ИН4С

ИН4С портал

Пупин о духовном утицају Српкиња

По доласку у Америку, 1874. године, Михајло Пупин није имао лак пут. Првих неколико година радио је и веома тешке послове. На фарми у Делавер Ситију често је разговарао са супругом и кћерком надзорника фарме
Mihailo-Pupin-

Михаило Пупин

По доласку у Америку, 1874. године, Михајло Пупин није имао лак пут. Првих неколико година радио је и веома тешке послове. На фарми у Делавер Ситију често је разговарао са супругом и кћерком надзорника фарме.

У једном од тих разговора он је на питање својих саговорница шта очекује од Америке, између осталог, одговорио: „Моји српски назори су моја мајка, моје родно место, моја Српска православна црква и мој српски језик, и ко од мене очекује да се одрекнем тих назора, то је исто као да ми одузима живот”.

На констатацију да се од жена у Европи тражи да раде и оне тешке послове које могу само мушкарци, Пупин је одговорио да је то истина и објаснио да „најјачи и најспособнији мушкарци Европе проводе добар део свог живота на бојним пољима, или на припремама за ратовање; ово се посебно односи на српски народ.

То је оно што приморава Српкиње да раде неке тешке послове које би мушкарци требало да обављају”. Говорио је Пупин и о духовном утицају који има Српкиња, описујући је онако како је представљена у српским народним песмама о Чучук Стани, жени Хајдук Вељка, која је подстицала свог херојског мужа да пре погине него да допусти знатно надмоћнијим турским снагама да пробију источну границу Србије, коју је он бранио у време српског устанка.

Говорио је и о Косовки девојци, која је по цену живота дошла на Косово поље да охрабри хероје који су умирали од рана; о Јевросими, мајци Краљевића Марка, националног хероја српског народа, чији су савети били једина звезда водиља Марку кроз његов живот.

Такође, говорио је Пупин и о својој мајци Олимпијади, која је хтела да он пође у свет и сазна нове ствари које није могао да види и научи у родном месту.

Извор: Јован Поповић, Политика

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *