Аутогол

Пише: Сибин

Што се, дакле, тиче иначе веома прецијењене демократије, изгледа да смо ту, макар засад, почетници, такорећи аматери, по свему гледано лаици, али зато смо ти у фудбалу – још гори.

Међутим, боже мој, не можемо у свему бити… иако смо Црногорци! Ако се шкрипаво
котрља у најмачистичком спорту, не мари, битно је да смо у геополитици бог и батина, прволигаш, ма галактикоси, блогбастер састављен од бастарда.

Оних који расистички заурлају све док и Терези Меј на вазда облачном острву не пробије бубне опне, па она цап, уложи УЕФИ тужбу, све ради ногомета…

Искрено говорећи, тачно је, залауфају се храбри соколи, јуначки и прчно разлете ђетићи, али се одмах види да су некако слабо уиграни, дибидус раштимовани и нула ефикасни, а то, уцијело узето, јебаји га, трпи на резултату; кад не претрпимо још један дебакл, онда на једвите јаде избоксујемо реми. Мршав, сив, неубједљив…

Па ипак, селектор сер Тумба одвећ куражно стао на црту и громко на конференцији
изјавио нешто у стилу да, ако немамо шта изгубити, чему га уопште истрчавамо на терен.

Помислих, након потоњег звиждука, шта сад, пет комада у мрежи, које смо, истина, стоички поднијели, ама и талентовано примили?

Речено је – држим да је аутор изреке непоправљив мазохист – нада последња умире.

Можда, али исто тако је нада увод у очај, примјећено је. Као што сам, ето, запратио да прије сваке текме, медији изнова брује то колико могу о – сну који је тако близу.
На дохват руке, или између ногу, углавном је и овог пута све до наше момчади – да буде горе – која ћа на терен дати све од себе, оставити потоњи атом снаге и кап зноја са лица свога, јер, опет, никад се не зна, лопта је ипак округла.

И – тјах… Не само да соколи убиљеже убједљив пораз, него – веле шофровизовани аналитичари најбитније споредне ствари после пива – на терен одиграју утакмицу за коју не знаш шта рећи, будући да се није имало шта видјети; момчад се нису могла повезати са лоптом, јурили амо-тамо, без иједног паса, центаршута, уопште израђене акције са епилогом у шанси у којој је читав тим имао удјела.

Укратко: бупање и општа пометња, нигдје тактике, сви играју напамет, солирање и томе сл., позиције нигдје, да нисмо црвени и златни, и високи и спори, питао бих се јесмо ли га брале истрчавали на терен, под Горицом, гдје смо толико пута крпили толико пута напумпану мрежу, са преко пет и више…

У граду је сво вријеме оно имао графит: „Ех, да Мило воли фудбал!“

Можда, да се ипак бацимо на демократију и боћање, никад не знаш гдје таленат чучи.

Прочитајте још:

Бећковић након уручења Ордена Марко Даковић: Многи у Црној Гори не воле Србе, али воле локације у Београду (ФОТО/ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: