Сукоб са Русијом: Фатална грешка кијевских национал-социјалиста

Како срушити противника? О томе је Владимир Путин писао још 2002. у својој књизи Учити џудо са Владимиром Путином: „Човек пада када изгуби равнотежу и не успе да је поврати.“

Тада сигурно није имао на уму садашњу украјинску владу. Међутим, сасвим је јасно да је она изгубила равнотежу. Читави региони на истоку и југу земље су отказали послушност влади у Кијеву, док је велики део становништва на Криму дочекао руске војнике као заштитнике.

До овога је дошло због фаталних грешака нове кијевске владе и украјинског парламента. Под притиском десничарских уличних бораца, злокобних „надзирача“ украјинског парламента, Врховна Рада је поништила закон који гарантује руском језику статус другог званичног језика на истоку и југу земље.

Споразум од 21. фебруара, закључен у присуству спољних министара Немачке, Француске и Пољске, предвиђао је формирање „владе националног јединства“, која би укључила и представнике региона у којима се говори руски језик, а који обухватају више од трећине земље.

Уместо тога, чланови екстремних десничара из партије Свобода постају министри у новој влади. Ова партија, која је основана под називом Социјал-национална партија Украјине, одржава блиске контакте са немачким НПД-ом (Немачка национал-демократска партија). Трочлана делегација Свободе је маја 2013. посетила фракцију НПД-а у дрезденском парламенту.

Наклоност НДП-а према Свободи је лако објашњива. Свобода нацију дефинише као „заједницу повезану духом и крвљу“, и слави борбу украјинских колаборациониста на страни Хитлерових трупа. Партија Свобода сматра да се СС дивизија „Галиција“, сачињена од западноукрајинских националиста, „борила само против Бољшевика“.

Улазак екстремних десничара у владу не може допринети националном помирењу. Ову чињеницу су пре препознали источни региони Украјине, него западни министри спољних послова.

Нацистичка партија Свобода је новој украјинској влади дала неколико министара, једног вицепремијера и главног државног тужиоца Олега Махницкија. Он је пред судом заступао председника своје партије Олега Тјагнибока, који је 2007. био оптужен за говор мржње због прозивања „руске јеврејске мафије“. Поступак је окончан ослобођајућом пресудом. Тјагнибок је такође потписник споразума од 21. фебруара.

Један од оснивача Социјал-националне партије Украјине, данас Свобода партије, био је и нови секретар украјинског савета за безбедност и одбрану Андриј Паруби, сада члан Отаџбинске партије Јулије Тимошенко. Овај радикални десничар постао је координатор служби безбедности јер је био „командант“ Мајдана, где је уско сарађивао са вођом милитантних екстремних десничара из Десног сектора Димитријем Јарошем, који је својим присталицама наредио да пуцају на полицију, чиме је значајно допринео крвавој ескалацији.

Јарош је две деценије обучавао наоружане националисте. Његов Десни сектор контролише неколико хиљада наоружаних бораца, које Јарош назива „војницима националне револуције“ и позива на „национални ослободилачки рат за дерусификацију Украјине“, што је у ствари позив на грађански рат.

За Десни сектор је, поред Русије, један од главних непријатеља и Европска унија, коју сматрају „бриселским бирократским чудовиштем тоталитарног либерализма и сексуалне перверзије“. Када је Јарош 22. фебруара на Мајдану добио већи аплауз од Јулије Тимошенко, свима је постало јасно да он више није маргинална фигура. Ултрадесничари су борбу са старим режимом искористили да изађу из изолације. Десни сектор се профилише заступајући популарне захтеве за кажњавање доскорашњих власти и „поделу“ опљачкане имовине.

Владимир Лењин је 1917. у вези са сличном ситуацијом у Русији и Украјини рекао да постоји „двострука власт“. Тада су месни „совјети“ и наоружане трупе месецима паралисале земљу пре него што су срушили умерену владу.

Тако нешто, барем према одредбама потписаног споразума са представницама ЕУ, не би било могуће. Споразум предвиђа разоружавање свих илегалних борбених формација у року од 48 сати. Међутим, радиклани десничари на кључним позицијама у влади су се постарали да се ни овај део уговора не поштује.

Последица је била то што се руско становништво на Криму побунило против централне владе пре него што је Путин послао своје трупе. Три европска потписника уговора Стајнмајер, Фабиус и Сикорски би требало да уложе жалбе украјинској влади због кршења уговора, јер је уговор потписао и садашњи премијер Арсениј Јацењук.

Uwe Klußmann, Spiegel, 03.03.2014.

Избор и превод: Мирослав Марковић

Пешчаник 04.03.2014.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: