Трифун носио рањеног краља Александра

Без обзира на то што је вријеме донијело другачије „трендове“, Васојевићи љубоморно чувају своју историју у коју су смјестили своје знамените синове, који су своје и њихово име проносили широм свијета.

Један од њих, српски и југословенски официр Трифун Вуковић – Бабовић, носилац двије Карађорђеве звијезде с мачевима, два Бијела орла с мачевима, медаље за храброст „Милош Обилић“, ордена „Витез француске Легије части“, Челичног крста, споменица, али и руског одличја Орден Светог Ђорђа, тамо од далеког 27. јануара 1934. године почива на Манастирском гробљу. Од момента када је напуштио овоземаљски свијет, његови земни остаци почивају горе, изнад дуже од осам вјекова старог здања Немањића, манастира Ђурђеви ступови, тик поред првог министра иностраних дјела Краљевине Црне Горе Гавра Вуковића, бројних архимандрита манастира, „окупљених“ око „духовника с мачем“, чувеног игумана и борца за слободу – Мојсија Зечевића.

– Упокојио се у 43. години живота, а његову прерану смрт изазвале су многобројне ране задобијене у ослободилачким ратовима ,збори историчар Горан Киковић, о човјеку који је у Србији завршио подофицирску школу, а потом ступио у српску војску с којом се борио на Солунском фронту.

Овај војник био је неизмјерно храбар.

 У једном боју краљ Александар је био озбиљно рањен. Први који му је у помоћ притекао био је Трифун, који је и сам био рањен. Трифун се није обазирао на сопствене ране. Знајући да је краљ у опасности ставио га је на раме и носио кроз кишу куршума и граната до мјеста где му је указана помоћ. Када је то видио француски генерал Франш Депере, рекао је: „Ово је јединствен пример војничке врлине и храбрости да рањени слуга носи рањеног господара.“ Од тада су краљ и Трифун постали веома блиски и прави пријатељи, збори Киковић, о јунаку чије име и данас свијетли у Васојевићима.

Добио је и похвалницу коју је потписао командант Прве армије, војвода Живојин Мишић, а Трифуну Вуковићу је уручена 1917. године,наводе новости.

О Трифуновим подвизима, одликовањима и популарности говори и његов сусрет с краљем Александром 1925. у Беранама. Краљев аутомобил зауставио се у центру града, испред хотела Мићовића, и краљ је изашао да разгледа Беране без икакве уобичајене пратње.

У том моменту из једне од сусједних кафана изашао је Трифун који је гласно узвикнуо: „Ацо“. Не окрећући се краљ га је одмах препознао и рекао „Тришо“. Сусрет је био искрен пријатељски и непосредан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: