Милутин Џувер: Срамно је што је ВЦГ забранила да положим вијенац на споменик сину (ВИДЕО)

Предсједник „Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе“ Радан Николић одржао је данас конференцију за медије, чија је тема била трогодишња забрана полагања вијенца породицама палих бораца на дан агресије НАТО савеза на СРЈ 24. марта 1999. године.

„Непосредан повод за сазивање ове конференције је забрана Министарства одбране Милутину Џуверу и његовом унуку, да прије два дана положе цвијеће на споменик у Маслинама, на којем је исписано име њиховог сина и стрица Божа Џувера. Он је као војник Војске Југославије, на одслужењу војног рока 1998. године, погинуо у Ђаковици од албанских терориста“, каже Николић.

Он додаје да је исто министарство дозволило да истог дана Душану Стајићу из Београда да положи вијенац на споменик у даниловградској касарни на којем је уписано име његовог сина, такође војника ВЈ на одслужењу Саше Стајића.

„Саша Стајић је у тој касарни погинуо од НАТО пројектила првог дана НАТО бомбардовања. Иста ситуација је била и претходне двије године, када је због нечије нечисте савјести повлашћивана породица погинулог Стајића у односу на породице погинулих војника исте 1999. године из Подгорице“, увјерава Николић.

Додаје да посебно уважавајући Душана Стајића с којим су, како каже, стекли пријатељство, не желећи да га увриједи, жели да истакне, да је укупно девет војника чија су имена уписана на том споменику, њих петорица, укључујући и Сашу Стајића, погинуло у кругу касарне, због грубих пропуста њихових старјешина.

„Погибија Саше Стајића, који је практично жртвован постављањем на стражу, која га није следовала, у касарни за коју је командни кадар знао да ће бити бомбардована, није истражена. Зато јавно постављам питање – да ли иза посебног уважавања Душана Стајића стоји прикривање кривице за погибију његовог сина јединца и могу ли се будући војници ВЦГ на одслужењу војног рока повјерити таквим старјешинама“, упитао је Николић.

Милутин Џувер прича како је 24. марта, као и сваке године на тај датум, кренуо да испоштује спомен обиљежје свом погинулом сину.

„Ја сам кренуо и унук ме је замолио да пође са мном да положимо цвијеће. Ја сам му рекао да може. Он је много емотиван и стално му причам о његовом стрицу Божу. Можете замислити како смо се осјећали, кад смо прошли тамо, капија закључана. Питали смо да ли можемо ући, међутим, рекли су нам да не можемо, да је забрањено“, прича Милутин Џувер.

Он каже да је тада питао како је то могуће, да му је син погинуо и да ту стоји његово име, које жели да посјети заједно са својим унуком.

„Није било шансе, нису нам дали. Не можете ни да замислите како сам се осјећао, нисам могао да вјерујем да се нешто тако може десити. Какав је то министар да може да донесе такву одлуку. Срамота ме је и да кажем да је тај министар из мог мјеста, слободарско и поносито, које се никада није дало покорити, каже Џувер.

Додаје да би једино желио да се споменик премијести на неко друго мјесто, јер нас на овај начин само уцјењују.

На питање портала ИН4С како се осјећао када је државни врх Црне Горе признао независност Косова* и када су одлучили да пошаљу црногорске војнике у мисију на Косову, Џувер каже:

„Никако. Они служе окупатору. „Ко неће брате за брата оће туђинаца за господора“, и то је жалосно. Нису ни питали свој народ шта мисли о томе, а ко не пита свој народ, нема ту ни државе, ни војске. Они их шаљу на Косово да бију своју браћу„.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: