Полуњин: Волим Србе и зато ћу дати све од себе

Три представе заредом, 7, 8. и 9. марта биће прилика да београдска публика осјети дио оне еуфорије коју Полуњинова игра оставља широм свијета — од Лондона, у чијој је Краљевској балетској кући постао најмлађи првак у њеној историји, до свих важних свјетских дестинација у којима се за плес овог украјинског мага са руским држављанством тражи карта више.

На питање да ли за српску публику спрема неко посебно изненађење, славни умјетник за Спутњик каже:

„Није ријеч о изненађењима. Прије свега, желим да будем искрен пред публиком и да дам све од себе. И тек онда ћемо видјети каква ће то представа бити. А овдје се ради о моћној музици и врло емотивној кореографији. Волим што наступам у интимном простору, као што је сцена Народног позоришта и сигуран сам да ћу имати интеракцију са публиком“, казао је Полуњин.

Ријечи Нижинског узете за мото представе „Када игра достигне крешендо, ја више не постојим; постоји само плес“, за Полуњина нису непознаница, нити како се оне „играју“:

„У ’Посвећењу‘ су коришћене различите кореографије Вацлава Нижинског укрштене са британским кореографијама, а постоји и дио моје импровизације. Има ту много различитих варијација, има много врста плеса, осјећања, уосталом видјећете“, загонетно каже балетски умјетник.

Познат по концепту „тоталне умјетности“, али и као „Л’енфант терибле“ свјетског балета, Сергеј Полуњин, када је о Србији ријеч, има другачије ставове и осјећања.

Питамо га зашто је свијет који је имао на длану у једном тренутку замијенио Београдом, у којем је формирао своју базу.

„Живот ме је напросто довео у Србију. Срби су невјероватан народ који је увијек спреман да помогне. Овдје сам осјетио нову енергију, осјетио сам се добро. Срби су ми се нашли не само у Србији, већ и широм свијета. А то мора да се цијени, јер то су истинске врлине које сам уочио код људи овдје. И врло сам захвалан што су ми изашли у сусрет.“

Да је извођење балета „Посвећење“ вансеријски умјетнички догађај, посвједочила је на конференцији за медије и вд управница Народног позоришта Ивана Вујић, као и директор балета Националног театра Константин Костјуков.

О представи која је инспирисана кореографијом и извођењем Вацлава Нижинског на чувену композицију „Посвећење пролећа“ Игора Стравинског, говорила је кореограф Јуке Оиши, која је истакла да је умјесто на историјским чињеницама, комад базирала на емоцијама.

„Жељела сам да говорим о осјећањима, о његовом унутрашњем бићу и тражила сам управо играча који је харизмом и својом техником сличан Нижинском и — одмах сам се сјетила Сергеја. Упознала сам га на фестивалу у Швајцарској, био је тако стидљив, а на сцени је из њега избијала искра. Та дуалност ме је фасцинирала“, објаснила је Оиши.

Прочитајте још:

Кнежевић: 16. марта на протесту саопштићу ексклузивну информацију о Ђукановићу