је казао да „три четвртине грађана Црне Горе сматра да ускраћивање неког права права на основу личног својства није оправдано, без изузетка, док једна петина налази оправдање за ускраћивање неког права одређеној групи или појединцу“.

Овај податак, према ријечима Ђукановића, забрињава јер указује на чињеницу да одређени број грађана не разумије да је дискриминација у сваком свом облику увијек забрањена.

„Слично као и у ранијем истраживању, и у 2019, више од половине грађана Црне Горе сматра да је дискриминација у црногорском друштву присутна. Дискриминација се највише препознаје при тражењу посла и запошљавању, затим на послу, у школи или на факултету“, казао је Ђукановић.

Више од половине грађана (58%) има перцепцију и да се дискриминација повећава у нашем друштву.

“Сиромаштво се чврсто држи на листи перципираних својстава која јесу препрека равноправном приступу, па сиромашни остају група која се перципира као највише дискриминисана (66%), а међу првих пет слиједе и Роми (64%) и ОСИ (59%). Међутим, у односу на 2016, у 2019. на ту листу умјесто ЛГБТ и старих особа
избијају бескућници (60%) и политички неистомишљеници (56%). Ове двије групе раније нијесу навођене као опција за коју су се опредјељивали испитаници. Заоштравање социо-политичког контекста, као и чешћа присутност бескућништва посљедњих година, мотивисали су нас да их понудимо и као опцију. Политички неистомишљеници су значајно порасли и међу спонтаним одговорима”, објаснио је Ђукановић.

Он је указао да убједљива већина грађана од преко четири петине сматра да у Црној Гори постоји политичка дискриминација било да се ради о перцепцији, искуственом доживљају или сазнању.

При томе, више од половина њих вјерује да постоји, а мањи је број оних који наводе да су је лично искусили или да су свједочили политичкој дискриминацији некога кога познају. Међу онима који сматрају да постоји политичка дискриминација, четворо од пет вјерује да је најприсутнија у запошљавању, а скоро половина препознаје
и државне институције као област у којој се политичка дискриминација најбоље може посвједочити, док слиједе образовање и здравство.

„Више од половине грађана сматра да невладине организације и медији доприносе превенцији и борби против дискриминације у великој мјери, док скоро двије трећине њих вјерује да политичке партије доприносе у малој мјери или уопште не доприносе у борби против овог друштвеног проблема. Такође, грађани не препознају довољан ангажман синдиката и академске заједнице у превенцији и борби против дискриминације, док је однос према доприносу вјерских заједница подијељен“, рекао је Ђукановић.

Више од половине грађана сматра да медији извјештавају о проблему дискриминације, док скоро двије петине њих сматра да уопште или углавном не извјештавају.

Ђукановић је навео и да „више од половине испитаника не сматра себе довољно информисаним о правима која имају када је у питању заштита од
дискриминације, док око трећине њих тврди да су довољно информисани на ту тему. Када је ријеч о личном искуству и пријављивању дискриминације, мање од петине је изјавило да су искусили дискриминацију због неког личног својства у посљедње три године, а три од четири таква грађанина су то и пријавили, што указује да они који су освјешћенији, кад је ријеч о овом питању, боље препознају и пријављују дискриминацију“.

Нешто мање од половине грађана тврди да би затражило помоћ ако би били дискриминисани.

Једна трећина њих наводи да не би то урадили, иако више од половине њих не могу да наведу разлог за такав став, а четвртина њих сматра да немају коме да се обрате и да им нико не би помогао. Тачно половина грађана би пријавила дискриминацију којој су свједочили, док једна четвртина тврди да то не би учинили.

„Полиција је најчешће наведена институција којој би се обратили у случају  дискриминације, а двије петине грађана не зна ни коме да се обрати у случају дискриминације. Налази су слични и што се тиче кључних институција којима се грађани могу обратити ако се осјете дискримисанима, гдје скоро половина испитаника није знала коју институцију да наведу, а четвртина њих је опет навела полицију“, саопштио је Ђукановић.

Он је даље појаснио да уопштено узевши половина грађана сматра да рад институција које су надлежне да спријече дискриминацију није довољно добар. Такође, нешто више од половине њих сматра да надлежне институције не информишу грађане о проблему дискриминације и механизмима заштите, док око трећине њих
сматра да информишу.

“Мишљења су подијељена и што се тиче ставова грађана око способности институција да их заштите од дискриминације. Тако, трећина сматра да их институције само донекле могу заштити од дискриминације, док је нешто мање од трећине убијеђено да их институције не могу уопште заштитити. Свега
четвртина грађана сматра да их институције у већини случајева могу заштити од дискриминације, а шест одсто је оних који цијене да их институције увијек могу заштитити од дискриминације“, рекао је Ђукановић.

Највећи проценат грађана изражава неслагање са тврдњама које се односе на забрану инклузије дјеце са инвалидитетом, или да су жене жртве насиља својом кривицом или да би Црна Гора требало да буде држава само црногорског народа.

Индикатори дискриминације су врло изражени према ЛГБТ особама, затим
према обољелима од ХИВ/АИДС, као и Ромима, али и према онима који не припадају традиционалним вјероисповјестима.

Кад је ријеч о ширем стању свијести, Ђукановић је оцијенио да у односу на 2016. „нема великих промјена у регистровању донекле позитивног става према браковима међу припадницима различитих националности. Међутим, расте број оних који цијене да улазак у ЕУ неће угрозити нашу културу и традиционалне вриједности
(51% у односи на 41% из 2016), а у одређеном проценту пада идолопоклонство – данас 71% грађана/ки мисли да треба да на челу државе буде јак и непоколебљив вођа којег ће народ слиједити, а 2016. тог става је било 80%. Велики је, иако благо падајући, проценат и оних који сматрају да је најважнија улога жене у друштву да буде добра супруга и мајка (68%, а 2016. био је 71%). Преко трећине грађана/ки има конформистички приступ и наводи да се понаша увијек онако како то околина очекује од њих.“

Лиридон Вулај, асистент на програмима у ЦГО-у, објаснио је да је теренско истраживање спроведено од 10. до 18. фебруара 2019, а да је укључило 1036 испитаника, уз коришћење троетапног случајног репрезентативног узорка, а у оквиру пунољетне популације из 17 црногорских градова.

Прочитајте још:

Упркос Меденици и округлом столу: Црна Гора примјер мучења у региону

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: